“Nećete položiti maturu!” Ovu rečenicu verovatno veoma često čuju srednjoškolci koji će, kako je najavljeno, polagati državnu maturu. Zašto se ona uvodi, koliko je ovaj sistem mature razvijen, koji su izazovi, prednosti i propusti? Na ova i slična pitanja odgovorili su nam predstavnici srednjoškolaca i Ministarstvo prosvete, kao idejni tvorac ovog projekta.

Osnovni cilj državne mature je da se najpre ujednači, a zatim i unapredi kvalitet obrazovanja i da se poveća pravičnost u sistemu. 

– Državna matura sprovodiće se na nacionalnom nivou – to znači da će svi učenici raditi iste, standardizovane testove, u isto vreme i pod istim uslovima, navode iz resornog ministarstva, dodajući da se značaj mature ogleda i u povratnim informacijama koje će škole dobijati o uspehu učenika na državnoj maturi, a koje će onda biti polazna osnova za unapređivanje kvaliteta rada.

Važno je naglasiti, da se ovaj vid polaganja mature odnosi i na učenike/ce koji se obrazuju po programima dualnog obrazovanja. 

– Standardi postignuća i standardi kvalifikacije koje učenici dostižu kroz srednje obrazovanje su isti za sve – i za one učenike koji se školuju kroz dualne programe. Maturskim ispitima se proverava dostignutost ovih standarda, bez obzira na program nastave i učenja kroz koji se standardi dostižu, objašnjavaju iz Ministarstva prosvete.

Okupljeni srednjoškolci oko neformalne grupe “I mi se pitamo”, kažu da se uvode opasnosti zbog novog sistema državne mature i da je to poprilično zabrinjavajuće.

– Od činjenice da se sa jednog do dva prijemna ispita na fakultetima, prelazi na sistem polaganja tri, četiri ili čak pet testova državne mature, prvi je razlog za zabrinutost. Ako se tome doda stav Beogradskog Univerziteta da je ,,kompromisno rešenje“ po njihovom mišljenju, polaganje duplih ispita, odnosno i prijemnih ispita i državne mature, nepostojanje balansa između smerova gimnazija i srednjih stručnih škola, izostajanje brojnih tehničkih i organizacionih detalja, ističu iz grupe I mi se pitamo.

Najčešće postavljeno pitanje se tiče balansa između gimnazija i srednjih stručnih škola. Nedoumica je, kako će to isti test iz maternjeg jezika polagati učenici koji pohađaju društveni i matematički smer ili kako će isti test iz matematike polagati učenici koji pohađaju prirodni smer sa stručnim školama. 

– Cilj obrazovanja je da učenici dostignu predviđene i propisane standarde postignuća za opšteobrazovne predmete i standarde kvalifikacija za obrazovne profile. Ovi standardi definisani su na nacionalnom nivou i isti su za sve, bez obzira na program nastave i učenja kroz koji se dostižu, kažu iz Ministarstva.

Između ostalog, navode da se programi nastave i učenja u određenoj meri razlikuju za učenike gimnazija i srednjih stručnih, odnosno umetničkih škola, bez obzira što iza njih stoje isti standardi.

– Radne grupe vode računa o tome da u testu ne bude pitanja iz gadiva koje nije predviđeno planom i programom nastave i učenja. Ideja je da bi svaki budući akademski građanin trebalo da dostigne srednji nivo standarda iz srpskog jezika i matematike, bez obzira na to da li su pohađali stručnu školu, prirodno-matematički ili društveno-jezički smer, odgovor je Ministarstva prosvete.

Prema stavu Unije srednjoškolaca Srbije, koja okuplja 196 Učeničkih parlamenata sa čitave teritorije Republike Srbije u celoj situaciji nedostaje dvosmerna komunikacija, što i izaziva pretežno odbojnost srednjoškolaca prema projektu o kom najviše slušaju preko društvenih mreža. 

Srednjoškolci ne prate tradicionalne medije, ne prate dnevne vesti na televiziji, već im je kanal informisanja isključivo vršnjačka grupa i škole eventualno. Ne postoji ujedinjen stav, ali postoji strah, koji je mnogo opasniji od određene opredeljenosti po ovom pitanju. Nedostatak direktne komunikacije i dijaloga sa srednjoškolcima je ono što stvara ovakvu atmosferu, kaže Elizabeta Jagica ispred Unije srednjoškolaca Srbije.

Da li je Ministarstvo prosvete razgovaralo sa srednjoškolcima?

 

Kako kažu, na početku projekta državne mature organizovani su razgovori sa predstavnicima svih ciljnih grupa, uključujući i učenike.

 Utisak je da učenici, kada dobiju potpunu informaciju, shvate značaj državne mature. Ono što treba imati na umu je da je u fokusu državne mature učenik – svaki boljitak koji matura donese biće u korist učenika: kvalitetnije obrazovanje, osavremenjena nastava, veća pravednost sistema, jednake šanse za sve, ističu iz Ministarstva prosvete.

“Vi se ništa ne pitate”, rečenica je koja je podstakla nastanak neformalne grupe I mi se pitamo, a više o tome možete pročitati OVDE.

Iz neformalne grupe kažu da se na jednom od konsulativnih sastanaka istakao, po broju pitanja Učenički parlament Treće beogradske gimnazije, te da je, kako navode, kod donosilaca odluka ponestalo strpljena.

