Vremena se menjaju. A sa njima, i naše potrebe. S tim u vezi, čini se da je u današnje vreme potreba za informisanjem postala izraženija nego ikada. Posebno u svetlu dostupnosti obilja najrazličitijih informacija iz najrazličitijih izvora.

Osim putem tradicionalnih medija i internet portala, posebno je popularno postalo informisanje putem društvenih mreža. Međutim, osim prednosti, koje se ogledaju u mogućnosti sagledavanja stvari iz više uglova i raskrinkavanja dezinformacija u tradicionalnim medijima, ovaj način informisanja nosi i određene rizike, poput (možda zvuči paradoksalno) i samog širenja dezinformacija.

U vreme ozbiljne medijske krize, rastućih pritisaka, hiperprodukcije vesti, pa čak i „hiperprodukcije medija“ (uzveši u obzir da brojni portali iz dana u dan niču kao pečurke posle kiše), u pitanje se dovodi i sam kredibilitet medijskih kuća i objektivnosti njihovog izveštavanja, što čitaoce vodi u svojevrsni začarani krug. Oni, u želji za istinom, posežu za informacijama iz svih raspoloživih izvora, a internet je beskrajan, isto kao što su beskrajni stavovi, informacije i dezinformacije koje svako može da plasira na društvenim mrežama.

Zato je danas jedno od vodećih pitanja u ovoj oblasti – Kako se odbraniti od dezinformacija i na koji način se informisati, a ne upasti u zamku?

Na ovu temu, za Sremske novine govorila je i generalna sekretarka Asocijacije lokalnih nezavisnih medija „Lokal pres“, Snežana Milošević.

-Sva naša istraživanja koja smo sproveli u proteklih pet godina pokazuju da se građani Srbije u više od 80 odsto slučajeva informišu putem društvenih mreža. One su postale značajan izvor informisanja građana i to kao mediji ne možemo da zanemarimo. Šta to znači? Koliko su te informacije proverene, pozudane i tačne to je nešto drugo. Zato je pred novinarima teška borba da povrate svoj kredibilitet i učine da one vesti koje plasiraju budu verodostojna informacija. To će nam se događati narednih godina, ali ne kažem sa namerom koliko, jer to može trajati i decenijama, uzevši u obzir aktuelnu društvenu situaciju kako na globalu, tako i kod nas – ističe Snežana Milošević i dodaje:
-Društvene mreže su moćno sredstvo informisanja i to ne smemo izgubiti iz vida. Ali, veliko je pitanje istinitosti informacija koje se na njima plasiraju. Najnoviji slučaj na kom radimo pokazuje da nisu samo građani ti koji se informišu putem društvenih mreža. Na primer, na naše reagovanje kada pre nekoliko dana jedna lokalna samouprava nije pozvala jedan od lokalnih medija na sastanak sa resornim ministrom, iz kabineta gradonačelnika dobili smo odgovor da su na društvenim mrežama saznali da je taj medij ugašen. Neshvatljivo nam je da jedna institucija može koristiti informaciju sa društvenih mreža kao relevantnu.

Jedan od razloga spornosti društvenih mreža jeste cenzura medija, ističe sekretarka Milošević.

-A građani prosto traže informacije i okreću se svim raspoloživim izvorima. To je ono što dodatno pravi problem u informisanju građana, jer ni društvene mreže ne mogu da pruže kredibilitet informacija koje se plasiraju. Zato, mesto i uloga lokalnih medija u ovom trenutku je da povrate i osiguraju poverenje koje imaju, pre svega plasiranjem istinitih i proverljivih informacija. Ne mogu da izbegnu ni to da i oni preuzmu borbu na društvenim mrežama svojim informacijama i jedino tako mogu da dovedu čitaoce i zainteresuju ih za ozbiljnije teme u lokalnim sredinama. To je jedan veliki posao u narednom periodu – kaže naša sagovornica i za kraj se osvrće na stanje medijske pismenosti u Srbiji.

-Dezinformacije, kako na društvenim mrežama, tako i u medijima, možete prepoznati samo ako ste medijski pismeni. To znači da znate da proverite to što čitate iz više izvora. Međutim, medijska pismenost je na jako niskom nivou u Srbiji. Eto, čak i pojedine službe za odnose sa javnošću pojedinih institucija nemaju dovoljno razvijenu medijsku pismenost, a upravo medijska pismenost je jedini način da se raskrinkaju dezinformacije. Međutim, brzina protoka informacija na društvenim mrežama sputava takvu vrstu provere izvora. To je ono sa čime moramo da se borimo – zaključuje.

