Valjevski nedeljnik
"Napred" prodat je za 35 miliona dinara, najskuplje od svih društvenih
preduzeća u tom gradu do sada, a kupce Nediće, Živana i Borivoja, u sedištu
Kolubarskog okruga gotovo da niko i ne poznaje. Kojim su se motivima
rukovodili, kakve su im namere, šta će se dalje dešavati sa novinama koje imaju
tiraž od 9.500 primeraka svakog petka, po svemu sudeći, tek će se videti.

Kada je iz
Agencije za privatizaciju Srbije u Beogradu, 29. marta, javljeno da je, među
deset takmaca, nedeljnik "Napred" za 35 miliona dinara (početna cena
bila je 837.000 dinara) kupio Živan Tadić, za koga je licitirao njegov sin
Borivoj, u Valjevu je počela "potera" za biznismenima koji su dali
toliko novca za, ispostavilo se, najbolji valjevski brend. Svi pokušaji, bar u
"prvom naletu", ostajali su bezuspešni – za Nediće gotovo da niko
nije znao ni ko su, ni čime se bave!

U neko doba šokirane
"Napredovce", koji nisu bili u višečlanoj delegaciji tih novina na
aukciji u Beogradu, telefonom je nazvao Slobodan Simić, vlasnik privatne firme
"Kombi tehna", i pripitao "traže li novi posao". Posle
odgovora da je takvo pitanje i neumesno i ishitreno jer se sa "gospodom
Nedićima" nisu "još ni videli, ni čuli", usledila je Simićeva
poruka: "Neće oni vas odjuriti, sami ćete moliti Boga da nađete novi posao
i pobegnete!"

Ispostavilo se,
koliko sutradan, da je Borivoj Nedić, kao diplomirani ekonomista Univerziteta u
Kragujevcu, radio u "Kombi tehni", koju je, čim mu se ukazala
prilika, navodno "zavrnuo da su im uši otpale". Sva kasnija doobaveštavanja
o "junacima dana" svodila su se na isto – Nedići (tata, mama i
Borivoj) radili su u nekada dobrostojećoj Fabrici vijaka "Gradac", a
potom su se otisnuli u privatni biznis. Podaci o "prvom milionu
dolara", o kojem, po starom dobrom običaju, ne treba ni pitati, van svakog
su domašaja lokalne (a i šire) javnosti. Njihova privatna firma "Inoks
metal", kako je izjavio Borivoj, bavi se proizvodnjom opreme (od prohroma)
za prehrambenu industriju (neki kažu i pivare), što je unosno i profitabilno.
Uz to, Nedići su, izgleda, od "Apatinske pivare", umesto novca, po
sistemu "daj šta daš" dobili akcije, koje su im, posle uspešne
privatizacije, donele pristojan kapital.

Oni ređi, koji ih
poznaju, kažu da je "mozak sistema" tata Živan, inače penzioner, dok
je sin Borivoj "izvršilac". Firmu imaju, mašina i stalno zaposlenih
nemaju, ali svaki ugovoren posao "pošteno plaćaju na vreme i do poslednjeg
dinara". Za svaki posao biraju najbolje "izvođače" – od projektanata
i alatničara, do majstora koji umeju da rade sa prohromom.

TV NADZOR – Do kupovine "Napreda", Nedići su
kapital uglavnom ulagali u nekretnine. Kažu da imaju porodičnu kuću "pamet
da ti stane" u gradskom naselju Brđani, istu takvu u selu Leliću odakle
potiču, pa još jednu u Petnici (na snajkinom mirazu), u blizini kupališnog
kompleksa, stan u Valjevu, a slične kuće "možda i na Divčibarama, čak i na
Jadranu". U prestižnoj Knez Miloševoj ulici, u gradskoj BID zoni, kupili
su, ne pitajući za cenu, lokal u kojem je nekada bila knjižara "Janko
Veselinović". Kupili, srušili do temelja i napravili poslovno-stambeni
objekat sa sve liftom! U Brđanima i u Leliću, kuće su im opasane ogradom od
prohroma "vrednom 300.000 evra" sa video nadzorom. Na ovim detaljima,
čini se, padaju u vodu sva nagađanja o tome "ko (eventualno) stoji iza njih"
iako, sticajem okolnosti, izgleda "druguju sa Miškovićima".

Elem, gg. Živan i
Borivoj su se, prvog petka posle kupovine "Napreda", u redakciji pojavili
sa viskijem. Nazdravili i popričali sa zaposlenima, koje su potom pozvali i na
zajednički ručak u kafanu (na glasu) "Kod Bore" u prigradskom naselju
Rosulje. Koliko je znano, nisu se svi odazvali, a neki navodno već razmišljaju
i o uzimanju socijalnog programa i napuštanju novinarstva. Gazde su obećale da
neće menjati osnovnu delatnost preduzeća, te da neće uticati na uređivačku
politiku novina. Najavili su moguća kadrovska pojačanja, kao i kupovinu mašine
za štampanje "Napreda" u Valjevu da novac ne bi išao u
"Politiku", gde se jedini valjevski nedeljnik godinama otiskuje.

