Уздање у Божију помоћ

Настојање
да се дође до што поузданијег утиска о садашњем положају двојих, донедавно
државних, новина у Моравичком округу – „Чачанског Гласа“ и горњемилановачких „Таковских
новина“ – суочило се, на самом почетку, са осећањем једног од наших сабеседника
(за разлику од десетак других, понајмање говорљивог). Оно је сажето у изреку: „Нека
им Бог помогне“!

Отимајући
се скептицизму, склони уз то убеђењу да ће приватизација и у новинарству
изнедрити нове квелитете, покаткад и неслућене, и сами смо се ипак приклонили
убеђењу да би божја припомоћ и чачанским и милановачким новинама могла да буде од многе важности.
Поготово би била важна садашњим имаоцима „Таковских новина“. А они су у исто
време и њихови творци.

За
шеснаесторо (сада петнаесторо) запослених у недељним „Таковским новинама“
(излазе четвртком) драма је наступила почетком ове године. Вољом општинског
председника Дражимира Марушића, заснованом на његовом поимању прописа о
приватизацији медија, од тада им је сасвим угашена финансијска подршка из
Скупштине општине Горњи Милановац. Нови чин те драме представљала је
приватизациона аукција на којој се, 12. јула 2007, једино појавио конзорцијум
десеторо тамо запослених. По почетној цени од свега 199.000 динара постали су
власници „Таковских“. И од тада, из дана у дан, суочавају се са све крупнијим
проблемима. За утеху, бар привремену, остали су у општинском здању које је
некада припадало моћним „Дечјим новинама“. Трачак светлости у дну тога тунела
представља им, између осталога, управо и пример некадашњих „Дечјих новина“ које
су својевремено из слабашног школског листа израсле у гиганта.

Владан
Вујошевић, садашњи уредник „Таковских“, убеђен је да за милановачке новине има
будућности. Свестан је при томе да се много не може постићи само прављењем
општинских новина у тиражу од око 2.600 примерака. Визију те будућности он
износи са пуним оптимизмом и самопоуздањем.

„Таковске
новине“ су покренуте 1961. године и у међувремену неколико пута мењале свој
статус и издаваче. Штампају их у Горњем Милановцу, излазе четвртком. Директор
је Гордана Николић, новинар.

Cacanski glas

Петком се
пред читаоцима појављује „Чачански глас“, који је још 16. јула 1932. године
основао Ђорђе Миловановић. Штампа их београдски АБЦ у формату „Гласа јавности“,
најчешће на 40 страна. Тираж – 4.000 примерака, или нешто више.

Од
овогодишњег 14. јуна власник „Чачанског гласа“ је Зорица Суботић, коју 3.805 акција кошта 17.100.000 динара. У
тој приватизационој утакмици учествовао је и садашњи председник Управног одбора
Зоран Бојовић.

Новине у
својству директора потписује Раде Мијаиловић од кога смо узалудно покушавали да
се ближе обавестимо о садашњости „Чачанског гласа“. Он најпре, због других
послова, није бивао у могућности да разговара са нама, а потом је престао и да
се јавља на телефон чији смо број добили од њега. Чини се да и то на свој начин
сведочи о постприватизационим приликама у новинској кући којом Мијаиловић
руководи.

Из
мноштва података, добијених од других Чачана, издвајамо неколико
најкарактеристичнијих. Од јуна до октобра „Чачански глас“ је обликовало троје
главних и одговорних уредника – најпре Милева С. Александрић (додуше у в. д.
статусу), затим Предраг Ковачевић (свега један број), па Гордана Домановић.
Мењали су се уредници али не и уређивачка политика, прилагодљива локалним политичким
приликама.

Четвртком,
дакле уочи изласка новог броја, на киосцима су поприлични свежњеви „Чачанског
гласа“ али онога од претходног петка. „Њима је ремитенда већа од тиража“, каже,
ваљда у шали, добар познавалац сваколиких чачанских прилика.

А међу
рекламама што их доносе те новине поприличан простор испуњавају оне којима се
Чачанима препоручују фирме садашњег председника Управног одбора „Чачанских“.

Директора
„Чачанског гласа“ хтели смо да питамо и то колико је одржива тврдња да
поприлично смањење плата запослених представља најзнатнију постприватизациону
промену у тој кући. Раде Мијаиловић, међутим, није био расположен да говори о
своме послу.

И у Чачку
и у Горњем Милановцу постоје још по једне новине, обадвоје од свог настанка у
приватном власништву. За Милановчане и Чачане биће добро уколико у њиховим
варошима такве конкуренције буде и убудуће.