Nedovoljna transparentnost pri objavljivanju javnih poziva, kriterijumi za ocenjivanje suprotni odredbama zakona i konkursne komisije u koje se biraju funkcioneri lokalne uprave, neke su od najčešćih nepravilnosti u procesu projektnog sufinansiranja medija. Prema oceni predstavnika Koalicije novinarskih i medijskih udruženja, zamerke ne idu samo na račun lokalnih samouprava, već i samih medija, s obzirom da je za mnoge javni interes u informisanju i dalje velika nepoznanica. i pored mnogobrojnih poteškoća, medijski ambijent je ipak značajno promenjen, a dosledna primena nove zakonske regulative presudna je za uspeh medijske reforme u Srbiji.

Prva godina projektnog sufinasiranja medija protiče uz dosta problema. U primeni novih zakona, prema oceni predstavnika najvećih novinarskih i medijskih udruženja, nisu se dobro snašle ni lokalne samouprave, a ni sami mediji. „Ova godina se može smatrati izgubljenom”, kaže Milorad Tadić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i navodi da su do sada uočene brojne nepravilnosti u procesu projektnog sufinansiranja medija.

„U praksi je bilo svega, od činjenice da se konkursi skrivaju, da ih uopšte nema na sajtovima, do toga da postoje nedopustivi kriterijumi, poput kvaliteta prethodne saradnje sa opštinom ili uslova da mediji mora biti registrovan na teritoriji lokalne samouprave koja je raspisala javni poziv. Dešava se i da gradske uprave ne usvoje naše predloge za članove komsije, ili čak da u njih postavljaju svoje funkcionere. Bilo je i slučajeva da veće ne želi da prihvati odluku profesionalne konkursne komisije, ili banalnih primera da gradonačelnik kaže kako to ne dolazi u obzir.”

Prema podacima Koalicije novinarskih i medijskih udruženja od ukupno 166 lokalnih samouprava u kojima se prati proces projektnog sufinansiranja medijskih projekata, u čak 74 do polovine devetog meseca javni pozivi uopšte nisu ni raspisani. Poslovno udruženje „Lokal pres” kontaktiralo je krajem avgusta nadležne u nekim od tih gradova i opština i kako objašnjava generalna sekretarka, Snežana Milošević, dobijeni odgovori jasno ukazuju na nespremnost lokalnih uprava za primenu novih medijskih zakona.

„Pojedini nisu ni čuli za Zakon o javnom informisanju i medijima, niti znaju kakve su im obaveze, a reč je pre svega o malim opštinama. Puno je onih koji kažu da nemaju para u budžetu, ili da nemaju ni jedan lokalni mediji na svojoj teritoriji. U jednom broju opština kao razlog za izostanak konkursa za medijske projekte navode promenu vlasti i činjenicu da nisu upoznati sa radom svojih prethodnika. Posebna su priča konkursi u gradovima gde je Medijska koalicija bivala ili mogla biti zloupotrebljena, kao što je sličaj recimo u Kragujevcu, gde je javni poziv poništen uz obrazloženje da koalicija nije dala članove komisije, a mi to nismo učinili, jer konkurs nije bio u skladu sa zakonom. Verujem da će i u narednom periodu Medijska koalicija biti dežurni krivac za pojedine moćnike u lokalnim samoupravama.”

Međutim, zamerki je puno i na račun samih medija, za koje se ispostavilo da nisu dobro pripremljeni za novi način finansiranja. Nedovoljno kvalitetni projekti, koji umesto novinarskog istaraživanja i rada na temama od značaja za građane, javni interes definišu kao praćenje aktivnosti organa vlasti lokalne samouprave, najčešća su praksa koju je neophodno menjati.

„Moram da kažem da nam se sa pravom zamera da smo prelazili preko takvih slabosti, jer smo konkurse tretirali kao socijalnu kategoriju. Međutim, opredeljenje je svih u Medijskoj koaliciji da naredne godine imamo nultu toleranciju prema svemu što nije javni interes”, napominje Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog društva novinara Srbije. „Često se zaboravlja da novac koji se deli na konkursima nije novac lokalnih samouprava, niti je namenjen da bude socijalna kategorija za medije, već pripada građanima Srbije”, podseća Obradović.

Ipak, do narednog projektnog ciklusa ostaje puno nedoumica i pitanja koje treba razrešiti. Najznačajnija od njih postavljena su na panel diskusiji u organizaciji Lokal presa, poput onog upućenog Poreskoj upravi o obavezi plaćanja poreza na sredstva dobijena na konkursu ili Ministarstvu kulture i informisanja o mogućnosti da se javni pozivi za medije raspisuju početkom godine i da se rok od 90 dana za uplatu novca, skrati. Učesnici panela složni su u oceni da će veliki projekat Koalicije novinarskih i medijskih udruženja „Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji – praćenje projektnog sufinasiranja”, omogućiti da se definišu jasne preporuke za poboljšanje zakonske regulative i doprineti uspostavljanju efikasnog sistema u kom će novac poreskih obveznika biti trošen isključivo u javnom interesu.