Godišnji izveštaj ombudsmana: Povećan broj napada na novinare u 2020.

Fizički i verbalni napadi, omalovažavanje, ponižavanje i diskreditacija novinara nastavili su se u 2020. godini, navodi se u izveštaju Zaštitnika građana za prošlu godinu, u kojem se ocenjuje da u Srbiji nije zabeležen napredak u oblasti slobode govora i izražavanja.

Zaštitnik građana u redovnom izveštaju, koji je sredinom marta poslat narodnim poslanicima na razmatranje, u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja, objašnjava da evidencija napada na novinare nije jedinstvena, ali da Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara (NUNS) beleže porast broja napada.

„UNS u svojoj bazi podataka beleži porast broja napada na novinare – 111, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za oko 20%. U svojoj bazi NUNS je evidentirao 189 napada na novinare među kojima je najviše pritisaka, čak 92. U poređenju sa 2019. godinom, prema evidenciji tog udruženja, ukupan broj napada je uvećan za oko 60%“, piše u izveštaju.

U izveštaju se kaže i da je prema evidenciji UNS-a, samo u julu 2020. godine tokom protesta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu napadnuto i u radu ometano 28 novinara, snimatelja i fotoreportera koji su izveštavali sa protesta, dok je njih 14 zadobilo povrede od kojih je šest zahtevalo hitnu lekarsku pomoć.

Podseća se i da je Zaštitnik građana Zoran Pašalić sa novinarskim i medijskim udruženjima, asocijacijama i sindikatima u maju prošle godine potpisao Sporazum o uspostavljanju platforme za evidenciju slučajeva ugrožavanja bezbednosti i pritisaka na novinare, kao i da je u decembru postao član nove Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara.

Navodi se i da je ombudsman, tokom vanrednog stanja zbog virusa korona, reagovao u slučaju privođenja novinarke Ane Lalić i da je u razgovoru sa njom i njenim advokatom „tražio informaciju o postupanju policije prilikom privođenja“. Reagovao je, piše, i saopštenjem na „verbalne napade na novinarku Žaklinu Tatalović, osuđujući uvrede i pretnje koje su joj upućene u jednoj televizijskoj emisiji“.

„Zaštitnik je ukazao na štetnost tabloidnog izveštavanja i objavljivanja imena i fotografija prvih pacijenata obolelih od koronavirusa. U svojim nastupima je apelovao na sve učesnike u javnom životu da ne otkrivaju privatne podatke pacijenta, a da odluke o zdravstvenoj zaštiti pacijenata prepuste nadležnima u sistemu zdravstvene zaštite“, objašnjava se.

U izveštaju za 2020. godinu se ističe i ocena Evropske komisije da je „usvojena medijska strategija izrađena na transparentan i inkluzivan način, ali da njena primena još nije započela i da se ne vidi napredak u okviru sveukupnog okruženja za slobodu izražavanja“.

„Ovi podaci ukazuju na to da u oblasti slobode govora i izražavanja u Republici Srbiji u izveštajnoj godini nije zabeležen napredak. Položaj i status novinara i medijskih radnika dodatno je ugrožen njihovim lošim materijalnim statusom“, zaključuje Zaštitnik građana.

Dodaje se da su Savetu za štampu u 2020. godini stigle 163 žalbe što je najveći broj žalbi do sada, da su osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću u 3.724 teksta prekršili Kodeks novinara Srbije, kao i da je najviše kršenja bilo u poglavljima koja se tiču istinitosti izveštavanja, diskriminacije i pretpostavke nevinosti i zaštite privatnosti.

U izveštaju dalje piše i da su mediji u 2020. godini izveštavali o tragičnim i teškim sudbinama građana, ali da „u određenim slučajevima to izveštavanje nije bilo u skladu sa pravilima novinarske profesije i etike“, zbog čega je reagovao i ombudsman.

„Zaštitnik građana reagovao je pokretanjem postupaka kontrole pravilnosti i zakonitosti rada nadležnih organa u slučajevima kada je javnost informisana na neprimeren način ili kada su objave u medijima sadržale diskriminatorne poruke i uvrede“, stoji u delu izveštaja koji se odnosi na ljudska prava u medijima.

Izvor: UNS Autorka: Jovana Pešić