Opštinskoj upravi
za dve godine podneto jedva dvadesetak zahteva, Opštinskom sudu tek nekoliko.
Među podnosiocima nema ni jednog novinara. Najvredniji u traženju informacija,
predstavnici opozicije. Nema problema na lokalu – ima sa republičkim
institucijama

Mali broj zahteva
kojima su se Kruševljani obraćali ovlašćenim licima za slobodan pristup
informacijama, mogao bi značiti ili da ne znaju za svoja prava, ili, pak, da su
zadovoljni informacijama koje dobijaju u redovnoj proceduri. Sudeći po
rezultatima naših istraživanja – istine ima u oba slučaja.

Osoba za
postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja,
kako glasi naziv iz rešenja na ime Danijele Antić, u kruševačkoj Opštinskoj
upravi postavljena je u februaru 2005. godine, a za nepune dve godine primila
je nešto više od dvadeset zahteva.

Očekivala sam
mnogo više interesovanja za korišćenje ovog prava. Pretpostavljam da je razlog
nepoznavanje zakona i neinformisanost o tome da uopšte imaju mogućnost da
pitaju – kaže Danijela Antić. Nijedna stranka nije ostala uskraćena za odgovor,
a jedina žalba odbačena je kao neosnovana od strane poverenika. Interesovanje
se pretežno svodi na uvid u predmete od strane stranaka u postupku, prvenstveno
iz oblasti urbanizma i izgradnje, a na pitanje kako kolege reaguju na zahteve
građana, naša sagovornica odgovara:

– Kada je o
kolegama reč, ima otpora prema sprovođenju ovog zakona. Ima među njima i
izvesnog nerazumevanja da sada svako može da zatraži uvid u predmete koji se
rade u organima opštinske uprave. Mi smo uradili i Vodič kroz opštinsku upravu
u kome se građani obaveštavaju i koje sve informacije mogu da dobiju, ali čak
ni zaposleni ovde o tome ne znaju dovoljno, iako je načelnik odmah nakon
donošenja Zakona izdao uputstvo o njegovoj primeni. To se sada menja i oni
polako shvataju da sa zahtevom koji im je dostavljen treba da se obrate meni. U
početku smo imali nekoliko zahteva kod kojih su rokovi za dostavljanje odgovora
prošli zato što službenik nije znao da treba da ih donese meni, već ih je šetao
po službama. Bilo je malo natezanja oko zahteva Srpske radikalne stranke koja
je tražila detaljnu informaciju o sprovođenju projekta jačanja ekoloških
kapaciteta opštine, ali je na kraju dostavljen kompletan odgovor. Nas ovde
politika ne interesuje.

Opštinska uprava
u Kruševcu jedna je od retkih koja je prošle godine uradila izveštaj o radu
kakav zahteva Zakon, što se ne bi moglo reći za sva javna preduzeća, ali su i u
njima, shodno Zakonu, imenovana lica zadužena za dostupnost informacija.

Opozicija najaktivnija

Priliku da se
pozovu na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja najviše su
koristili predstavnici ovdašnje opozicije. Srpska radikalna stranka se u više
navrata obraćala različitim institucijama i, kako saznajemo od Radovana
Milovankića, predsednika kruševačkih radikala, prijatno su iznenađeni kako
brzinom, tako i iscrpnošću dobijenih podataka:

– Iz Opštinske
uprave smo sve informacije dobijali u zakonskom roku od 15 dana, dok su nam iz
Zavoda za javno zdravlje podatke vezane za zagađenje vazduha, na osnovu odredbe
o ugroženosti životne sredine, dostavili za 48 sati.

Mnogo više
problema ima u komunikaciji sa republičkim institucijama, kaže on, navodeći da
na primer, od Ministarstva za obrazovanje od marta nisu dobili odgovor vezan za
zloupotrebu dece u prikupljanju čvrstog otpada.

I u Demokratskoj
stranci naglašavaju da su na sve svoje zahteve odgovore dobijali maksimalno
profesionalno i na vreme.

