Svi koji su
želeli, mogli su da saznaju da je 13. novembra 2004. godine stupio na snagu
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zna se da ovaj
propis pruža mogućnost građanima, novinarima, organizacijama, udruženjima,
političkim strankama da postave pitanja i da na njih dobiju odgovor od „organa
vlasti“ (državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave,
javna preduzeća, ustanove, agencije, fondovi, zavodi itd.).

Dve godine
primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pokazuje da
određen broj „organa vlasti“ nije željan da poštuje zakon. Postavljana su brojna
pitanja koja su se ticala rada pojedinih državnih organa i institucija, ali odgovora
na najveći broj njih nije bilo. Ima mnogo slučajeva kada se ignoriše zakon,
tzv. „ćutanje administracije“. Oni koji se prave nevešti su uglavnom BIA i MUP.
(Recimo BIA nije odgovorila na zahtev Inicijative mladih da omogući uvid u broj
prisluškivanih osoba tokom prošle godine.)

S druge strane,
primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama neće biti uspešan dok se
događa „ćutanje naroda“, jer pored nepoštovanja zakona od strane „organa
vlasti“ i njihovog bezobrazluka i bahatosti, tu je i nedostatak spremnosti
građana, novinara i raznih organizacija da koriste mogućnosti koje zakon pruža.

Upravo uvid u
raznovrsne podatke može da doprinese kakvoj-takvoj kontroli vlasti, pruža mogućnost
za argumentovanu kritiku iste, može (i ne mora) smanjiti stopu korupcije, a
korupcija je u Srbiji jedan od najvećih problema. Pokazuju to česte afere, ali
i nedavno objavljeni Indeks percepcije korupcije – ovogodišnja ocena Srbije je
3,0, a prošlogodišnja 2,8.

Poverenik za
informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je ocenio da Indeks percepcije
korupcije uz neke razloge za zadovoljstvo daje više razloga za zabrinutost. „Moramo
konstatovati da smo još izuzetno daleko ne samo od zemalja koje se, sa ocenama
od preko 8,0 ili čak 9,0 krajnje efikasno suprotstavljaju korupciji nego i od
5,0 kojom se ocenjuje korupcija svedena u podnošljive razmere. Nismo nažalost
još prekoračili ni kotu 3,0 što je kritična granica budući da ova i sve niže
ukazuju na korupciju koja se otela kontroli“, kazao je Šabić i dodao da je naše
mesto na listi dobar povod da se podsetimo da su recimo Slovenija, Mađarska ili
Slovačka značajne rezultate u borbi protiv korupcije „ostvarile konsekventnom
primenom prava na slobodan pristup informacijama odnosno omogućavanjem širokog
pristupa javnosti podacima relevantnim za raspolaganje budžetskim sredstvima
odnosno javnim resursima uopšte. To su iskustva koja ne smemo da ignorišemo već
treba da ih uvažavamo i sledimo.“

Bečej: 70% ispitanika ne zna da postoji Zakon

Ono što je
opština Bečej do sada učinila vezano za Zakon o slobodnom pristupu informacijama
od javnog značaja jeste da je Skupština opštine pre nekoliko meseci donela neku
vrstu lokalnog pravilnika o tome da su informacije javne i svako im može
pristupiti. Radi se u stvari o nepotrebnom prepričavanju Zakona. Lokalna
samouprava međutim nije postavila poverenika za informacije od javnog značaja, poslove
u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu
informacijama obavlja načelnik Opštinske uprave.

Ostali organi
vlasti, opštinske institucije i javna preduzeća, takođe nemaju poverenike za
pristup informacijama, zahtevi se dostavljaju direktorima.

Opštinski sud u
Bečeju nema poverenika za pristup informacijama. Predsednik suda i njegov
zamenik su zaduženi da pribave podatke na osnovu zahteva za pristup
informacijama. Sud u Bečeju u toku ove godine primio je samo dva zahteva, koji
nisu spadali u kategoriju informacije od javnog značaja. Upravo je u toku
priprema informatora o radu Opštinskog suda Bečej, rekla je predsednik suda
Borka Korenoj i dodala da je to obaveza ovog organa na osnovu Zakona o
slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Što se tiče
Odeljenja unutrašnjih poslova u Bečeju, već godinu dana novinarima se ne
prezentuju čak ni tzv. godišnji i polugodišnji izveštaji o radu koji sadrže
samo statističke podatke. Na svaki usmeni novinarski zahtev kojima se traže
informacije, sledi odgovor: obratite se Sekretarijatu unutrašnjih poslova u
Novom Sadu. SUP Novi Sad obično izlazi u susret novinarima. Na pitanje da li je
OUP Bečej u prethodne dve godine primio zahtev za pristup informacijama,
načelnik bečejske policije Svetislav Hadnađev je rekao da je policiji upućen
samo jedan zahtev, i to od novinara, na koji je odgovoreno u zakonskom roku.

