Haos koji je zavladao u oblasti zaštite autorskih i srodnih prava, a naročito u uređenju odnosa RTV stanica sa jedne strane i SOKOJ-a i OFPS-a sa druge strane, prevazišao je mogućnosti i dobru volju koje su do sada pokazale obe strane

 

I pored brojnih zahteva RTV stanica da SOKOJ objavi listu autora čija prava zastupa i štiti, tog spiska nema. Nadležni u SOKOJ-u kriju se iza odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima koja kaže da zakonska osnova polazi od činjenice da SOKOJ zastupa prava svih domaćih i inostranih autora, osim onih koji u pisanoj formi obaveste SOKOJ da ne žele da ih ta organizacija zastupa.

 

– A zašto zakonodavac nije pošao od pretpostavke da SOKOJ ne zastupa prava svih autora, već samo onih koji u pisanoj formi obaveste SOKOJ da žele da im SOKOJ štiti autorska prava. Tako bi smo transparentno svi znali čija prava SOKOJ zaista štiti, a čija ne. I kakav je to zakon u kome se polazi od neproverenih i nedokazanih pretpostavki – kaže Nebojša Jovanović (Radio Ozon, Čačak).

 

Kako u praksi izgleda zaštita autorskih prava od strane SOKOJ-a i koliko je ona transparentna, možda se najbolje vidi na primeru koji nam je naveo Dejan Dinić vlasnik i urednik radio stanice Koprijan iz Doljevca.

 

– Naš sugrađanin Jovica Zdravković je poznati kompozitor i iterpretator narodne muzike u ovom kraju. Naš radio, ali i niška stanica Bell Ami, emituje u proseku jednu-dve njegove pesme svakog dana. I mi smo to prijavili u svim mesečnim izveštajima o emitovanim pesmama SOKOJ-u. A onda se ispostavilo da Jovica nikada, ni jedan jedini dinar, nije dobio od SOKOJ-a. Pa čija onda prava štiti SOKOJ i gde ide i kome, novac koji uplaćuju radio i TV stanice za autorska prava – pita Dejan Dinić.

 

Sticajem okolnosti i sam Jovica Zdravković je obveznik plaćanja naknade SOKOJ-u za autorska i srodna prava, jer je vlasnik ugostiteljskog objekta u Doljevcu u kome se emituje muzika, uglavnom ona koju Jovica sam komponuje i izvodi. Tako ispada da on kao korisnik mora SOKOJ-u da plati tarifu za javno emitovanje svoje muzike, ali kao autor od emitovanja sopstvenog autorskog dela nema nikakvu naknadu.

 

Sličnih banalnih primera je na stotine širom Srbije ali kao da niko od nadležnih u državi, nije zainteresovan da se regulacija korišćenja autorskih i srodnih prava uredi u skladu sa praksom država EU.

 

Zakonom je propisano i da organizacije koje se bave zaštitom autorskih i srodnih prava (SOKOJ, OFPS) internim dokumentom utvrde formu izveštaja o emitovanim delima, koje RTV stanice treba mesečno da dostavljaju. Ti izveštaji bi bili osnov za obračun i isplatu naknade autorima i izvođačima.

 

Kao što to obično biva u Srbiji, SOKOJ i OFPS nisu našli za potrebno da usklade formular izveštaja, pa se od RTV stanica traži da vode različitu evidenciju, što je dodatan, obiman i nepotreban administrativan posao za zaposlene u medijima. Drugi, vrlo bitan, problem za emitere je činjenica da SOKOJ i OFPS nisu stanicama prosledili adekvatan softver koje bi emiteri uneli u kompjutere sa kojih emituju program, a koji bi beležio sve potrebne podatke. Od emitera je traženo da se vodi evidencija emitovanih muzičkih dela, a kako su obrasci različiti, to je upraksi značilo da svaka stanica mora da zaposli šest lica koja će u tri smene evidentirati šta je emitovano. Nijedna lokalna RTV stanica nema finansijskih mogućnosti da uposli šestoro radnika koji bi tokom punog osmočasovnog radnog vremena samo vodili takvu evidenciju.

