Ništa u ovom medijskom slučaju nije baš uobičajeno. Osim, možda, "borba neprestana" stranaka da ostvare medijsku prednost i prevlast u maloj lokalnoj bari, po kojoj se šire i neki ne baš mali i bezopasni "krokodili".
Ali,
ostavimo, za sada, po strani to – uobičajeno za sve male, pa i velike, sredine
– i vratimo se onome što je neuobičajeno, samo u ovom slučaju specifično.
Dakle,
kada je Skupština opštine Mladenovac 2004. godine osnovala Javno preduzeće za
informisanje (JPI) "Mladenovac", ova medijska kuća – koja, ako sve
bude teklo po planu, treba da bude privatizovana tokom ove godine – u svom
sastavu nije imala nijedno javno glasilo. Kao, uostalom ni prostorije, ljudstvo,
organe rukovođenja… Samo osnivačka akta. Da ne bude zabune, nije u pitanju
nikakva misterija niti neka lokalna zavrzlama, radi se o tome da je ovdašnja
lokalna samouprava tim potezom želela da pripremi formalno-pravni
"krov" za dva postojeća lokalna medija koja su se u tom trenutku
nalazila ispod druga dva – dosta veća, ali ne obavezno i sigurnija –
"krova", ali sa najavljenim izbacivanjem iz ta dva velika i topla
gnezda. Naime, od dva glasila koja su sada u sastavu JPI
"Mladenovac", starije, Radio Mladenovac, bilo je u sastavu RTS-a, kao
organizaciona jedinica Radio Beograda, dok je mlađe, Televizija Mladenovac,
bila deo JRDP "Studio B" i organizaciona jedinica TV STB, odnosno
dopisništvo ove beogradske televizijske kuće.
Specifično
je i to da se radi o dva javna glasila sa krajnje različitim
(pred)istorijatima, u mnogim periodima i na krajnje suprotstavljenim pozicijama,
pa i sa zategnutim odnosima.
Dok
je Radio Mladenovac Skupština opštine Mladenovac osnovala još daleke 1968.
godine kao, u to vreme uobičajeno, opštinsko (raz)glasilo lokalne komunističke
samouprave, Televiziju Mladenovac su 1997. godine zajednički osnovali Opština
Mladenovac i Studio B, da bi u narednih osam meseci – do nasilnog gašenja u
martu 1998. godine – postala jedno od najuticajnijih opozicionih elektronskih
glasila. I to ne samo na lokalnom, već i na širem regionalnom nivou, s obzirom
da je imala domet predajnika na jug do Kragujevca, na istok do Požarevca, a na
zapad do Valjeva. Sa druge strane, Radio Mladenovac je u vreme vladavine Miloševićevog
režima bio udarna pesnica socijalista, koja ne samo da je žigosala lokalne
"domaće izdajnike i strane plaćenike", već se nije ustezala ni da
poziva lokalne "patriote" da tim "mračnim NATO saradnicama stanu
u kraj". Istovremeno, lokalna vlast, čak i tokom kratke vladavine
opozicione koalicije "Zajedno", nije ni na koji način mogla da utiče
na tu otrovnu uređivačku politiku, pošto su takvi komentari i
"vesti", kao i oni koji su ih proizvodili, bili sigurno ušuškani
ispod šinjela svemoćnog RTS-a.
Sa
petooktobarskim promenama 2000-te, sve se menja i za ova dva javna glasila. Taj
sudbonosni dan Televizja Mladenovac dočekuje zatvorena, i bukvalno u mraku, u njenim
prostorijama su policajci pod punom opremom i sa kalašnjikovima, koji te noći ključeve
televizije predaju lokalnim odbornicima DOS-a i napuštaju je. I u Radio
Mladenovcu zaokret. Pojedini hrabriji novinari preuzimaju redakciju i studio,
uspostavljaju vezu sa demonstrantima u Beogradu i Mladenovcu i počinju da
emituju izveštaje o pobedi demokratskih snaga…
U
godinama koje dolaze, nastavlja se transformacija – lokalni mediji gube na značaju,
teme se sa "velikih" i političkih okreću prema lokalnim i
svakodnevnim, a potom najpre RTS vraća Opštini osnivačka prava nad radijom, da
bi to nedavno učinio i Studio B sa televizijom. Time Javno preduzeće za
informisanje "Mladenovac" u potpunosti stupa na scenu, te pored forme
dobija i oblik i sadržaj, ali tek u poslednjem činu mladenovačke medijske
drame, kada se privatizacija lokalnih državnih medija već jasno nazire na društvenom
horizontu Srbije.