Novinar Bečejskog
mozaika uputio je nekoliko zahteva za pristup informacijama lokalnoj
samoupravi, među kojima i zahtev o tome koliko je lokalna samouprava primila
zahteva za pristup informacijama od 1. januara do 30. oktobra 2006. godine. U
odgovoru se kaže da je u navedenom periodu opština Bečej primila 4 zahteva i na
sve je odgovorila. Zahtevi su primljeni od Transparentnosti Srbija (Beograd),
od Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja (Beograd) i dva
zahteva od Inicijative mladih za ljudska prava (Beograd). Na to treba dodati
još 4 zahteva novinara Bečejskog mozaika i to je sve.

Postoji samo
jedan slučaj kada je organ vlasti, Omladinski sportski centar „Mladost“, odbio
da da traženu informaciju. Radi se o zahtevu redakcije Bečejskog mozaika kojim
se tražio uvid u ugovor koji je ova ustanova zaključila sa agencijom za
obezbeđenje. Novinar je uputio i žalbu republičkom povereniku, koja je odbijena
zbog proceduralnih razloga.

U ostalim
organima vlasti u opštini Bečej još je gora situacija, građani, novinari i
ostali kojima zakon omogućuje pravo da traže informacije ne koriste svoje
pravo. U Bečeju se ne radi o eventualnom „ćutanju administracije“, nego o „ćutanju
građana“.

Sa jedne strane,
zbog turbulentne političke situacije u ovoj opštini učestalo se plasiraju
priče, nekad potkrepljene i podacima, o nezakonitom trošenju sredstava iz
budžeta opštine, o zapošljavanju nestručnih kadrova u lokalnoj samoupravi, o
zloupotrebama vezanim za javne nabavke, za sredstva reprezentacije, itd.

Sa druge strane,
kako se vidi iz navedenih podataka, niti jedan građanin Bečeja nije zatražio
informaciju od organa vlasti da sazna kako i na šta činioci vlasti troše novac
poreskih obveznika. Građani nisu tražili ni tzv. bezbolne podatke, koji bi im
pomogli da lakše i jednostavnije rešavaju svoje probleme.

Što se tiče
nevladinih organizacija i političkih stranaka, niti jedna od njih u ovoj godini
nije uputila zahtev za pristup informacijama lokalnoj samoupravi, a ni ostalim
organima vlasti.

Na osnovu „blic
ankete“ Bečejskog mozaika sprovedene na uzorku od 10 ispitanika na teritoriji
opštine Bečej (50% srpske i 50% mađarske nacionalnosti) sa namerom da se sazna
da li su građani čuli za Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog
značaja i da li su zahtevali informacije, odnosno da li će to u budućnosti
učiniti, dobijeni su sledeći rezultati: 7 ispitanika do trenutka ankete nije
znalo da postoji Zakon slobodnom pristupu informacijama, 3 anketirana znju za
zakon, ali niko od njih nije zahtevao informacije od organa vlasti. Od 10
ispitanika 5 je odgovorilo da neće ni u budućnosti tražiti informacije od
javnog značaja uz obrazloženje „ne
interesuje me ništa“ (3 anketirana), „ne verujem da ću dobiti prave podatke“ (1
ispitanik), „ne želim da se petljam u to“ (1 ispitanik). Petoro njih je voljno
da traži informacije od organa vlasti: „svakako ću tražiti informacije“ (1
ispitanik), „ako će mi trebati, tražiću“ (4 ispitanika).

Šta nam rade?!

Zakon o slobodnom
pristupu informacijama od javnog značaja trebao bi da bude jedna stepenica ka
demokratizaciji društva.

Na osnovu
podataka i iskustava na mestu je konstatacija da je teško ubediti građane da
koriste svoja, zakonom predviđena prava, a još je teže od njih zahtevati da se
neposredno uključe u javni i politički život, makar u svojoj lokalnoj
zajednici.

Sve dok je tako, nema mesta kuknjavi u stilu: šta nam rade?! Rade ono,
što im dozvoljavamo. Prvi korak da ih sprečimo da rade ono što im dozvoljavamo
jeste da znamo šta tačno rade. Tome bi služio Zakon o slobodnom pristupu informacijama
od javnog značaja, kada bismo ga koristili i kada bi se na „organe vlasti“ koji
ne poštuju zakon, izvršio pritisak.