Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne sadrži rešenja za neke od najvažnijih problema u ostvarivanju ovog prava, koji, nema sumnje, vidno ugrožavaju javni interes, koji treba da bude dostupan svim građanima.
Nacrtom se predlaže uvećanje broja osnova za ograničenja prava na pristup informacijama, poput propisivanja mogućnosti da organ uskrati informaciju tražiocu, ukoliko bi na taj način ugrozio položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih, ili fizičkih lica.
Posebno zabrinjava brisanje dužnosti da organ sprovede test javnog interesa, pre nego što uskrati informaciju, zbog toga što je reč o tajnim podacima. Time se samo legalizuje već postojeća loša praksa da se, pod velovima misterija i tajnosti, od građana, zapravo, kriju informacije, koje zavređuju javni značaj. U nacrtu se doslovno predviđa da političke stranke i verske zajednice nemaju obavezu dostavljanja informacija građanima, medijima i drugim zainteresovanim tražiocima za njihov rad, čak ni u slučaju kada su većinski finansirane iz javnih izvora, a podatke o korišćenju tih sredstava nisu dostavili državnim organima. Dakle, i laicima je jasno da bi ovakav zakon legalizovao selekciju informacija koje služe interesu pojedincima i interesnim grupma, a ne javnom dobru dobru svih.
Takođe, izuzimanjem Narodne banke Srbije iz nadležnosti Poverenika, dodatno se otežava i produžava postupak dobijanja informacija o radu ove značaje institucije. Ovakav nacrt zakona ne donosi unapređenja u pojedinim oblastima koje su prepoznate kao naročito problematične, uključujući pravo na žalbu u situacijama kada zahteve za pristup informacijama ignoriše Vlada Republike Srbije, kroz rad njenih službi.
Tokom ove sedmice, nacrt će biti na javnoj raspravi, ali bez jasnih kriterijuma. Takođe, nelogično je da u proces izmena zakona nije uključena radna grupa koja je radila na izradi Medijske strategije i akcionog plana. Zato se, kao logično, postavlja pitanje: na koji način se interpretiraju informacije od javnog značaja, ako se, već u samom nacrtu, isključuju političke stranke i verske zajednice, korisnici javnih sredstava, dakle oni koji troše novac svih građana Srbije.
Koaliciju za slobodu medija čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.
Koalicija poziva sve zainteresovane medije i organizacije civilnog društva da prate tok javne rasprave i blagovremeno podnesu komentare i primedbe nadležnom Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kako se predložena, loša rešenja, ne bi našla i u samom tekstu zakona.
U Beogradu, 08.06.2021. godine