Kragujevac deli od 93. do 105. mesta

U istraživanju organizacije Transparentnost Srbija, koje je prošle godine sprovedeno u gradovima i opštinama, po tome koliko se radi javno sve što je u neposrednoj vezi sa gradskim budžetom Kragujevac je oko stotog mesta među 145 lokalnih samouprava. Sudeći po dostupnosti informacija iz oblasti raspolaganja javnim finansijama, 2016. sigurno nije popravio poziciju, pre će biti da se još više srozao

Istekao je i novembar, a iz uprave grada Kragjevca ni vesti o stanju javnih finansija. Totalni muk. Niti građani, niti odbornici u gradskoj Skupštini, a naravno ni zainteresovani mediji, apsolutno ništa ne znaju o ostvarenju budžeta za ovu godinu, nema najave šta se planira za 2017, jedino se od gradskih funkcionera povremeno može čuti alarmantno objašnjenje, obaveštenje ili šta li već: nema para!

Poslednja zvanična informacija o „punjenju i pražnjenju” gradske kase objavljena je još u julu i to o izvršenju budžeta za prvih šest meseci 2016. godine. U samo nekoliko redaka vrlo šturo i bez ikakvih analiza i komentara, saopšteno je da se prihodi tek polovično ostvaruju, pa prema tome i rashodi, i da bi cela godina, ako se ništa ne promeni, mogla da se završi „napola” u finansijskom smislu.

Paraćinci najbolji

Ako se ne znaju novčani bilansi na nivou lokalne samouprave, više je nego jasno da je javnost rada izvršne vlasti grada, kada je reč o raspolaganju parama, dramatično loša. Time se potvrđuju rezultati istraživanja koje je 2015. godine radila Transparentnost Srbija (nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija, čiji rad je prevashodno usmeren na borbu protiv korupcije kroz povećanje javnosti rada državnih organa) i u kome je grad Kragujevac loše pozicioniran.

Naime, sveobuhvatnim istraživanjem u svim gradovima i opštinama u Srbiji urađeno je rangiranje na osnovu transparentnosti njihovog rada. U tu svrhu urađen je indeks transparentnosti lokalnih samouprava (LTI) koji se izračunava na osnovu 87 indikatora koji obuhvataju parametre iz desetak oblasti, među kojima su rad skupštine, ostvarenje budžeta, odnos jedinice lokalne samouprave (JLS) i građana, slobodan pristup informacijama, javne nabavke, informator o radu, rad javnih preduzeća i ustanova, javne rasprave, javni konkursi i drugo. Rezultati su predstavljeni početkom 2016. godine.

Među 145 rangiranih gradova i opština Kragujevac je zauzeo 37. mesto – sa 48 od mogućih 100 poena. Prosek za celu Srbiju je 40 indeksnih poena, što je u rezimeu istraživanja ocenjeno kao veoma loš rezultat, odnosno da je transparentnost rada organa lokalne samouprave na zabrinjavajuće niskom nivou. Poređenja radi, najbolje rangirana je opština Paraćin sa 74, a na začelju su Smederevska Palanka i Bela Crkva sa 11 poena.

Važna napomena Transparentnost Srbije je da se navedeni indikatori ne odnose samo na zakonske obaveze jedinica lokalne samouprave, gde se propisuju pravila koja bi trebalo da obezbede određeni nivo javnosti rada, već su posmatrani i dodatni parametri, koji pokazuju koliko lokalne vlasti i same, svojim načinom rada, doprinose boljoj transparentnosti. Na žalost, konstatuje se da se u velikom broju slučajeva ne poštuju ni obaveze propisane zakonima i podzakonskim aktima, naročito u slučajevima kada ne postoje sankcije za neispunjavanje obaveza, a da mali broj jedinica lokalne samouprava ima težnju da ostvari dodatni nivo transparentnosti.

Sada je još gore

U istraživanju Transparentnosti gradovi i opštine rangirani su i po takozvanim grupama indikatora. U oblasti transparentnosti budžeta, koji je i osnovna tema ovog serijala, grad Kragujevac deli od 93. do 105. pozicije među 145 lokalnih zajednica. Od mogućih 16 indeksnih poena dobio je – samo pet! U tabeli 1 uz ovaj tekst vidi se kako su ocenjeni pojedini segmenti koji se odnose na transparentnost budžeta i oni su, blago rečeno, poražavajući i zabrinjavajući.

Od 14 indikatora, samo su četiri pozitivno ocenjena. Prvi je da je budžet za tekuću godinu dostupan na sajtu, drugi da je objavljen na šest cifara ekonomske klasifikacije, treći da su objavljeni finansijski planovi indirektnih korisnika budžeta i četvrti da je u poslednjih 12 meseci objavljen završni račun budžeta. Za deset ostalih indikatora Kragujevac je dobio ocenu – nula.

Uz ove podatke koji su „Kragujevačkim” dostavljeni pre nekoliko dana, izvršna direktorka Transparentnost Srbija Bojana Medenica iznosi i jednu ogradu: „Podaci se odnose na presek u trenutku kada je istraživanje rađeno (2015. godina) i da je moguće da u kasnijem periodu neki dokumenti koji su ranije postojali više nisu dostupni i, obrnuto, da su neki sada postali dostupni”.

Na žalost, u Kragujevcu se sigurno ništa nije promenilo na bolje. Možda je stanje samo još i gore jer je javnost ovog grada apsolutno uskraćena za sve informacije koje se tiču  i „punjenja” budžeta i trošenja novca iz gradske kase, što će reći – transparentnost je na nuli.

Kragujevačke