Цивилизацијска брука

Податак да велики број Рома, дакле грађана Србије, није уписан у књигу рођених и књигу држављана, боље од свих осталих говори колико је то маргинализована група; само је горе и теже од овога некоме одузети право на исхрану или право на голи живот

 

Недостатак личних докумената – каже Алтена Асановић, секретар Канцеларије за заштиту и остваривање личних и колективних права ромске националне мањине у Врању – је иницијални проблем за лица која та документа немају, дакле, проблем свих проблема. Без његовог решавања, Роми који лична документа не поседују, не могу да остваре ни једно једино право које им, иначе, припада као грађанима Републике Србије.

 

Проблем свих проблема

 

У мору проблема који муче ромску популацију на југу Србије, посебно у Врању и његовој околини, као што су незапосленост, непримерени услови становања, лоша социјална и здравствена заштита, образовање, истиче се недостатак личних докуменаtа.

 

-Највећу сарадњу и резултате – наставља Алтена Асановић – остварили смо са НВО „Праксис“ из Краљева који ради на прибављању личних докумената (извод из матичне књиге рођених и држављанства) и личне карте, за сиромашне – незапослене. Од јануара до данас су 94 лица ромске националности добила личне карте. Канцеларија посредује преко надлежних институција и невладиних организација да се овај проблем свих других проблема Рома у Врању реши. Али, не можемо да помогнемо свима, а предност имају социјално угрожене категорије

 

ромског становништва. Људи свакодневно долазе са тим проблемом, јер без његовог решавања не могу да остваре ни најосновнија права. Тренутно на евиденцији по том питању имамо 142 лица, али тај списак није коначан.

 

Дурмиш Јашаревић, радно ангажовано лице у Канцеларији, је претежно „теренац“. Иде у ромске куће и породице, и помаже на најдиректнији начин да Роми остваре своја права.

 

– Поред осталих, већ познатих проблема, сусрећем се и са проблемом лица која немају лична документа. И то су већином неуки, чак и полуписмени, па и скроз неписмени људи, који не умеју да попуне формулар. Тако да им ја попуњавам обрасце, усмеравам их нанадлежне институције, тумачим им законе и  прописе. Не либим се да одем и у институције, и тамо се, колико је могуће, изборим за права Рома који су у проблему са личним документима. За сада, Канцеларија постиже добре резултате у решавању тог горућег питања Рома.

 

Обећања, обећања

 

Посебно угрожену категорију становништва ромске националности без личних докумената представљају интерно избегла и исељена лица са Косова и Метоxије. Они су претежно смештени на подручју Општине Бујановац.

 

Кенан Рашитовић је председник Невладине организације Омладински форум за едукацију Рома (ОФЕР) из Бујановца. Од формирања до данас он и ова организациија грађанског друштва, раде искључиво на еманципацији бујановачких и других Рома и њиховом укључивању у све токове живота.

 

Рашитовић зато данас важи за једног од најбољих познавалаца проблематике ромске националне заједнице на југу Србије.

 

– То што велики број Рома – каже Рашитовић – дакле грађана Србије, није уписан у књигу рођених и књигу држављана, то је цивилизацијска брука. Тај податак боље од свих осталих говори колико смо ми маргинализована група. Само је горе и теже од овога некоме одузети право на исхрану или право на голи живот.  Како то право нису углавном оствариле ромске породице са Косова, ми чинимо све да се то исправи, јер Ром, који није уписан у матичну књигу рођених или књигу држављана Србије, аутоматски губи многа друга права, што производи читав спектар других проблема.

 

– Наравно да у решавању тих проблема – наставља Рашитовић – могу да помогну организације грађанског друштва. Међутим, наше су могућности ограничене, имамо ли у виду средства и људске потенцијале којима располажемо. Полагали смо наде у Координационо тело за југ Србије, да овај проблем бар почне да решава, јер нас у папирима има ту и тамо, али нас нема у стварном животу. Од како је 2000. године формиран овај државни орган, он се ни у једном пројекту, па ни недостатком личних докумената, није бавио на темељитији начин.

 

У току су преговори Београда и Приштине. Међутим, Роме расељене 1999. са Косова нико не помиње, а овде се пре свега мисли на насеље Салваторе на периферији Бујановца у коме они тренутно живе.

 

– На жалост, – каже Рашитовић – то велико нехигијенско насеље представници власти су видели више пута. То су видели и представници међународне заједнице. И једни и други су дали толико обећања. Ипак, тих косовских Рома данас нема у великим и звучним документима. Они нису тема преговора Београда и Приштине. Уместо Брисела, паралелних институција, административних прелаза…они су пре пет месеци добили заједничку чесму. О чему даље да причамо?

 

Тај проблем траје већ дуго. Недостатак финансијских средстава је кључно питање због кога он није решен.

 

– Шта год да је по среди, проблем интерно расељених лица са Косова траје неоправдано дуго. Чиме држава, каква год да је, може да оправда чињеницу да тамо и даље око 70 породица живи у нељудским условима, без свог крова над главом. Шта данас има горе од тога? А све је то последица небриге, која се огледа у кључној ствари – недостатку личних докумената.

 

Недостатак личних докумената може да се одрази, поред свих наведених проблема, и у најбаналнијој ствари – полицајац на улици има право да вам затражи личну карту; особа без личних докумената (у овом случају Ром), не поседује је, најмање својом кривицом. Следи привођење, провера података, пријава Прекршајном суду, после које следи новчана казна, коју човек нема да плати, јер ето, није имао личну карту која је неопходна да би остварио уставом загарантовано право на рад, па то мора да одлежи у затвору. И том „врзином колу“ мора доћи крај. Радује чињеница да су се овај проблем, поред НВО, укључиле и међународне  организације, као и удружења Рома широм света. Остаје нада да су она 94 Рома из Врања који су од јануара текуће добили личне карте, само почетак институциноналног решавања овог проблема.