Povodom (zaboravljene ili zanemarene) 30-godišnjice OŠ „3.oktobar“ Bor. Pevali su osnovci, igrali, recitovali, glumili…
Dogodio se, i prošao 3.oktobar, Dan oslobođenja Bora, dan čije ime nosi jedna škola, ulica i preduzeće. U ulici „3.oktobra“, poznatoj i po „Belom dvoru“, tog dana, ništa se posebno nije desilo, mada je u najužem centru grada. U JP „3.oktobar“, koje je nekada obeležavalo taj datum kao dan firme, opet ništa od svečanog čina, male, skromne proslave, sećanja. Jedino su boračke organizacije, u mlakoj, tek da je ima, saradnji sa opštinom, organizovale svečanosti i dostojanstveno kako je i tradicija, setile se da je tog dana, 3.oktobra, u Boru rođena sloboda. Najviše zahvaljujući nastavnicima i direktorici Svetlani Modec, i nekada najlepša škola u Srbiji, 3.oktobar“, obeležila je svoj dan. Došla su deca sa roditeljima i jedino, kao gosti, predstavnici boraca, predsednik SPO-a i sef poslovnice osiguranja „Triglav“. Direktorica Modec, nekada i uzorna uciteljica, divan čovek i pedagog, nije imala čime u penziju da isprati „svoje tetkice“ i nekoliko nastavnika, opština je u besparici, pa i zakonom obezbeđene jubilarne nagrade za vernost kolektivu izostaše, kao i opštinski funkcioneri koji nemaše smelosti, možda i vremena, da dođu u najveću osnovnu školu u svom gradu i to na 30. rođendan. Da li su i znali za tih 30 godina postojanja škole „3.oktobar“, pitanje je.
-Zahvaljujući borcima prvi put sam pozvana u opštinu na prijem. Ne znam zašto, ali 30 godina nije mali jubilej, ovo je mlad grad i škola nije tako stara. A iz ove škole izašlo je (danas) nemalo umnih i priznatih ljudi, stručnjaka, umetnika, značajnih ličnosti. Iznedrili smo divne generacije đaka. To ćemo činiti i ubuduće, jer volimo ovaj posao i živimo za ovaj poziv-rekla je direktorka Modec.
Trebalo je samo videti tu lepoti u večeri 3.oktobra u školskom holu. Pevali su osnovci, igrali, recitovali, glumili… Čini se da je malo ko od roditelja i gostiju, svih prisutnih, ikada čuo lepše otpevanu himnu „Bože pravde“… Đačkim horom je dirigovala nastavnica muzičke kulture Ljuba Panasenko, rođenjem Ukrajinka, ljubavlju Srpkinja s puno, puno ponosa… Hvala joj!