Сто дугих километара до пара

Усагласила се Србија о децентрализацији као вредности, али не и о погодном друштвеном тренутку за имплементацију исте. Крчка се на државном нивоу, као и у локалу, који је по том питању ипак нешто гласнији, али немоћнији. 

 

У Пожаревцу, међу челницима града, преовлађује становиште о користима децентрализације, али не и о томе када и како? Мада је у овој средини начињен незанемарљив искорак пре непуне две године, када је убрзо по добијању статуса Града формирана и Градска општине Костолац. И, заиста, већина тврди да је тако боље. У том контексту, и Евопска унија тако „каже“, али пред нама је да сазнамо јесу ли за децентрализацију српске „гуше“ преуске или су „апетити“ превелики?

 

Развојна ограничења?

 

Град Пожаревац броји око 85.000 становника. Удаљен је стотинак километара од Београда. Окружен је Дунавом, Великом Моравом и Млавом. Седиште је Браничевског округа, који обухвата 8 општина. По свим елементима, Пожаревац је центар северно- источне Србије.

 

Највећи потенцијал лежи у пољопривредном земљишту, са 74 посто укупних површина. Ту се налази и Привредно друштво „Термоелектране и копови Костолац“. Располаже сировинама као што су магнетит, рутил, гранит, циркон, епидот.., откривена су и нафтно- гасна поља, а огроман туристички потенцијал носе водни ресурси и бројни локалитети под заштитом закона: Археолошко налазиште „Виминациум“, Комплекс „Љубичево“, Регионални парк „Пругово“, Споменик природе у Драговцу…

 

Међутим, као и у другим „небеоградским“ срединама, повећи је списак тешкоћа са којима се град Пожаревац суочава. Рецимо само да се стање у области привредне и комуналне инфраструктуре манифестује као крупно развојно ограничење. Поменућемо неколицину. Депонија није изграђена. Тешка се борба води за заштиту водоизворишта. Индустријска зона, само у плановима. Дугогодишњи недостатак средстава за одржавање и реконструкцију путева довео је до убрзане деградације, па је технички ниво путне мреже застрашујуће низак. Речни саобраћај није развијен, нарочито не у мери у којој то омогућује ослоњеност на Дунав, пловну реку међународног значаја, занемарени драгуљ овога краја.

 

Штедња на рачун локала

 

Заговорници децентрализације тврде да би таквим организовањем земље било више за све, бржи свеукупни привредни развој, са акцентом на његовој уједначености. Успут, статистика указује на то да се сваке године из Србије у Београд пресели једна општина величине општине Аранђеловац. Није ли то опомена?

 

Тражи се плански, систематичан, развојни приступ. Пренос овлашћења са централног нивоа на локал, чиме би добила на значају и улога јединица локалне самоуправе у припреми и спровођењу локалних развојних стратегија, такође, пренос власништва над земљиштем, права на управљање имовином и вишe финансијских средстава. Децентрализација процеса одлучивања омогућила би да директно утичемо на своју будућност и један је од адута за привлачење инвеститора. Али, без пара, надлежности остају „насукане“.

 

Рецесија је додатно „ударила“ на „кесе“ локалних самоуправа. Влада штеди на рачун локала. Држава је локалним срединама уступила порез на имовину, мада, по књиговодственој, не тржишној вредности некретнина, и резултати су врло скромни.

 

У том контексту, централизација спутава власт у локалу да систематски унапређује своју средину и, као нуспојаву, отвара врата тежњама за личним позиционирањем. Шта друго и остаје чинити?

 

О инвестирању у локал одлучује се на нивоу Владе. Питање је у којој мери се на том нивоу заиста могу познавати стварне потребе и проблеми тих, од Београда „далеких“, средина? С тим што у финалу, грађани на одговорност позивају себи најближе центре одлучивања, своје изабранике у локалу.

 

Спорно- када и како

 

О размишљањима и ставовима на тему децентрализације Србије разговарали смо са челницима града Пожаревца, градоначелником Миодрагом Милосављевићем, и председником Скупштине, Миомиром Илићем, као и са шефовима одборничких група Г 17 плус/ УРС, СРС и ДСС, које улазе у састав Скупштине заједно са ДС и СПС.