 Predstavnici ispred Parlamenta Treće beogradske gimnazije, istakli su se po broju konstruktivnih pitanja na koja osim prvobitnih hvalospeva na njihovoj formulisanosti, odgovora nije bilo. Ubrzo je ponestalo strpljenja samih organizatora, koji su na kraju sastanak zaključili rečenicom ,,Vi se ništa ne pitate“ u maniru neprimerene arogancije, ističu iz neformalne grupe dodajući da je to trenutak, povod i razlog za osnivanje iste. 

Šta kažu fakulteti?

Iz Ministarstva prosvete kažu da konsultacije sa univerzitetima još uvek traju, još uvek se ne zna da li će i koji fakulteti prihvatiti državnu maturu.

– Oni fakulteti koji su prilikom upisa proveravali posebne sklonosti i sposobnosti, poput umetničkih fakulteta ili fakulteta za sport i fizičku kulturu, zadržaće prijemne ispite jer takva selekcija kandidata nije moguća kroz državnu maturu, navode iz Ministarstva prosvete.

Informacije u vezi sa državnom maturom, blagovremeno ili ne?

S obzirom na to da postoji dosta nedoumica, u vezi sa polaganjem državne mature, pitanje koje se postavlja je da li su informacije dovoljno transparentne i vidljive. 

– Ministarstvo prosvete o ovoj temi komunicira ili direktno sa institucijama (školama, fakultetima) ili putem svojih kanala komunikacije. Putem instagrama, na primer, možemo videti da se o državnoj maturi konstantno priča sa nastavnicima, profesorima, dekanima i sl, ali izostaju srednjoškolci. Objave poput „danas održavamo dijalog sa profesorima XY Univerziteta“ daju previše malo informacija kako bi se nešto konkretno zaključilo šta je to što se na temu državne mature radi od strane resornog ministarstva, kaže Elizabeta Jagica ispred Unije srednjoškolaca Srbije (UNSS).

Takođe, postoji i sajt za projekat državne mature koji u velikoj meri nastoji da odgovori na neka od pitanja ili nedoumica svih aktera u obrazovanju, ali kako navode iz UNSS, nedostalje govor blizak mladima, sa konkretnim objašnjenima određenih situacija. 

Činjenica je da se još uvek definišu detalji polaganja državne mature, te tako, na primer, na pitanje upućeno Ministarstvu prosvete o korišćenju kalkulatora na ispitu iz matematike nema konkretnih informacija.

– Tokom pilotiranja državne mature na ispitu iz matematike bio je dozvoljen digitron sa osnovnim računskim operacijama. Odluku o tome doneće radna grupa za pripremu ispitnih materijala, na osnovu zadataka koji se budu našli u testu, odgovor je iz resornog ministarstva.

I mi se pitamo – peticija

Predstavnici neformalne grupe I mi se pitamo, pokrenuli su peticiju protiv državne mature, koja je do sada sakupila više od 5000 potpisa.

– Peticija koju smo nedavno pokrenuli nakon višemesečnih priprema, zaista je nadmašila sva naša očekivanja i u tom smislu smo posebno zadovoljni. Medijski odjek takođe je na vrlo visokom nivou, a svakako ćemo nastaviti da radimo na kampanji, kako bi što pre dostigli cifru od 10 000 potpisa. Naravno, ostaje molba i poziv svima koji to još nisu učini, da peticiju potpišu, te je podele sa što više kontakta, kako u odeljenju, tako i u čitavoj školi, njenom parlamentu, poručuju iz neformalne grupe “I mi se pitamo”. 

U fokusu pilotiranja mature nisu bili rezultati učenika

Kako kažu iz ministarstva, pilotiranje državne mature je bilo uspešno, jer je omogućilo detaljno sagledavanje i procenu gotovo celokupnog procesa – od pripreme ispitnih materijala, preko distribucije i obezbeđivanja regularnosti ispita, do provere kvaliteta ocenjivanja i analize povratnih informacija na nivou škola i sistema. 

– Kroz pilotiranja polako pripremamo škole i učenike za uvođenje državne mature 2024. godine. Procedure su jasne i u mnogim školama su sprovedene bez problema. Osim provere procedura, analiziran je kvalitet zadataka i testova i to su veoma važne informacije za radne grupe koje će narednih godina pripremati ispitne materijale. Kroz pilotiranje su, prvi put, sve srednje škole, odnosno nastavnici u tim školama, imali priliku da se upoznaju sa konceptom testa državne mature. Postignuća učenika nisu bila u fokusu pilotiranja, istakli su. 

Šta planiraju predstavnici srednjoškolaca?

Do polaganja mature je ostalo još vremena, koje će predstavnici srednjoškolaca iskoristiti da zagovaraju za različite inicijative. 

– UNSS nije direktno zagovarala, ali je naravno podržala inicijative srednjoškolaca u ovoj oblasti. Ono što nam je plan jeste pokretanje nacionalnog programa podrške i dijaloga kako bismo srednjoškolcima i svim ostalim zainteresovanim demistifikovali državnu maturu, kaže Elizabeta Jagica, UNSS.

“I mi se pitamo”, ostaje čvrsto pri svom stavu, navode da je ovakav način polaganja mature nedopustiv i da će protiv istog nastaviti aktivnu borbu. 

– Ipak, imamo maksimalnu nameru da težimo ka dijalogu sa ministarstvom i kompromisnim rešenjima na dobrobit prvenstveno srednjoškolaca, koji su praktično srž ovog projekta. Da bi akcenat ostao na terminu ,,srži projekta“, a ne ,,žrtvi“, ostaje poziv Ministarstvu da na ozbiljniji način shvati da ovo pitanje ne može proći ispod radara onih koji su ovim projektom direktno pogođeni, istakli su iz neformalne grupe “I mi se pitamo”.

 

Autor: Uglješa Surdučki

 

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“