Како децентрализација представља само шансу за унапређење ефикасности државе, али не и гаранцију да ће се то заиста и догодити, чему онда толико ишчуђивање „локалаца“. Закон о финансирању локалне самоуправе РС обликован је по европском узору, па се чини да је милозвучност саме помисли на Европу навела на то да сметнемо са ума да је ово и даље Србија. Отуда, прихватимо неумитност врло постепених помака, са увек отвореном опцијом добро нам познатог разочарења. 

 

Тако су буџетом Града Пожаревца у овој години планиране три милијарде динара, са око пола милијарде трансферних средстава из Републике. Основни очекивани ефекат био је, и остао, повећање прихода. Иако челни људи овог града истичу да је рано давати оцене, у „позадини“ се чује тон забринутости, док Србија поставља питање да ли и у којој мери држава поштује Закон о финансирању локалне самоуправе. Нисмо ли речитији на папиру, него у пракси?

 

Ех, ти трансфери

 

Пред измене Закона о финансирању локалне саоуправе, у Пожаревцу је међу првим људима овдашње политичке сцене превладавало уверење о користима децентрализације. Наравно, незаобилазни отежавајући елемент јесте врло озбиљна економска и финансијска криза. Мада, колико отежавајући, толико и олакшавајући аргумент на страни државе. Но, после почетних корака финансијског осамостаљивања у односу на државу, наши функционери остадоше без „речи“. Отуда је и ауторка овог текста имала поприличне тешкоће у покушају да дође до потребних одговора. Одједном, готово сви, из све снаге, беже од микрофона. Није тренутак за јавно иступање на тему фискалне децентрализације. Шта је иза брда можда и сазнамо у некој будућности, ако и не, јавиће нам наш „стомак“.

 

Градоначелник Пожаревца Миомир Илић, једини је од позваних саговорника пристао на сусрет, током којег је указао на то да је децентрализација Србије и реформа локалне самоуправе дуготрајан и сложен процес за који је неопходан широк политички консензус, али који мора врло прецизно да буде планиран кроз државну стратегију.

 

Подсећамо да је до 1990. године постојао систем по којем су средства убирана у локалним самоуправама, ту и остајала. Из те „кесе“ су потом општине и градови издавали поврат ка вишим, републичким инстанцама. Данас је модел обрнут, а крајњи резултат потпуно неизвестан. Једно је сигурно, животари се. Не бисмо ли ту врло слободну процену поткрепили указаћемо, рецимо, на то да су у претходне две године ненаменски трансфери смањени за више од 40 посто, што приближно износи 36,8 милијарди динара. Укупан ниво смањења трансфера за период од 2009. до 2011. године износиће 58 милијарди динара.

 

Рано је за тугу

 

Градоначелник Пожаревца Миомир Илић, сматра да је Закон о финансирању локалне самоуправе потенцијално добра основа, пре свега у побољшању јавности, стабилности и предвидивости, побољшању степена хоризонталног уједначавања, јачању самосталности локалне самоуправе и институционализацији дијалога централне и локалних власти, али да је прерано одговарати на питања о ефектима фискалне децентрализације и стварању система јавних локалних финансија.

 

– Још увек је рано за конкретна поређења остварене ефикасности у до сада начињеним корацима у домену децентрализације. Још увек немамо расположиве крајње цифре које би омогућиле реалну оцену о оствареном повећању прихода и степену ефикасности њихове наплате. Свакако је у буџету нашег града скоро пола милијарде више, али и низ додатних обавеза. Већи је прилив из пореза на зараде, односно, тако је планирано, али још увек је питање хоће ли то тако и бити практично остварено. Са друге стране, укидањем неких комуналних такса, по том се основу смањује прилив, а мања су и средства добијана као накнада у домену заштите животне средине. Пренете су нам и неке од обавеза које су раније финансиране са републичког нивоа. Рецимо, идући буџет ће бити додатно оптерећен и услед нове категоризације путне мреже. Тако да је у питању низ нових момената, али је рано за аргументовано оцењивање стварних ефеката – оцењује Илић и истиче значај улоге државе и њене координације са локалним самоуправама, како би се створила квалитетна, грађанима окренута и у функционисању способна локална самоуправа у јакој држави.

 

Дакле, кључ успеха и на овом великом задатку остаје у партнерству, које је, нажалост, у нас, некако увек кратког века.

 

Брчкање  у плићаку

 

Ступањем у „воде“ децентрализације, Србија се подуже „брчка“ у плићаку.  Очекивања су била велика. Обећања далеко већа… Поверовасмо да ћемо најзад постати господар на своме?! И сама сам читко исписала своје име и презиме испод петиције за децентрализацију. Сада ми је јасније колико је тај чин био утемељен на неразумевању учињеног… Можда је прерано судити о ефектима започете децентрализације и, конкретно, актуелног Закона о финасирању локалне самоуправе, јер ипак је то процес и, отуда, захтева много времена. Наравно, стоји и могућност да смо по ко зна који пут превише очекивали од обећања. Слава демагогији, пропаганди, маркетингу! Но, упркос свему, и надаље остаје „најудобнији“ јастук пуњен обећањима и вером у иста.