У знаку девојачког стваралаштва

Скромност, врлина, вредноћа, красе, по речима проф. Иванке Трифуновић, историчара уметности, Ангелину Остојић и Ђурђију Аврамовић. Својим четворогодишњим истрајним радом, учешћима на конкурсима и бројним наградама показале су да су дорасле задатку будућег уметника. Захваљујући свему томе ове две матуранткиње Школе примењених уметности прошлог четвртка, од стране својих професора, награђене су самосталном изложбом под називом „Аниме ет тецхне“ у галерији Културног центра.

 

– Заиста ми је драго што ми школа омогућила да изложим своје радове који су настали у школи протекле четири године школовања. Била сам мало скептична по том питању зато што је доста мојих другара конкурисало. Таленат је основна свега али смо га у школи надоградили. Професори су се максимално заложили за нас, а посебно проф. Драган Марковић Маркус који нам је давао савете не дозволивши нам да посустанемо. Мислим да је мали проценат заправо талента, а да је све остало рад јер таленат не може да остане на том почетном нивоу него мора да се развија што смо ми донекле урадили – рекла је Ангелина, која је освојила награду за ликовно стваралаштво.

 

Ангелинин однос према цртежу, боји и штафелајној слици одредио је смер конзерватора културних добара-препаратор. Намера јој је да упише сликарство на Академији у Новом Саду. За разлику од ње Ђурђија, стилски кројач, окренута је ка костиму/одећи и декорацији тканине.

 

– Ова изложба је најбитнија потврда мог труда, рада и залагања. Драго ми је да су професори то приметили и наградили. Драго ми је што су професори били све време уз мене, пратили мој рад и трудили се да на сваки могући начин укажу на моје грешке како бих напредовала . Овом приликом желим да се захвалим мојој разредној Милици Лазић и проф. Наташи Јовановић јер без њиховог труда овог  ништа не би било – додала је Ђурђија чији се матурски рад издваја својом флоралном и стилизованом орнаментиком извезеног златним концем са калиграфском прецизношћу на црној тканини.

 

Иако различитог опредељења  обе поседују неоспоран таленат да сопствену идеју претворе у право уметничко ремек-дело. Импресионистички настројена, под утицајем Сезанових модулација форми и боја, Ангелина ствара студије по моделу, портрете и пејзаже. С друге стране, Ђурђија је свој инстанчани израз пронашла у црквеном везу и калиграфији који једно друго допуњавају. Како и сама каже за писање једног калиграфског слова потребна је иста прецизност као и за писање иглом али на другачији начин. Иако намерава да упише Шумарски факултет, смер пројектовање намештаја и предмета од дрвета, неће одустати од црквеног веза јер жели да настави традицију која је код нас заборављена.