Kako "novo
sito o klinu visi", promene su vidljive. Za sada u odnosu zaposlenih prema
obavezama ako se pod tim može podrazumevati podatak da se sada u redakciji
"do pola devet" pojavljuju i oni "koji su navraćali tek oko
podneva". Prerano je, dakle, za bilo kakav pouzdaniji zaključak o tome kako
će "Napred" izgledati za mesec, dva ili šest.

Nedići su, sa
(sadašnjim) v. d. direktorom i urednikom Draganom Brankovićem, svojevremeno
sekretarom Sreskog komiteta SPS-a, sa čije je kvote i postavljen posle
devetomesečnog štrajka i smene nesrećnog Jovana Bugarskog, bili na prijemu kod
dr Jovana S. Tomića, predsednika Valjevske opštine. Tu je gradonačelnik izrazio
svoju zahvalnost što su novine, o čijoj su sudbini toliko brinuli (najbolji
"dokaz" za to je upravo devetomesečni štrajk svih zaposlenih posle
imenovanja Bugarskog), kupili čestiti i pošteni ljudi sa iskrenim namerama. Može,
ipak, biti da su Nedići uvaženom dr Tomiću pipali puls koliko će im to novca trebati
za zakup sadašnjeg poslovnog prostora u zgradi nekadašnje Valjevske štedionice
na Desankinom vencu u centru grada s obzirom na to da su zaposleni, u vreme štrajka,
svog (nekadašnjeg) osnivača zamolili da zgradu vrati u opštinski posed e da ih
zbog nje (zgrade) na aukciji ne bi kupili tajkuni!

TAKMACI – Potencijalni kupci "Napreda" su, pored Nedića, bili
konzorcijum zaposlenih pojačan dvojicom lokalnih biznismena, privatno Izdavačko
preduzeće "Kolubara" iz Valjeva, kao i Valjevski biznis klub,
asocijacija 27 privrednika, vlasnika nekoliko privatnih firmi različitih
delatnosti, koji su u trku ušli kao konzorcijum fizičkih lica. Zainteresovani
su bili i već pominjani Jovan Bugarski, valjda jedini među zaposlenima i
penzionerima "Napreda" koji nije upisao deonice "u zakonom
ostavljenom roku" iako vodi sudski spor zbog otkaza koji je posle štrajka
dobio, te Dragan Popović, producent RTS-ovog TV dopisništva u Valjevu, odnosno
Mijo Stojkanović, direktor i glavni i odgovorni urednik JIP Radio Valjevo
(novcem ženinih rođaka).

U nadmetanju su učestvovala
i dvojica biznismena iz Valjeva, koja su kapital stekla u inostranstvu (jedan
od njih je izgleda odsustao posle 34 miliona dinara), pa vlasnik jednog od
privatnih univerziteta u Srbiji, kao i vlasnik valjevske firme poznate po uvozu
računara i elektronske opreme, ali i kućnih potrepština sa Dalekog Istoka (on
je bio trećeplasirani, a sa njim su izgleda ortačili i pojedini valjevski
advokati i biznismeni koji važe za "mirođije u svakoj čorbi").

Početna cena
"Napreda" bila je 837.000 dinara, prodat je za 35 miliona dinara, od
15 zaposlenih deset su novinari, kažu da se svakog petka štampa u tiražu od 9.500
primeraka sa malom remitendom. Više od polovine novina popunjavaju čitulje i
oglasi, posluje sa dobiti a mesečne zarade novinara su preko 30.000 dinara. Značaj
"brenda koji su napravili", kako to zaposleni u "Napredu"
vole da kažu ovih dana, ogleda se i u tome što je jedini valjevski nedeljnik
prodat skuplje od Valjevske pivare, GP "Jablanica" ili
Mlinsko-pekarskog preduzeća sa silosima i mlinovima za pšenicu. Teško da će i
"Srbijanka", nekadašnja "kuća domaćinska", sličnu cenu
dostići na aukciji zakazanoj za 18. april.

"Napred"
su kao novine poodavno, u Srbiji i nekadašnjoj SFRJ, utemeljili novinar i književnik
Zoran Joksimović, kao glavni urednik, a Voja Soldatović i nedavno preminuli Raša
Maksić, kao direktori (u vreme procvata "Krušika", AIK-a "Valjevo"
i sličnih velikih sistema tiraž je bivao i 21.000 primeraka). Sve potom, bilo
je manje-više koračanje utabanim stazama, čuvanje ugleda i patentiranje
"uslužnog novinarstva", koje je poslednjih godina preimenovano u
"uravnotežen" pristup svakodnevici.

Okreni, obrni – gg. Nedići su kupili društveni ugled, koji do sada nisu
imali, ili su procenili da im je ugled nedovoljan za njihove eventualne
poslovne ambicije.