Društvene mreže i njihov uticaj na prerano seksualno iskustvo

Značaj prvog seksualnog odnosa i seksualna zrelost

Prvi seks je upečatljivo iskustvo koje se može smatrati jednim od bitnijih u životu, zato što u većoj meri ima uticaj na dalji seksualni život i samopouzdanje mlade osobe. Neophodan je pažljiv i intuitivan pristup pri odabiru prvog seksualnog partnera, a ne nasumičan i impulsivan. 

Danas mladi, po pojedinim istraživanjima, dosta ranije stupaju u seksualne odnose nego što je to bio slučaj pre desetak godina. Ne postoji precizno određen broj godina kada je idealno stupiti u takvu vrstu odnosa, zato što je seksualna zrelost pretežno individualna stvar. 

Seksualna zrelost predstavlja kombinaciju psihičke i fizičke zrelosti osobe, ali se najpre značaj usmerava ka emotivnoj odnosno psihičkoj zrelosti i stabilnosti. Za prvi seks telo tinejdžera i reproduktivni sistem moraju biti u potpunosti razvijeni – a ukoliko se ovaj kriterijum ne poštuje, iskustvo koje mlada osoba može doživeti je traumatično i bolno. Takvo traumatično iskustvo može uticati na buduće seksualne odnose i samopouzdanje. Postizanje emocionalne zrelosti nakon fizičke zrelosti ključno je za spremnost za svoju prvu seksualnu vezu. Samo emocionalno zrele osobe, bez obzira na godine, znaju kako pravilno da procene svoju i partnerovu spremnost da započne seks. 

Uloga roditelja 

Veliki značaj u razvoju mlade osobe imaju roditelji, koji znatno mogu da utiču na odluke svog deteta koje može stupiti u seksualni odnos zbog potrebe za bliskošću koju nije imala u porodici ili zbog bunta koji je izazvan prevelikim autoritetom od njihove strane. Zbog toga postoje velike razlike u mišljenjima između roditelja i dece tokom adolescencije, posebno po pitanju morala, jer i deca koja su odvojena od roditelja odbijaju njihove stavove. Granica stupanja u seksualni odnos pomera se naniže (sa 18 na 16 godina). Prema rezultatitma istraživanja iz 2013. godine veb sajta Psihocentrale i dalje oko 2% mladih stupa u seksualne odnose pre 15. godine života.

Društvene mreže i seksualni odnosi

Savremene tehnologije omogućavaju „instant“ veze i sajber veze, brzo upoznavanje i stupanje u prividno idealne veze, kao i brzo okončavanje istih kada se iluzije razbiju i pokažu prava lica osoba koja stoje iza profila. Aplikacije za upoznavanje postaju sve više zastupljenije među mladima, te im takva vrsta elektronske komunikacije biva lakši uvod za isprobavanje nečeg novog. Tinejdžeri ovim putem dobijaju validaciju za svoju ličnost i izgled, te se osećaju poželjnije i samopouzdanije. Potencijalne opasnosti koje postoje u takvim internet vezama jesu osobe sa lažnim profilima koji teže obmani digitalno neiskusne ili nepismene mlade osobe. 

Diplomirana sociološkinja sa Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataša Živković, kaže da na mlade pre svega utiču društveno okruženje. Društvo koje ih okružuje u najvećoj meri oblikuje njihov pogled, u ovom slučaju na seksualni život. Ako su svi iz njenog/njegovog okruženja već stupili odavno u seksualne odnose, postoji velika verovatnoća da se mlada osoba oseća zapostavljenom i ugroženom u tom smislu. 

U danjašnje vreme, sa porastom i razvojem tehnologije i društvenih mreža, gde je mladim osobama sve dostupno, dolazi do velike vulgarizacije odnosa između muškaraca i žena. Po meni, osoba mora da bude dovoljno zrela i psihički i fizički da bi stupila u seksualne odnose. Ne valja ni prerano u 16, 17, ili 18. godini, ali sasvim je u redu do 25. godine. U tim godinama, osoba zna šta želi i šta joj odgovara – objašnjava Živković i dodaje da je neophodno da mlada osoba ima znanje o tome kako koristiti zaštitu u toku odnosa od neželjene trudnoće i polnih bolesti. 

Mišljenje apsolventkinje na Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, Ane Milutinović, o ovoj temi je da zaista nema neke norme kada je pravo vreme za prvi seksualni odnos. Onda kada mlada osoba smatra da je dostigla seksualnu zrelost, kada je spremna, ima poverenja u svog partnera, onda treba to i da se desi. Prema tome, odrednica početka seksualne aktivnosti ne bi trebalo da bude starosna granica, već zrelost kako fizička, tako i emocionalna – ukazuje Milutnović, te dodaje: 

Premlada osoba je svaka ona osoba koja stupa u odnose, a da se ne oseća još uvek sposobnom za to. Sve je to individualna stvar, jer zrelost nije uslovljena godinama. O mladima koji to često rade apsolutno nemam ništa protiv ukoliko im to pričinjava zadovoljstvo, jer zašto bi se bilo ko osuđivao kada radi ono što mu prija, sve dok nije to pod tuđim uticajem. I ovde se opet vraćamo na početnu tezu, a to je nezrelost iz koje dobijamo nemogućnost odbijanja.

Što se tiče društvenih mreža, ona je kazala da one imaju uticaj u kreiranju ideala, normi, a oni nisu realni. Međutim, danas ima dosta profila, pojedinaca koji se na internetu (Instagramu) zalažu za mentalno zdravlje mladih, pa i stupanje u seksualne odnose, tako da je to svakako dobra strana društvenih mreža. Smatram da je danas stupanje u seksualne odnose kod mladih izgubilo vrednost i emocionalno značenje, već je striktno fizički akt – zaključila je Milutinović. 

Studentkinja na masteru za Socijalni rad na Filozofskom fakultetu, Jovana Janković, tvrdi da socijalno okruženje utiče na sam faktor društvenih mreža. A što se tiče godina u kojima je mlada osoba spremna i fizički i psihički da stupi u takvu vrstu odnosa, rekla bih da veći uticaj ima socijalno okruženje za ranije upuštanje u njih, mada i ovde sam mišljenja da se prepliću uticaji društvenih mreža i okruženja u kome mlada osoba živi – dodala je Janković. Od krucijalnog značaja je i obrazovanje koje može pomoći osobi kako da odlučuje u svojim emotivnim vezama i da se nosi sa tim odlukama. 

Znanje je moć: što više mladi znaju, to imaju veću kontrolu nad svojim životima; što manje znaju, to veću kontrolu imaju drugi koji mogu da zloupotrebe te okolnosti. 

 

Autorka teksta: Jelena Ilić

 

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“