 

– Pri tome, traži se da u obrasce upisujemo podatke koji su potpuno irelevantni prema obavezi da plaćamo naknadu za autorska i srodna prava. Naime, naše je da prijavimo koja dela smo emitovali tokom proteklog meseca, ali sa aspekta te naše zakonske obaveze, sasvim je nebitno kog dana u mesecu smo neku pesmu emitovali, u koje doba dana smo je emitovali, koliko ta pesma traje u minutama i sekundama, a sve to SOKOJ i OFPS traže da se upiše u formulare – kaže Nebojša Jovanović, urednik čačanskog Ozon radija.

 

Posebno je nejasno zašto se od emitera traži da za svaku emitovanu pesmu upišu sve autore (kompozitor, tekstopisac, aranžer …) kada takve podatke SOKOJ mora da ima u svojoj evidenciji autora čija prava štiti.

 

– Uredno smo popunjavali mesečne izveštaje i slali SOKOJ-u, ali kada nam je Jovica Zdravković rekao da nije dobio nikakvu naknadu od SOKOJ-a za njegove pesme čije smo emitovanje prijavili, shvatili smo da tu nisu čista posla – kaže Dejan Dinić.

 

Kada je većina RTV stanica odbila da pod ovakvim uslovima dostavlja mesečne izveštaje SOKOJ-u i OFPS-u, usledile su prijave ovih organizacija RRA i RATEL-u, a potom i sudske tužbe. Tada se na delu pokazalo reformisano pravosuđe Srbije. Presude koje su pljuštale u prvostepenim Privrednim sudovima kretale su se od 200.000 dinara za stanicu i 50.000 za odgovorno lice kao što je primer Ema radija iz Bujanovca, do uslovnih kazni sa naknadom od 10.000 dinara za sudske troškove koliko su platili Radio Ozon i TV Galaksija u Čačku, pa do odbačaja tužbi od strane nadležnog Tužilaštva, kao što je bio slučaj Radio Aleksinca.

 

– Možda ovo što ću reći zvuči kao razvijanje teorije zavere, ali ja sam ubeđen da je Zakon o autorskiim i srodnim pravima u velikoj meri neustavan, a u Skupštini su ga izglasala deca političara, ili lica povezana sa njima, koja su interesno vezana za organizacije koje se bave zaštitom autorskih i srodnih prava. Meni, kao diplomiranom novinaru, ovaj zakon uskraćuje pravo na rad, tako što se radio Aleksinac ekonomski i finansijski iscrpljuje u potpunoj nesrazmeri prihoda koje imamo sa tržišta i tarife koju traže SOKOJ i OFPS. Pitam se da li oni i mi živimo u istoj državi. Radio Aleksinac je prestao da šalje mesečne izveštaje o emitovanoj muzici, jer nemamo uvida da li autori čiju muziku emitujemo zaista primaju naknadu od SOKOJ-a. Fakture koje nam šalju SOKOJ i OFPS vraćamo nazad sa prigovorom da fakturisani iznosi nisu u skladu sa potpisanim ugovorom i sa ostvarenim prihodom u protekloj godini. I na kraju, najozbiljnije razmišljamo o varijanti da ubuduće emitujemo pesme samo onih autora sa kojima se, bez posredovanja SOKOJ-a, dogovorimo o emitovanju u programu Radio Aleksinca i kojima direktno uplatimo naknadu za autorska prava. Druga varijanta je da potpuno izbacimo muziku iz programa i da emitujemo samo informativni program, sa džinglom da smo stanica koja je prinuđena da ne emituje muziku zbog SOKOJ-a, OFPS-a i lošeg zakona – kaže Ninoslav Miljković, osnivač i urednik Radio Aleksinca.

 

Haos koji je zavladao u oblasti zaštite autorskih i srodnih prava, a naročito u uređenju odnosa RTV stanica sa jedne strane i SOKOJ-a i OFPS-a sa druge strane, prevazišao je mogućnosti i dobru volju koje su do sada pokazale obe strane u pregovorima. Dodatni haos pravi neregulisan i apsolutno netransparentan način raspodele prihoda koje SOKOJ ubere od emitera i ostalih korisnika, samim autorima i izvođačima.

 

Nažalost, posredovanje države putem Komisije za autorska i srodna prva pokazalo se kao potpuni fijasko, pa je očigledno da se u ovoj oblasti moraju tražiti neka nova i bolja zakonska rešenja. Što pre, to bolje.