Šta kažu građani?

Dok jedni tvrde da su društvene mreže brz i lak način da ostanu u toku sa dešavanjima, drugi upozoravaju na rizik od dezinformacija i manipulacija. U ovom kontekstu, razgovarali smo sa građanima o tome kako se informišu putem društvenih mreža, da li veruju svim informacijama koje tamo pronalaze, kao i o tome kako prepoznaju lažne vesti. Odgovori na pitanja o poverenju u izvore informacija na mrežama, kao i metodama provere istinitosti sadržaja koji se plasira, suprostavljaju različita mišljenja građana Srema.

-Kada je reč o informisanju putem društvenih mreža, trudim se da mi izbor izvora bude raznolik, nije dobro gledati samo jednu stranu. Nalazimo se u trenucima podeljenosti, različiti mediji nemaju ni jedan zajednički sadržalac, a govore o istom događaju. Pratim pojedince i organizacije, gledam da napravim mrežu u kojoj imam razne tačke gledišta, kako nezavisne, tako i pristrasne. Jedan događaj pogledam kroz nekoliko različitih izvora i formiram lični utisak. Po mom iskustvu, najostrašćeniji govore najmanje istinu, ona je negde između dve strane. Trenutno po svim aspektima u društvu je navijačka atmosfera, a ona ne može da bude objektivna. Jedini mehanizam u slučaju zainteresovanosti za neku informaciju, jeste da se sagleda sa više apekata. Potpuno poverenje u nekog pojedinca ili medije danas teško da može postojati – istakao je Nikola Ćorić iz Laćarka, student Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

-Rekla bih da veliki deo svog vremena provodim na Fejsbuku, iako znam da to nije dobro, međutim, privlačno je jer je na raspolaganju mnogo informacija, koje doduše nisu uvek pouzdane, kaže Nataša Pavlović iz Novog Sada.

Mogućnost provere vesti sa Fejsbuka takoreći ne postoji, pa ih neki korisnici uzimaju sa rezervom, a neki pak i ne.

-Ne sviđa mi se to što na društvenim mrežama nema odgovornosti, pojedinac, grupa ili organizacija, mogu da napišu bilo šta i to ne podleže pravilima informisanja, niti je ko odgovoran za napisano i izrečeno, kaže naša sagovornica.

Mlađe generacije, nezvanično, više favorizuju ostale društvene mreže, Instagram, Tik Tok, dok je Fejsbuk, kako kažu, više za starije.

-Moje društvo uglavnom koristi Instagram, međutim, princip je takoreći isti, bombardovanje informacijama, proverenim i neporoverenim, pa na kraju ispada da selekciju pravimo po sopstvenom nahođenju, priča Biljana Banjac iz Inđije.

Ona kaže da uvredljive i neprimerene sadržaje jednostavno ne čita, trudi se da pažnju posveti pozitivnim porukama i tekstovima, da nešto nauči i, na kraju, sebi da ulepša dan.

Nije neobično da se i stariji sugrađani polako sa tradicionalnih medija premeštaju na društvene mreže. A sve češće čuje se i to da što manje konzumiranja medija, donosi više mira.

-Koristim sve pomalo, kad koristim. Ipak, prednost dajem štampanim medijima. Jer, slika se može „napumpati“, kako to kažu ovi sa ulice. A ni u radio više baš puno ne verujem, sem kad je u pitanju klasična muzika. Nažalost, mediji su toliko podeljeni, da čak ni neku prosečnu istinu ne možeš iznijansirati, govori Todor Bjelkić iz Iriga.

Mlađa generacija je uveliko na mrežama preko kojih filtrira sadržaje koje će da konzumira. Tradicionalni mediji su sve manje aktuelni, pa se televizija gleda sve manje.

-Većinom se informišem putem društvenih mreža, Fejsbuka i Instagrama, za razliku od ranije kada su to bili tradicionalni mediji. I moja generacija, a to je tridesetak godina, većinom je prešla na mreže. I na njima standardni mediji, radio, televizija, novine, plasiraju svoje sadržaje pa tako i ulazim na njihove sajtove. Tu može postojati zamka da otvaram ono što mi algoritam ponudi, ali ipak pratim ono što me zanima i tako vršim selekciju, kaže Mirjana Rajković iz Rume.

Internet je najznačajniji izvor informacija za dvojicu naših sagovornika u Staroj Pazovi.
Privatni preduzetnik Ratomir Igrač, porodični čovek pedesetih godina, redovno se informiše preko interneta i društvenih mreža.

