Појам политике за младе у Пожаревцу углавном има негативну конотацију. Уз политику млади сврставају појмове „корупција“, „ужас“, „сукоб“, „манипулација“, „користољубље“. Осамнаестогодишњи Михајло и Милица из Пожаревца сматрају да људи заиста не верују политичарима и да је политичка едукација за омладину неопходна.
Пожаревац је трећи град по реду у Србији по броју младих одборника у јединицама локалне самоуправе, наводи се у Алтернативном извештају о положају и потребама младих за 2021. годину Кровне организације младих Србије (КОМС). Вођени овим податком спровели смо упитник који је испитао интересовање младих у Пожаревцу за политичка дешавања, ставове о укључености омладине у политичка дешавања, начине на који се млади информишу о политици…
Упитник је попунило 100 младих из Пожаревца, од тога 67 жена и 33 мушкарца. Највећи број испитаника (чак 60%) има између 18 и 20 година, док 21% испитаника има између 20 и 25, а преосталих 19% је старости између 25 и 30 година.
За потребе нашег упитника, млади из Пожаревца су своје интересовање за политичка дешавања оцењивали од 1 до 5. Највише младих Пожаревљана своју заинтересованост за политичка дешавања оценило је оценом 3, што се поклапа са резултатом који је КОМС добио у истраживању за потребе Алтернативног извештаја. На питање колико често прате актуелна политичка дешавања, 35% младих Пожаревљана изјаснило се да их прати понекад, 20% само када се догоди нешто што их занима, 20% неколико пута недељно, 16% свакодневно, а 9% испитаника политичка дешавања уопште не занимају.
„Мислим да тројка заправо представља оцену коју је најбезбедније дати у овом случају. Дакле, није да се млади не занимају за политику, али се њоме „не баве“. Бавити се политиком не значи само бити политички активан као присталица неке странке. За младе бављење политиком може да представља и праћење догађаја на политичкој сцени, као и разговор у друштву о актуелним политичким дешавањима. Политика је свуда присутна, те је сигурно заступљена и у животима младих, али више кроз неке неформалне разговоре о сопственим ставовима и размишљањима.“, објашњава Ана Трајковић, професорка социологије у Пожаревачкој гимназији.
На питање да наведу своју прву асоцијацију за реч политика, око 90% младих из Пожаревца навело је асоцијацију са негативном конотацијом. Неки од одговора су: „корупција“, „ужас“, „сукоб“, „манипулација“, „користољубље“, „диктатура“… Међутим, има и другачијих одговора као што су и: „плава боја“, „правда“, „боље сутра“, „држава“, „јединство“… Од 100 испитаника, њих 10 је као одговор на ово питање написало име председника Републике Србије.
„Одговори младих на питање о асоцијацији за реч политика су и више него оправдани. То је последица тога шта млади чују у свом окружењу, што виде у медијима, на друштвеним мрежама… Иако постоје толики спољашњи утицаји, мислим да млади ипак могу сами да развију своје политичке ставове и да виде јасну слику свих дешавања која их окружују, јер заиста имају изграђено критичко мишљење.“, наводи проф. Трајковић.
Највећи број младих Пожаревљана се о политичким дешавањима информише путем друштвених мрежа (72%), а затим преко породице и пријатеља. Чак 94% испитаника није члан/ица неке политичке партије, а 71% њих то не планира ни да постане. 57% младих који су учествовали у нашем истраживању у свом окружењу има особе које су политички активне.
Половину испитаника, младих Пожаревљана, локална политичка дешавања уопште не занимају, док за политичка дешавања на републичком нивоу исказују нешто појачано интересовање (59%). Највише их занимају економске теме (запошљавање, инвестиције…), корупција и криминал, што се поклапа са резултатима из КОМС-овог Алтернативног извештаја. Такође, ту су и националне теме (Косово, ситуација у региону, спољна политика Србије…), што се поклапа са резултатима о слици младих Републике Србије до којих је дошао КОМС.
Професорка Трајковић ове резултате тумачи тиме да „млади у Пожаревцу очигледно сматрају да локална самоуправа нема слуха за њихов глас, те зато претежно и одбијају да се интересују за локалну политику. ,,Мислим да локални медији пружају увид у економске теме на локалном нивоу, али да се о корупцији и криминалу више информишемо сами преко друштвених мрежа.“, закључује професорка Трајковић.
Милица Мишић, матуранткиња Пожаревачке гимназије, наводи да је потпуно сагласна са 79% младих који сматрају да ни Пожаревац ни Република Србија не укључују довољно младе у политику. „Мислим да ситуација није ништа другачија ни у осталим градовима. То је генерално стање у држави, а грађани не предосећају промене у ближој будућности,“, објашњава Милица. Михајло Урошевић, матурант Пожаревачке гимназије, слаже се са овим ставом младих. „Држава не чини ништа како би младе едуковала о политици и како би их укључила у политичка дешавања. Ипак, већина грађана који то примећују не ради ништа како би дошло до промене.“, запажа Михајло.
На питање да ли ће гласати на предстојећим изборима, највећи проценат (43%) младих Пожаревљана одговорили су да још нису донели одлуку. У овом тренутку, 38% њих је сигурно да ће гласати, а 19% да неће изаћи. „Мислим да будуће одлуке које ће донети носиоци власти представљају главни окидач за младу особу која се двоуми да ли треба да изађе на изборе или не. Чини ми се да ће већина младих до избора ипак одлучити да искористи своје бирачко право.“, наводи професорка Трајковић. Матуранткиња Мишић сматра да родитељи треба да разговарају са својом децом која су тек стекла право гласа како би им објаснили начин функционисања избора и колико је важно да искористе своје бирачко право.
Од младих који ће изаћи на изборе, највећи проценат (70,5%) сматра да њихов глас треба да се чује. Они који су сигурни да неће изаћи на изборе, донели су такву одлуку јер сматрају да избори у Србији нису легитимни и фер (55,7%). И у овогодишњем и у прошлогодишњем истраживању за потребе КОМС-овог Алтернативног извештаја, око 70% младих изјаснило се да сматра да избори у Србији нису слободни и фер.
„На питање зашто ће гласати и који су њихови мотиви, нико од испитаника није одговорио да верује политичарима. Сматрам да је то случај зато што људи стварно не верују не само политичарима, већ целом државном врху. Многи су одрасли у држави која није имала адекватну политику још од 90-их година. Њима ће политичари увек бити криви ии лажови, користиће их као изговор за своје грешке јер им је тако лакше и јер су тако научени. У мом случају, одговор ће бити сличан. Међутим, да ли су сви политичари толико лоши и дежурни кривци за све? Не бих рекао, али живимо у друштву које је научено да се плаши врха и за које су политичари највећи криминалци.“, објашњава Михајло.
Како све ово разрешити и политику приближити младима на локалу на најприроднији начин?
„Да се ја питам, повећала бих укљученост омладине у сва дешавања која имају везе са политиком. Неопходно је укључити више нас младе, јер ми смо ти на којима свет остаје.“, поручује Милица Мишић.
Остаје нам још само да питамо младе, али и да се запитамо да ли родитељи довољно разговарају о политичкој партиципацији са својом децом и шта политичке странке раде како би послушале глас младих.
Текст у склопу пројекта МЛАДИ Института за медије и различитости – Западни Балкан.
Милица Михајловић, полазница Летње новинарске школе Локал Преса