Pisani mediji
nisu tako atraktivni kao elektronski, tako da sada u gradu egzistiraju dve
redakcije opštinski Čačanski glas i naša redakcija Čačanskih novina. U
poslednjih petnaestak godina bilo je još pokušaja pokretanja privatnih izdanja
lokalnih novina, ali su ti pokušaji finansijski propali.

Tako dolazimo do
suštine medijske scene u gradu na Moravi. Prethodna vlast držala je do
tradicije i okoštalih shvatanja, pa za vreme SPS vlasti nije bilo volje da se
osnuje opštinska Televizija, mada je tih godina ta pojava bila pomodna u
Srbiji.

Kada je uz
nemerljivu popularnost Ozon radija, u to vreme pokrenutog za potrebe rušenja
medijske blokade, krajem 1996. godine demokratska opozicija pobedila na
lokalnim izborima a Velimir Ilić postao predsednik opštine, nova vlast je brzo
shvatila koliki uticaj mediji imaju na
formiranje mišljenja javnosti.

Od samog početka
vršenja vlasti Ilić je insistirao da opštinski mediji budu u resoru stranaka
kojima je on pripadao. Najpre SPO a potom Srbija Zajedno i na kraju Nova
Srbija. Da je u vreme članstva u Savezu komunista Velimir Ilić bio na višoj
funkciji od predsednika Akcione konferencije u preduzeću gde je radio, Čačak bi
verovatno bio prva srpska varoš u provinciji koja bi imala lokalnu TV.

Jednom majka ostalima maćeha

Po ugledu na
vreme i praksu režima Slobodana Miloševića koji je imao svoje omiljene medijske
kuće, tako i Nova Srbija u Čačku sa svojim koalicionim partnerima ima svoje
omiljene medije.

Nakon lošeg izbornog
rezultata na poslednjim lokalnim izborima u Čačku, Nova Srbija je bila prinuđena
da veliki deo kolača vlasti podeli sa koalicionim partnerima. Instrukcija
predsednika stranke Velimira Ilića bila je decidna, Nova Srbija može dati sve
osim lokalnog sudstva, policije i opštinske televizije.

Neukima u
politici i vršenju vlasti eto kratke lekcije kako se to radi. Pokušaj
Demokratske stranke da makar malo smanji uticaj Nove Srbije u opštinskim
medijima, završio se imenovanjem dr Gorana Vučkovića na mesto predsednika UO
javnog informativnog preduzeća Čačanski glas, ali direktorsko u preduzeću čvrsto
drži Nova Srbija.

Jedan od
specijaliteta vlasti u Čačku je i niz v.d. stanja u mnogim javnim preduzećima,
koja su istekla ili traju godinama, pa je takav slučaj i sa glavnim i
odgovornim urednikom TV Čačak. Nakon dva propala konkursa u prošloj godini,
v.d. stanje se produžilo u kontinuitetu u treću godinu. Novi konkurs nije ni na
vidiku, jer preduzeću predstoji transformacija zbog privatizacije redakcije opštinskih
novina.

Opštinski
protokol manje-više uredno poziva redakcije lokalnih medija koje imaju
informativni program na konferencije za štampu i slična događanja u opštini.

Van utvrđenog
protokola monopol na dobijanje informacija imaju redakcije opštinskih medija, a
počesto se i programska šema menja prema interesima funkcionera Nove Srbije.

Prvobitni ekscesi
koje je Velimir Ilić kao predsednik opštine pravio, poput direktnog telefonskog
uključenja u program TV Čačak kako bi uz niz uvreda upućenih voditeljki emisije
tražio da se emisija prekine – “Da vi ne dolazim ja tamo u studio”, polako
padaju u zaborav.

Mada mediji u
privatnom vlasništvu aktivnije i kvalitetnije prate funkcionisanje opštine,
vlast u Čačku uporno odbija da u budžet opštine uvrsti i stavku sufinansiranja
medija koji imaju informativnu delatnost.

Iz godine u
godinu raste budžetska stavka finansiranja opštinskog informativnog preduzeća,
pa će tako ona u ovoj godini biti preko 25 miliona dinara. Na to treba dodati i
da preko opštinskih javnih preduzeća funkcioniše paralelna linija
sufinansiranja opštinske televizije.

Odbornici vladajuće
koalicije u gradu koju čine Nova Srbija-DS-DSS-SPO ćutke prelaze preko svih
argumenata koje na Skupštini iznose odbornici opozicije i olako dižu ruku čak i
za predlog da se prethodno date pare za izgradnju novog studija za Radio Čačak,
preusmere na isplatu plata.

Ako je za utehu
vlasnicima i novinarima ostalih informativnih medija u gradu, dok opštinska
vlast izigrava brižnu majku opštinskoj TV, prema redakciji opštinskog Radio Čačka
ponaša se kao i prema ostalim medijima u gradu – kao prava maćeha.

Igramo valcer ja i drug

Pokušaj
direktorke da ukine drugi program opštinskog radija nije uspeo jer nije dobio
podršku Upravnog odbora, ali pre svega jer nije dobio podršku koalicione DS.

Kazna je brzo
usledila, oponiranjem izbora kandidata DS za glavnog urednika opštinske TV.
Koaliciona ljubav između DS i Nove Srbije u Čačku traje već skoro punu
deceniju. Još iz vremena kada ju je utemeljio Zoran Đinđić, raskidajući
koalicioni sporazum sa SPO i dajući podršku Velimiru Iliću da u sukobu sa Vukom
Draškovićem ne izgubi mesto predsednika opštine 1997. godine.

Igrajući svoj valcer u krug, DS i NS uzeli su
svoj treći mandat u lokalnoj vlasti. Jedno uredničko mesto na televiziji očigledno
demokratama nije vredno razilaženja sa partnerima na vlasti.

Za očekivati je
da, poput ružičastih TV novela, na TV Čačak i dalje gledamo sve što je tokom
dana, nedelje, vikenda uradio kapitalni ministar ili koji kapitalni član
njegove porodice ili stranke.

Otuda i da je
udarni prilog na početku školske godine, nedavno na TV Čačak, bio prilog o
prvom školskom danu malog Jovice, kapitalnog sina. Jovica je sada porastao pa ćemo,
verovatno, biti uredno informisani o njegovom daljem školovanju, ako tata
ostane na vlasti.

Mnogi koji sa
strane dođu u kapitalnu srpsku varoš budu iznenađeni kada shvate da ovde nema
ni fabrike duvana, ni fabrike konditorskih proizvoda ali da zato ima preko
18.000 nezaposlenih i da su gradske ulice razvaljene, javna preduzeća u rasulu.

Kako to, zar nije
Velja rekao na TV da se u Čačku samo grade fabrike, da nema nezaposlenih …

Čačani su već
navikli da žive dvostrukim životom. Jedan vode u snu drugi na javi. Kao dva
paralelna sveta. Kada im dojadi istina i postane muka od gledanja i čitanja
priloga i tekstova o njihovom stvarnom životu u ostalim lokalnim medijima, oni
sklope oči i promene TV kanal na frekvenciju opštinske TV ili otvore opštinske
novine.

Ulaznicu u
virtuelni raj platili smo svi kroz opštinski budžet, a novinari za koje je i
sam Velimir Ilić ranije govorio da mogu da se kupe za sto maraka i flašu piva,
stvoriće vam iluziju da ste u najlepšem gradu na svetu.

Ili, možda, mi i
ne živimo u istom gradu.