-Čitam vesti, redom, ne biram izvore, volim da sa više strana sagledam neku aktuelnu situaciju. Čitam različite vesti na istu temu, ne prihvatam samo jednu stanu, u smislu, neko je to rekao i to je tako. Volim da čujem sa svih strana i da izvučem šta je istina. To je kod nas prilično teško jer se sve predstavlja ili crno ili belo – kaže Ratomir.

Čita vesti raznih agencija ali ne posećuje portale informativnih kuća.

-Portale novina i televizija ne posećujem. Ni televiziju ne gledam često. Gledam sportske kanale, igrao sam u fokloru volim da gledam Kolo, ponekad i Histori, Diskaveri, uglavnom nešto što nije vezano za svakodnevni život.

Naš sagovornik ističe značaj lokalnih elektronskih medija.

-Redovno, ujutru, slušam Radio Staru Pazovu, zbog servisnih infomacija, pre svega ali i zbog izbora muzike, koji mi odgovara.

Mladi Miroslav Anđelić student je završne godine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Zatičemo ga kako na staropazovačkoj pijaci pomaže roditeljima u prodaji povrća. Nije prisutan na društvenim mrežama već tri, četiri godine jer mu je to, kako kaže, oduzimalo previše vremena, čak nekoliko sati dnevno.

-Informišem se putem vesti sa Gugla, ne pratim televizije. Na osnovu informacija, koje pročitam, formiram neku svoju istinu. Ne verujem ja u sve što piše, mora da postoji neki dokaz, da nešto bude uverljivo i transparentno, ne mogu da poverujem tek tako, što je neko nešto rekao – kaže Miroslav. Kao relevantne izvore informisanja navodi strane agencije i vesti na Jutjubu.

-Onda povežem šta sam čuo i pročitao iz različitih izvora pa izvučem neku sredinu.

Naš mladi sagovornik smatra da je gledanje televizije bespotreban stres.

-To je svaki dan neki rat ili najava rata. Kada ne gledam televiziju ne mislim o tome. Jedino gledam sport, najviše Jokića!

Milan Ostojić iz Sremske Rače kaže da su društvene mreže sve značajniji izvor informacija pre svega za mlade ljude, mada ih u poslednje vreme sve više i starijih osoba aktivno koristi i informiše se putem njih.

-Ono što je interesantno jeste da mladi više veruju informacijama koje dolaze sa društvenih mreža, dok stariji i dalje više poverenja imaju u tradicionalne medije. Lično ja veliki broj informacija „kupim“ sa društvenih mreža, bilo od relevantnih pojedinaca ili organizacija. Trudim se da informacije proverim iz više izvora na osnovu čega – uz kritičko promišljanje, zauzimam sopstveni stav. Nažalost i na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima retko kada može da se pronađu stavovi dve strane, nego svi nastoje da predstave svoju verziju istine – kaže Račanin.

Mitrovčanka Marijana Stanković informiše se na društvenim mrežama i kaže da prati vesti i objave kako od organizacija i udruženja, tako i od pojedinaca.

-To su na prvom mestu Instagram, X mreža i Fejsbuk, kao i Jutjub. Nekim informacijama verujem, a nekim ne, zavisi iz kojeg su izvora. Ne mogu generalno da kažem, ali u principu ako verujem izvoru verujem i u te informacije – kaže Marijana.

Odgovornost na obe strane

Društvene mreže, po svemu sudeći, postale su neminovnost. I sami mediji, pa čak i Sremske novine kao najstariji medij u Sremu, način informisanja prilagođavaju potrebama sve većeg broja čitalaca na društvenim mrežama. Međutim, i ovim putem potrebno je apelovati kako na čitaoce, tako i na medije i sve druge subjekte koji se bave plasiranjem informacija. Na čitaoce da dobro vode računa čemu će verovati, jer se upotrebom veštačke inteligencije i laž može učiniti proverljivom i istinitom, a na kolege iz medija i druge „informatore“, da budu svesni da u slučaju plasiranja neistina, koje mogu dovesti i do nezamislivih posledica, nekad opasnih i po ljudske živote, dobro razmisle o svojoj moralnoj, pa i krivičnoj odgovornosti.

 

E.S.N.

 

Medijski prilog je prenet sa sajta redakcije sremskenovine.co.rs, članice PU “Lokal pres“.  

Odabir plasiranih medijskih priloga zasnovan je  na visokim profesionalnim i etičkim standardima koji se primenjuju u novinarstvu  lokalnih medija.