 

Градоначелник Миодраг Милосављевић (ДС) је мишљења да је децентрализацији одавно требало приступити. –Већ је требало да заживи. Потребно је вратити општинама и градовима што већу самоуправу. Тако би се питања и проблеми конкретног града и општине директно, правовремено и много ефикасније решавали. Развој би био бржи. Лакше би било за градњу, привлачење инвеститора, отварање нових радних места. Ми смо, пак, у затеченом систему. Централизација је извршена 1996. године. Ситуација је таква да нам се преносе ингеренције, али не и трансферна средства. Од децентрализације би било користи на свим нивоима. Тако би се грађанима на најбољи начин могло изаћи у сусрет. Република је ипак „удаљена“ од њих. Али, да бисмо томе приступили, мора се добро припремити терен за имплементацију.

 

Председник Скупштине града Пожаревца, Миомир Илић (СПС), каже да је децентрализација добра и сврсисходна, али да Србија још увек није спремна. – Пуно је  посла до најбољих решења, како би тако важно питање у развоју нашег друштва дало најбоље ефекте. Пошто Србија по том питању чини прве кораке, мора се приступити студиозно и крајње обазриво, са јаком аргументацијом. Сматрам да би то требало да иде на шири ниво расправе у свим сферама и на свим инстанцама, како би се донела најбоља одлука, у интересу целе државе. Социјалистичка партија се залаже за равноправни регионални развој, али за то су потребни одређени законски прописи, наравно, узимање у обзир реалних могућности за стварање свих потребних услова, конзистентних са просторним карактеристикама, као и финансијским могућностима за буџетска издвајања у РС. 

 

Шеф одборничке групе Г 17 плус/ УРС, Радиша Илић, истиче да ће Пожаревац са новоусвојеним изменама Закона о финансирању локалних самоуправа моћи да рачуна на 400 милиона динара више. – Залажемо се за комплетну децентрализацију. Зашто чекати? Зашто не убирати бенефите што пре, него одлагати нешто што је од користи за сваког грађанина? Тачно је да има пуно важних питања која би требало решити, почевши од Устава, али није тачно да је за то потребно чекати годинама. То је гарант целокупног развоја. Градови сада имају ингеренције, али не и финансије. Потцењују се људи које народ директно бира у својој средини. Они бивају оцењивани као недовољно успешни, а заправо је кључ у расподели новца и управљању имовином. 

 

Шеф одборничке групе СРС, Саша Ваљаревић, подржава децентрализацију, али сумња у текући начин њеног увођења. – Прихватамо децентрализацију, али, неопходно је покренути привреду, пољопривреду, све ресурсе, јер без тога Србија не може рачунати на напредак, на више пара. После приватизација спроведених од 2000. године привреда је доспела у колапс. Доношењем акциза, пореза, додатно се оптерећују грађани. О томе колико ће средстава бити пренето локалним самоуправама одлучују странке које су и покренуле ту иницијативу. Умањен је трансфер локалним самоуправама, и тако умањен касни. Оно што обећавају, коси се са оним што раде.

 

Шеф одборничке групе ДСС, Славољуб Матић, истиче да је Пожаревцу у последње три године закинуто 515 милиона динара. Подсећа на Устав донет 2006. године, указујући да он отвара врата децентрализацији, али каже да не види спремност за проналажење квалитетних решења. – Несхватљиво је да у овом тренутку једна од владајућих странака посеже за новим законским пројектима, а да није поштовала ни досадашње. Напредак је могућ уколико је власт ближа грађанима. То омогућује децентрализација, отвара шансе у домену инвестиција, важних пројеката, запошљавања… А, сматрамо да би је требало извршити на нивоу локалних самоуправа. Ако сагледате један децентрализовани елемент у нашој држави, Војводину, видећете да Вршац, Кикинда или Зрењанин немају користи од регионализације, јер, која је разлика у томе да ли се новац одлива за Београд или Нови Сад? Зато, сматрамо да би морала да буде на нивоу локалних самоуправа.

 

Ближе децентрализацији?

 

Скорашњим изменама Закона о финансирању локалних самоуправа, општине и градови би требало да уместо дасадашњих 40 посто добијају двоструко више средстава од пореза на зараде, а највише из трансфера солидарности иде неразвијеним срединама.

 

Неки оцењују то као први корак ка децентрализацији, поједини стручњаци, пак, уочавају нови проблем на помолу, тврдећи да ће тиме бити угрожена фискална стабилност земље, има и оних који истичу да ће то само произвести нови вид пребацивања одговорности са центра државе на локал… Сасвим јасно – без консензуса. Али, срећа, па ће нас време и пракса подучити. Пристојно скрећемо поглед од туђег дворишта и настављамо да кусамо само из сопствених тањира.

 

Све најбоље, Србијо!