Читавe породицe у десетак квадрата

Многи Роми не дочекају да у свом животу проведу који дан или који месец у нормалним стамбеним условима. У насељу Јездова Коса у кућама са две-три собе живи по неколико породица, каже Неџиб Бајрамовић, својевремено дугогодишњи церибаша овог насеља

 

У шездесетак ниских кућа у ромском насељу Јездова Коса у Пријепољу живи најмање седамдесетак породица од којих свака има минимум пет-шест чланова, каже за „Полимље“ Неџиб Бајрамовић, својевремено дугогодишњи церибаша (одборник) насеља. Овај крепки осамдесетогодишњак један је од ретких пријепољских Рома који има сасвим добре стамбене услове, али каже да је деценије живота пре тога провео у такозваним „картонским насељима“ и да добро зна шта значи живети у неусловном простору.

 

-Јако су лоши услови становања у нашем насељу, али опет, кад погледамо како се наша браћа пате у многим другим местима, посебно у Београду и већим градовима, ми му дођемо као срећни људи, каже Неџиб. Насеље је снабдевено водом и струјом, имамо регуларну канализацију али немамо ни квадратни метар слободних плацева који би се могли користити за неку нову градњу. Знате да ми имамо јако велики број деце која брзо расту, рано се жене и удају, па је преко потребно да имају где да саграде себи нешто мало куће. Али, горе на Коси, немаш више где ни ћумез за кокоши да направиш!

 

У постојећим кућама које имају једва две или три собе, неретко живи и по неколико фамилија које, опет, имају минимум пет или шест чланова. То је нови проблем јер је Јездова Коса свакако најнасељенији „кварт“ у целој општини. На простору на коме је  једва стало шездесетак кућица у неким периодима у години борави и више од 300 Рома.

 

-Ми смо својевремено били на добром путу да решимо трајно тај проблем недостатка плацева. Захваљујући интересовању Делегације Европске Уније вођене су активности на проналажењу погодног земљишта. Тражили смо, и ја сам био укључен у то, са представницима општине неке локације. Били смо, сећам се, у неким селима, у Ђурашићима, Струговима, Козичком Пољу…Најизгледније је било то у Козичком Пољу где се могло купити око хектар и по по прихватљивој цени од 350 до 400 евра за један ар. Међутим, док се стигло да се контактира са донаторима, то се, рекоше негде изгубило. Није било пара. Тадашњи саветници председника општине су контактирали представнике надлежног Министарства  које је одговорили да се помоћ креће око двадесет хиљада динара што је било много мало да би се тај простор купио. У насељу се прича да су чак биле стигле паре од Европске Уније али да су потрошене за неке друге комуналне активности. Било је то давно, али ја ипак нисам сигуран да ли је то тачно, мада ми је жао што је пропуштена тако добра прилика да се трајно обезбеде плацеви за оне који би били исељени са Јездове Косе. Овако смо остали сви на једном месту, сви смо некоме за вратом, а нама је најтеже, каже Неџиб.

 

Мисија ОЕБС у Србији поклонила је недавно базу података о ромским насељима. У 120 градова и општина постоје 583 ромска насеља а у многима од њих се живи испод границе сиромаштва. У том документу су подаци  са тачним локацијама тих насеља, броју становника и објектата, структури и квалитету кућа и стању инфраструктуре. Надати се да ће ова база података помоћи потенцијалним инвеститорима да се знатније побољшају услови живота ромске популације.

 

Уз то Стална конференција ромских удружења грађана – Лига Рома, предложила је недавно Нацрт закона о легализацији ромских насеља у Србији. Тај документ је и даље „у пороцедури“ и ко зна хоће ли уопште стићи међу народне посланике Скупштине Србије на разматрање и евентуално усвајање.

 

Осман Балић, председник Лиге Рома и директор ЈУРОМ центра каже да Нацрт закона омогућава да се сачувају као целина насеља у којима живи више од 100 Рома а која су изграђена или реконструисана пре 1971. године. По свему насеље на Јездовој Коси се уклапа у предвиђене критеријуме.

 

 -Нешто смо чули о томе и чини ми се да је то доста праведно што је предложено. Међутим, знате начин на који живе Роми, тако да је тешко говорити хоће ли бити политичке воље да се то усвоји. Камо среће да смо ми 2001. године, кад су вођене активности са општином и Месном заједницом Коловрат, решили питање плацева. Данас би било свима боље, а држава би овде могла да даје неку нову врсту помоћи. Овако, враћени смо готово на почетак, као кад сам ја 1964. године доселио на Јездову Косу, каже Неџиб.

 

Он додаје да има стално неких донација у грађевинском материјалу за поправке кућа. То се користи, али се не може све решити са једном или две донације.

 

-Па у пола кућа на Јездовој Коси људи немају бојлере. Немају паре да их купе. Шта да ти причам даље?