– Ono što smo,
međutim, na ovaj način doznali, jeste da u pojedinim oblastima Opštinska uprava
ima prilično nesređenu dokumentaciju. Tako, na primer, ne postoji spisak svih
stipendista Fonda za mlade talente koji postoji već 15 godina i do sada je
podržao stotinak najtalentovanijih Kruševljana, a povuci-potegni bilo je i sa
evidencijom stanova u vlasništvu lokalne zajednice – kaže Goran Radomirović, odbornik Demokratske
stranke, koji je relativno često koristio ovu zakonsku mogućnost. Ono što je,
po njegovom mišljenju, simptomatično, jeste odnos prema odborničkim pitanjima.
– Opštinske službe na odbornička pitanja
odgovaraju veoma šturo, a ja sam lično na dve uzastopne sednice postavljao pitanje
ko je za jednu skupštinsku sednicu angažovao privatno obezbeđenje i ni na
jednoj nisam dobio odgovor – kaže Radomirović.

Novinari već sve znaju

Opština Kruševac
ima desetak medijskih kuća koje proizvode informativni program. Među zahtevima
za slobodan pristup informacijama nema, međutim nijednog podnetog od strane
nekog od ovdašnjih novinara. Na pitanje zašto je tako, većina odgovara da za
tim nije imala potrebu, te da su sve informacije koje su želeli da dobiju
doznavali bilo redovnim putem bilo preko svojih kanala. Prema rečima Milene
Ivanović iz RTK, podaci iz javnih institucija najčešće su dobijani bez ikakvih
problema, a u pojedinim slučajevima već samo pozivanje na Zakon o slobodnom
pristupu informacijama bilo je dovoljno da “pogura” manje predusretljive.
Miroljub Arsić iz ovdašnje privatne TV kuće Jefimija, koja se u izvesnim
krugovima tretira kao opoziciono nastrojena, kaže da je uprkos ne baš srdačnim
odnosima sa aktuelnom vlašću, saradnja koju ima sa Opštinskom upravom više nego
korektna, te da je radom osobe zadužene za kontakt sa medijima u okviru službe
opštinskog Protokola više nego zadovoljan. On posebno ističe susretljivost
kruševačke policije koja je uvek spremna da reaguje na svaki poziv i da iscrpne
podatke. Kao neprijatno iskustvo, međutim,
Arsić navodi konflikt sa
direktorom jednog javnog preduzeća koji je na poziv da govori za ovu televiziju
poručio da su za njih vrata tog preduzeća zatvorena.

– Nismo se dalje
preganjali sa dotičnom osobom, jer nismo smatrali taj stav bitnim – kaže Arsić,
dodajući da su sve ostale institucije potpuno otvorene.

Na primedbu
pojedinih kolega da iz Opštinskog suda teško dobijaju informacije, Dušan
Savković, predsednik Suda, navodi da je ovoj instituciji do sada upućeno tek
nekoliko zahteva za slobodan pristup informacijama, a da samo na jedan, upućen
od strane nevladine organizacije koja je tražila podatke o broju sudija i
finansijama kojima sud raspolaže, zbog nepreciznosti prvobitnog zahteva nije
odgovoreno na vreme, ali je nakon žalbe upućene povereniku, uspostavljen
kontakt za strankom i dostavljeni traženi odgovori.

– Sud je
transparentan u svojim odlukama, ali to ne treba mešati sa sudskim postupkom
koji u pojedinim slučajevima, u cilju zaštite stranaka, isključuje javnost. To
je regulisano odgovarajućim zakonom – kaže Savković. On takođe napominje da Sud
redovno na kraju godine dostavlja detaljan izveštaj o broju i sudbini primljenih
zahteva, te da ima imenovano lice zaduženo za postupanje po tim zahtevima.

Ni kruševačke nevladine organizacije nemaju primedbe na otvorenost
javnih institucija, mada navode i da se nisu naročito često njima obraćale. – Mislim da se ljudi uopšte ustručavaju da
traže informacije i da je to loše – kaže Snežana Jakovljević, koordinatorka
kruševačkog Udruženja žena “Peščanik”. Ipak, kada je Udruženje uputilo zahtev da im se dostave podaci o nasilju nad
ženama od Centra za socijalni rad, policije, sudskih organa i tužilaštva, od
svih je u kratkom roku stigao odgovor, doduše nedovoljno iscrpan. U ovom
udruženju, međutim kažu, da to nije slučaj i sa inicijativama koje podnose
opštinskoj vlasti i na koje odgovori retko ili nikada ne stignu.