Poslednjih 15 godina rezultati nekoliko značajnih i obimnih istraživanja stanja novinarske profesije u Republici Srbiji ukazali su na loš socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika. Analize su pokazale da novinari i novinarke kao najveće probleme navode slabe plate, nizak stepen profesionalizma, nedovoljno poštovanje novinarske etike, nizak društveni ugled i status profesije, tehničku zastarelost opreme za rad, nepripremljenost za novinarski posao na digitalnim platformama, samovolju vlasnika i neregulisane radne odnose, pretnje i ucene, vlasničku strukturu medija i nedostupnost informacija.
Komparativna analiza stavova novinara prema sindikatima u Republici Srbiji ukazuje na nepovoljan imidž sindikata i nepoverljivost prema dometima kolektivnih ugovora, zajedno sa preprekama koje medijske organizacije postavljaju za sindikalno organizovanje. Trenutno u Srbiji ne postoji granski kolektivni ugovor za medijske radnike, niti postoje modeli ili smernice za njegovu izradu. Medijska strategija (2020-2025) se ovim pitanjem bavi samo marginalno, napominjući da javni servisi imaju takve ugovore i preporučujući da širi medijski sektor sledi taj primer. Međutim, nije primećen značajan napredak u ovoj oblasti, kao što je istaknuto u Izveštaju EU o napretku Srbije za 2023. godinu.
U poređenju sa pomenutim istraživanjima, analiza “Socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika u Vojvodini“, koje je 2020. godine sprovelo Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokazuje da niske zarade nisu primarni problem medijskih profesionalaca. Politički pritisci i odsustvo medijske autonomije, senzacionalizam i tabloidizacija, nepoštovanje etičkih standarda profesije, pa i nizak nivo medijske pismenosti građana – sve su to problemi koji više muče novinarsku zajednicu.
Položaj novinarki je dodatno specifičan jer su pritisci obojeni mizoginijom i seksizmom. Ovaj nalaz se može tumačiti u kontekstu višegodišnjeg urušavanja medijskih sloboda, na koje, pored analiza novinarskih udruženja i civilnog sektora u Srbiji, ukazuju i izveštaji međunarodnih organizacija, kao i godišnji izveštaji Evropske komisije.
Prethodno navedeno ukazuje na prekarnost novinarske profesije u Republici Srbiji koja je najpodrobnije istražena i prikazana 2015. godine u publikaciji „Od novinara do nadničara – prekarni rad i život“ , koje pokazuje da pored bezbednosnih rizika koji se često naglašavaju, novinari i medijskih radnici rade u izrazitom egzistencijalnom riziku. U kontekstu osećaja odgovornosti za probleme u novinarstvu, analiza pokazuje da više od polovine anketiranih novinara smatra da je pasivno u rešavanju problema medija. Kao razlozi koji uslovljavaju pasivizam navedeni su strah od mogućih negativnih posledica i nepoverenje u ljude u radnom okruženju. Novinari i novinarke rešenje svog lošeg ekonomskog položaja adresiraju prvo poslodavcima, a odmah potom samoj zajednici novinara i medijskih radnika.
Kako bi se bolje sagledao aktuelni socio-ekonomski i profesionalni status novinara i medijskih radnika, sa posebnim fokusom na položaj novinarki, pokrenuto je novo istraživanje o radnim pravima. Analizu je sproveo Sindikat kulture, umetnosti i medija Nezavisnost u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana /2026-2031/” koji realizuje Asocijacija nezavisnih lokalnih medija Lokal pres uz podršku Evropske unije.
Istraživanje je realizovano putem kvalitativnih (fokus grupni intervju) i kvantitativnih (anketno istraživanje) metoda. Četiri fokus grupe organizovane su u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu u periodu od 17. novembra do 8. decembra 2025. godine, i u njima je učestvovalo 24 medijskih radnika i radnica iz različitih vrsta medija, različitog profesionalnog iskustva, radnog staža i jezika na kojem izveštavaju. Fokus grupni intervjui su anonimizirani a opšti podaci (na pr. vrsta medija, tip angažovanja) navode se samo u slučaju kada je neophodno za razumevanje pojedinačnog iskustva.
Anketno istraživanje sprovedeno je od 15. oktobra do 1. decembra 2025. godine. Formiran je neprobabilistički prigodni uzorak koji je činilo 316 novinara i medijskih radnika u Republici Srbiji, od čega su 51,6 % žene a 48,4% muškarci. Anketni list postavljen je onlajn, a kako bi se došlo do što većeg broja novinara i medijskih radnika, poziv za popunjavanje upitnika prosleđen je članovima novinarskih udruženja (Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), partnerskim novinarskim i medijskim organizacijama i članovima Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost.
Link na dokument:
Analiza rezultata istraživanja o radnim pravima socio ekonomskom položaju i profesionalnom statusu medijskih radnika i radnica u Republici Srbiji 2025. godine