I
tu ima još jedna specifičnost. Nezadovoljan što rukovodni organi JPI
"Mladenovac" nikako ne pokreću inicijativu za privatizaciju, to je učinio
Branislav Jovanović, član Opštinskog veća opštine Mladenovac i predsednik Opštinskog
odbora Demokratske stranke Srbije. On je Agenciji za privatizaciju dostavio
pismo o zainteresovanosti za kupovinu ove medijske kuće, u javnosti istovremeno
pravdajući taj svoj potez stavom svoje stranke prema vlasništvu nad lokalnim
medijima, a ne svojom stvarnom zainteresovanošću za kupovinu ove medijske kuće.
Videćemo…
"Posle
inicijative gospodina Branislava Jovanovića, odnosno upućivanja njegovog tzv.
Pisma o zainteresovanosti Agenciji za privatizaciju, na njihov zahtev dostavljena
je tražena dokumentacija u martu i junu 2006. godine", rekla nam je Lidija
Lekić, predsednica Upravnog odbora JPI "Mladenovac" i objasnila šta
se iza toga dešavalo, ali i šta je planirano da se dešava dalje:
"Ministarstvo za privredu i privatizaciju je početkom avgusta 2006. godine
pokrenulo inicijativu za privatizaciju JPI ‘Mladenovac’, a Vlada Srbije je na
sednici od 24. avgusta 2006. godine dala saglasnost za to".
Po
njenim rečima, nakon što je početkom septembra 2006. godine dostavljen tzv. Prospekt
preduzeća (prikaz osnovnih podataka o subjektu privatizacije), a potom i Bilans
stanja i Bilans uspeha za 2004. i 2005. godinu, Agencija za privatizaciju je
obavestila JPI "Mladenovac" da je doneta odluka da metod
privatizacije ovog medijskog preduzeća bude aukcija. Potom je u dnevnom listu
"Politika" objavljen poziv za dostavljanje pisma o zainteresovanosti
za kupovinu JPI "Mladenovac", ali, po rečima gospođe Lekić, nakon
ovog oglasa u JPI se nije pojavilo ni jedno zainteresovano lice. "U
oktobru, novembru i decembru 2006. godine više puta su kontaktirani
predstavnici Agencije, ali nije bilo konkretnih obaveštenja o rokovima daljeg
postupka privatizacije preduzeća", rekla nam je predsednica Upravnog
odbora i dodala da je nakon ulaska TV Mladenovac u sastav tog preduzeća
Agencija pismeno obaveštena i o tome.
Po
rečima Lidije Lekić, krajem februara 2007. godine, na zahtev nadležne Agencije,
pored već pobrojanih dostavljenih dokumenata, dostavljeni su i drugi traženi
podaci: Odluka o osnivanju JPI "Mladenovac", Rešenje o registraciji,
Popisna lista za 2005. godinu i drugo.
"Prema
nezvaničnim saznanjima okončanje procesa privatizacije JPI ‘Mladenovac’ može se
očekivati do septembra 2007. godine i odvijaće se paralelno sa konkursom za
dobijanje lokalnih frekvencija", kaže Lidija Lekić, predsednica UO JPI
"Mladenovac".
Ostaje
da se vidi kako će do tada, u maloj lokalnoj bari u koju je ubačena još jedna,
privatizaciono-medijska koska, plivati već spomenuti ne baš mali i bezopasni "krokodili",
bilo oni iz stranačkih krugova, bilo oni drugi, iz sveta "ovako" ili
"onako" stečenog (novo)bogatstva.