Урош Михајловић рођен је у Пожаревцу 22. септембра 1995. године и тренутно је ученик четвртог разреда друштвено-језичког смера у Пожаревачкој гимназији. Посебно га интересују друштвене науке и страни језици. Ове године учествовао је на Државном такмичењу из немачког језика.

 

Добрим познавањем немачког језика и интересовањем за друштвене науке, посебно за област политике, Урош се издвојио као ученик са посебним интересовањима. Себе описује као особу која је „либерална, комуникативна, критична и која се труди да буде објективна“.

 

Заинтересован је за учење и стицање нових знања. „Генерално говорећи волим о свему да знам што више, али кад бих баш бирао била би то историја, филозофија, социологија, али и друге области попут уметности и спорта.“ Лако учи историју и сматра је најбољим романом светске књижевности. Воли немачки језик који је научио преко медијских канала и српски језик и књижевност. Посебно га у књижевности привлаче егзистенцијалистичке, историјске и психолошке теме. И сам воли да пише поезију и прозу. За математику каже да „кад укључиш логику све је лако“. Код предмета га привлачи опширност и тематика.

 

Може да учи самостално и у групи, уз музику и кафу. Наглашава „да се у групи ефектније уче суштинске ствари“. Вршњаке би могао да подучава немачком језику, историји и социологији. При учењу садржаја који га интересује настоји да им приступи са више страна, тако да укључује и медије, обично филм и књигу са сродном темом.

 

Има широка интересовања, воли политичке емисије, шетње и фудбал. Члан је фудбалског тима „Барич“. Познате личности које га посебно интересују су: Вудро Вилсон, Данило Киш, Карл Маркс, Зоран Ђинђић, Мартин Скорцезе и Јирген Клоп. Волео би да се у школи учи реторика и савремена култура „како би ученицима била скренута пажња да живе у култури која ће некада постати епохална, те и да су они део ње“.

 

Учествовао је у такмичењима из историје, немачког језика и у квизу „Познавање Европске уније“ у организацији удружења ЈАЗАС.

 

По природи је оптимиста. Родитељи кажу да је „поуздан, интелигентан, радознао, спортски тип“, да га стимулишу похвале и подстичу изазови. Живи и школује се далеко од куће тако да је изузетно самосталан и усмерен да себе развија.

 

За будућност каже: „Најпре бих желео да усавршим своје знање, а затим да се бавим писаним, научним радом, мада не бих презао ни да радим неке, мени можда стране области као што је бизнис. На крају, можда највећа жеља, јесте друштвени ангажман и посао аналитичара друштвене стварности“.