Činjenica je da u Srbiji svakog dana od raka grlića matrice umire jedna žena. Uvođenje organizovanog skrininga karcinoma grlića materice ima za cilj prevenciju, rano otkrivanje, adekvatnu dijagnostiku i terapiju kao i poboljšanje kvaliteta života žena.Ukoliko se rak grlića materice otkrije u premalignim fazama, tvrde stručnjaci, on je sto odsto izlečiv kao u slučaju Finske

 

Projektom “ Skrining – korak ispred bolesti“, članice Poslovnog udruženja asocijacije nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres“  podržavaju Nacionalni program za borbu protiv raka Republike Srbije i prateće strategije. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije  tokom jeseni 2013. godine  pokrenulo  je niz aktivnosti u borbi protiv raka i preveciji malignih bolesti, i kao jedan o prioriteta  definisano je pokretanje Organizovanih programa skrininga raka dojke, grlića materice, debelog creva i rektuma u Srbiji. Podrška realizaciji ovih ciljeva i zadataka obezbeđuje se kroz institucije sistema, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, mrežu instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji, zdravstvenih ustanova (domovi zdravlja, bolnice),  pa su i lokalni mediji, članovi Poslovnog udruženja “Lokal pres“  uz pomoć Kancelarije za skrining,želeli da daju svoj doprinos postizanju što boljih rezultata u lokalnim sredinama.

 

Prema podacima registara za rak u svetu – karcinom grlića materice čini skoro 9% svih slučajeva karcinoma kod žena, treći je po učestalosti i od njega svake godine oboli više od pola miliona osoba! Većina novih slučajeva ovog karcinoma (oko 80%) otkriva se u manje razvijenim regionima sveta i u kasnijim fazama bolesti kada je prognoza bolesti loša.

 

Statistički pokazatelji kojima raspolaže Ministarstvo zdravlja RS ukazuju da je stopa incidencije / stopa koja pokazuje odnos broja novoobolelih  u odnosu na broj onih koji se mogu razboleti u određenom vremenskom periodu/ karcinoma grlića materice dvostruko viša od prosečne stope u Evropi.

 

Ozbiljnost situacije i potrebu da se sistemski reaguje putem preventive pokazuje činjenica da svake godine u Srbiji se otkrije preko 1300 novoobolelih od karcinoma grlića materice, a čak 500 slučajeva se završi  smrtnim ishodom. Sa udelom od čak 6 odsto ova vrsta karcinoma na četvrtom je mestu po smrtnosti kada su u pitanju maligna oboljenja ženske populacije.

 

I kada je životna dob žene u pitanju uočene su neke tendencije u Srbiji. Doskora  najveći broj slučajeva evidentiran je u periodu života žena od 45. do 49. godine i 70. do 74. godine, da bi  poslednjih godina uočili pomeranje ove granice prema mlađim uzrastima.

 

U Srbiji uočene su velike regionalne razlike u obolevanju i umiranju od karcinoma grlića materice. Majveći broj obolelih evidentiran je u istočnoj Srbiji i u velikim gradovima.

 

Kao i kod ostalih malignih oboljenja stadijum bolesti predstavlja glavni prognostički faktor. Kada se bolest otkrije u ranoj fazi često je dovoljno operativno lečenje. Kod uznapredovale bolesti neophodno je primeniti postoperativnu ili radikalnu radioterapiju, često kombinovanu i sa hemioterapijom, što produžava lečenje, dovodi do različitih komplikacija i značajno povećava troškove lečenja.

 

Zbog toga se pristupa primarnoj, sekundarnoj i tercijalnoj prevenciji karcinoma grlića materice. Primarna prevencija podrazumeva mere sprečavanja infekcije HPV (zdravstvena edukacija, vakcinacija). Sekundarna prevencija uključuje skrining (rano otkrivanje asimptomatskih oblika bolesti) a tercijarna prevencija  lečenje premalignih lezija, čime se sprečava njihova progresija do invazivnog karcinoma. Tokom skrininga se koristi test koji je bezbolan, bezopasan i zove se Papanikolau. /PAP/ Koristeći PAP testove na kompletnu žensku populaciju određenog godišta, mnoge evropske zemlje uspele su da smanje smrtnost i oboljevanje od ovog karcinoma i praktično ga iskorene kao u  što je slučaj u Finskoj.

 

Nacionalni program ranog otkrivanja karcinoma grlića materice sprovodi se korišćenjem skrining testa na prividno zdravoj populaciji, koja ne pokazuje znake bolesti. Skrining test se primenjuje u procesu skrininga s ciljem ranog otkrivanja bolesti. Naša zemlja ima dovoljno ginekologa i ostalog medicinskog osoblja za sprovođenje skrininga.

 

Po rečima  dr Bojane Milošević koordinatorke za skrining karcinoma grlića materice  pri Kancelariji za skrining , infekcija Humanim papiloma virusom (HPV) je najvažniji faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice. HPV virus je toliko rasprostranjen da je većina odraslih (oko 70% populacije) nekada u svom životu imala HPV infekciju. Primarna infekcija HPV virusom obično ne daje nikakve simptome i većina ljudi spontano eliminiše virus a da nije ni svesna da je bila zaražena. U nekim slučajevima HPV infekcija može da se održava bez ikakvih simptoma i više godina.

 

Ipak, da bi HPV infekcija dovela do nastanka karcinoma grlića materice, neophodni i drugi faktori rizika od kojih su najvažniji: pušenje, dugotrajna primena oralnih kontraceptiva, imunosupresija (HIV infekcija, stanja posle transplantacije organa), način života (loši socio-ekonomski uslovi) i genetski faktori. Obično od primoinfekcije HPVom do razvoja maligne bolesti prođe 8-10 godina. Uloga skrininga koji se radi na tri godine je da otkrije  razvoj bolesti u što ranijoj fazi radi efikasnog lečenja.