Gudački kvartet „Arko” održao je, 17. decembra, u prepunoj Galeriji savremene umetnosti, koncert u čast nedavno preminulog osnivača ovog sastava, profesora Ernesta Krumesa. Nema mnogo gradova u Srbiji koji imaju gudačke kvartete, a pančevački je, pored toga što ga čine mladi i talentovani umetnici, puni enegije, verovatno najlepši. Pitali smo umetnike po čemu pamte profesora Krumesa
Jožef Varga (prva violina), apsolvent na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu:
– Moj otac je svojevremeno svirao violu u Gudačkom kvatetu „Arko”. Tako sam upoznao Ernesta Krumesa. Poželeo sam da sviram violinu i učio sam je kod njega na privatnim časovima. Bio sam tada još mali, imao sam pet godina. Posle kraće pauze nastavio sam učenje. Upisao sam se u muzičku školu, ali on je pratio Milanin i moj rad. Dolazio je na naše javne i interne časove, zapazio nas je, pozvao da se priključim podmlađenom, novom sastavu Gudačkog kvarteta. Tako smo nastavili rad prethodne generacije koja je nastupala skoro 30 godina. U kvartetu nema šefa, svi smo jednaki, jedino je Eli, kao mozak kvarteta, malo isturenija prema javnosti. Daje izjave medijima, drži nas na okupu, inicira stvari i mogao bih reći da je ona naša čvrsta ruka.
Milana Vlaović (druga violina), apsolventkinja na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu:
– Profesionalno mi je mnogo pomagao, a važnu ulogu je imao i u održavanju mog instrumenta. Popravljao mi je violinu. Svaki put kada sam imala neki problem, njemu sam se obraćala za savet i pomoć. Kada smo se oformirili kao kvartet, držao nam je časove. Korisno nam je bilo njegovo ogromno znanje i iskustvo. Časove nam je držao sve dok je mogao i potpuno nam se u tim trenucima posvećivao. Nisam od početka bila u novom sastavu kvarteta, uključila sam se godinu dana kasnije i odmah osetila njegov pozitivan uticaj na sve nas. Repertoar koji smo pripremili njemu u čast, kako kaže Eli Krsteva, koja je duže sarađivala s njim, jeste upravo ona muzika koju je profesor Krumes voleo. To su Bah i Mocart. Očekujem da ću uskoro diplomirati, ali to neće ništa promeniti u mom odnosu prema kvartetu. Ostajemo zajedno.
Višnja Isajlović (violončelo), apsolventkinja na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu:
– S profesorom Krumesom počela sam da radim kada sam se u trećoj godini srednje škole iz Pančeva prebacila u Beograd, u Muzičku školu „Mokranjac”. Profesor Krumes je tamo predavao kamernu muziku. Tu je počela naša saradnja. Kada je sve poprimilo ozbiljnije obrise, odlazili smo kod njega ili se nalazili u Kulturnom centru. Onda nas je profesor Krumes pozvao na sastanak i pitao da li smo voljni da narednih 35 godina, dok ne osedimo, kao on i njegove kolege, sviramo u kvartetu. Treba reći da je to odgovoran zadatak. „Arko” je dosad održao više od 300 koncerata. Prihvatili smo se ove misije, a nekako je potpuno spontano brigu o nama počela da vodi Eli. Ona je i naša majka i sestra i brat. Najmlađa je, ali najzrelija. Ja sam najstarija, ali ni u kom slučaju nisam tako savesna i odgovorna kao ona.
Eli Krsteva (violončelo), studentkinja četvrte godine na Fakultetu muzičkih umetnosti
Beogradu: