До средине, можда и до краја ове године, локална самоуправа у Крагујевцу још увек ће се бити оснивач највећег медија у граду – Радио Телевизије Крагујевац са највећим простором, највише опреме и 150 запослених. То, је, од оснивања овог јавног медија, значило да она поставља и смењује директоре и главне и одговорне уреднике кад год јој се „ћефне”, а „ћефнуло” јој се 15-16 пута за шест и по година, колико постоји овај медиј. Биће занимљиво посматрати какав ће однос након приватизације, која је у току, имати РТК и локална управа, а то ће, бар према ономе што се сада да сагледати, зависити како од политичког профила купца ове куће, тако и од тога колико ће локална самоуправа разумети да ће убудуће бити само корисник информативног сервиса ове куће, кога ће, такође, морати да плаћа, али под условима који други постављају.

Остали медији у Крагујевцу су или приватни или друштвени. Приватни медији са локалном самоуправом одржавају коректне односе у оној мери у којој је газда у добром односу са локалном самоуправом, а сваки озбиљни приватник се труди, макар „на око”, да оствари те добре односе, јер се зна да се многи послови, поготово у локалу, не могу завршити без посредовања локалних званичника. Изузетак су локални „тајкуни” који се осећају, не без разлога, јачим од локалне управе, па у овом смислу могу да буду „комотнији”.

Ситни неспоразуми

Недељник „Светлост”, једини друштвени медију у Крагујевцу (због текуће приватизације „у ороченом року”), познат је, не само овде, него и шире у Србији, па и изван ње, као онај ко са локалним властима никада није био у љубави, чак и када се некима чинило да вишедеценијски главни и одговорни уредник ове новине подржава политику опције која је на власти.

„Светлост” је увек, у мањој или већој мери, имала критички одмак од локалне управе, а ова јој је на критику узвраћала најчешће кроз разне одмазде: одузимање имовине, покушаје бесправног смењивања директора и уредника, отказе радницима и истеривање из њихових просторија уз помоћ полиције, судске процесе, бојкотовање када је реч о позивима на састанке или одазивима на разговоре… И њен однос са локалном влашћу могао би да промени нови газда, мада је тешко поверовати да ће било ко успети да поткупи – на овај начин – један део непоткупљивих новинара.

Па, ипак, иако је ово реална слика односа локалне власти и медија у Крагујевцу, тај однос у последње две године није тако лош. Пре свега из тог разлога што се на челу града налази прилично стабилна „Коалиција Заједно за Крагујевац” (њу сачињавају „отпадници” од Српског покрета обнове, у коалицији са „отпадницима” Демократске странке, у коалицији са „отпадницима” од Либерала…) У њој има искрених људи, на челним функцијама, који су медије истински доживљавали и доживљавају и данас као партнере у остваривању јавног интереса. Могућност да данас новинар у Крагујевцу дође до градоначелника, његовог заменика, председника Скупштине, или неког од чланова Градског већа много је лакша него раније. И многи доскорашњи новинари, у овом времену професионалне транзиције, видели су свој интерес да раде у Служби за информисање локалне управе, те је сада могуће искористити њихове потенцијале. Осим тога, Крагујевац у Градском већу има и члана задуженог за медије, и то је такође новинар, Зоран Радовановић, дописник листа „Данас”. Радовановић, који је нека врста посредника између локалне управе и медија, са овог места те односе коментарише овако:

– Не видим неке веће спорове у Крагујевцу између власти и медија. Било је ситних неспоразума, углавном зато што власт увек жели да се о њој лепо пише, а медији настоје да имају критичку дистанцу. Међутим, то није довело до жешћих сукоба и мислим да неће ни довести, јер је Крагујевац специфична средина, која је већ одавно јако демократизована. Не треба заборавити да су одавде кренуле разне демократске акције. Уосталом, Крагујевац је имао и има „Независну Светлост”, један од првих независних листова у Србији, а имао је и има и сада јаку колонију дописника који су радили у независним медијима, тако да на њих није лако утицати. Мислим да нико нема повлашћену позицију, а чак и ако власт има миљеника – ни они немају повлашћену позицију.

Радовановић, међутим, истиче супростављање крагујевачке локалне управе приватизацији Радио-телевизије Крагујевац. Наиме, градоначелник Верољуб Стевановић и чланови његовог најужег кабинета, подржани од Скупштине града и Градског већа, инсистирају на томе да би држава требало да преиспита концепт стварања само једног националног сервиса у земљи, те да би требало да постоје још четири регионална – у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Тај концепт за сада не пролази у Републици, а локална управа ће, по речима Радовановића, морати да прихвати оно што на крају буде њихова законска обавеза. По његовом мишљењу, ослобађање од финансирања овог скупог медија је можда и добро за град, јер ће те финансије моћи да се преусмере у неке друге градске инвестиције.

„Сликање” политичара

Љубиша Обрадовић, главни и одговорни уредник Телевизије Крагујевац, такође је противник приватизације овог медија.

– Са неких скупова невладиних организација, домаћих и страних, као и неких асоцијација, па и страних амбасада, поручује се да локални политичари користе локалне медије да би се „сликали”. Ја се са тим не слажем. Као уредник, који се на овој позицији налази два месеца, не водим такву уређивачку политику која подразумева „сликање” локалних политичара. Са друге стране, држим да је боље да се „сликају” локални политичари, односно они који су легитимно изабрани као представници народа на демократским изборима, него да се уместо њих сликају тајкуни, попут Карића који су се обогатили на сумњив начин у Милошевићево време. Против сам тога да Србија добије 30 нових „БК телевизија”, где после неколико вести у информативним емисијама после којих реч има њихов власник. Приватне телевизије су подложније притисцима власника, него јавни сервиси.

Обрадовић оцењује да се читав низ локалних приватних телевизија одржава на интересу власника да рентира програме неких локалних политичара, али он сматра да политичари који праве тај дил са приватним бизнисменима који воде медије, склапају „уговор са ђаволом”, јер ће им ови кад-тад затражити нешто за узврат.

– Нама се ових дана нудио Богољуб Карић да гостује на нашој телевизији, али ми немамо концепт да неко наручи гостовање и онда „упадне” у телевизијску шему. За сада смо у могућности да се држимо професионалних стандарда који подразумевају фиксну програмску шему и да сама телевизија бира госте, али знам многе локалне телевизије које су се одазвале овој понуди, каже Обрадовић.

Очигледно је да се налазимо у преломном тренутку за однос локалне управе и медија. Сигурно је да су и ови односи „у транзицији”, а резултати су као и у другим областима захваћеним озбиљним променама.