Проблема
је много, а мало њих се решава. Незапосленост је један од највећих. Затим следе
наркоманија и алкохолизам, показали су резултати недавно спроведене анкете у
Пријепољу. Ипак, има наде за нас и желимо промене, поручили су млади после
свечаног отварања Канцеларије за младе.

Пријепоље,
на ушћу Милешевке у Лим, је град у коме
су се вековима преплитале културе и обичаји,
негујући дух и традицију којим се сваки грађанин поносио. Данас је прича о духу и традицији смештена у неке
другачије оквире, са новим духом и другачијим ритмом града.

Политичка
превирања нису заобишла ни Пријепоље па су, оних деведесетих, неки хладни
ветрови почели да струје долином Лима. И
направили велики хаос у малом космосу Пријепољаца. Почели да се гомилају проблеми, које су
највише осетили млади. Тих година, нешто због ратних збивања, нешто “трбухом за
крухом”, тек велики број њих одлази ван граница земље. Они који су остали, надали
се повољнијим ветровима. У међувремену, стасала и нова генерација младих. А
иста неповољна друштвена и политичка клима учаурила се у долини Лима. Према
резултатима анкете Грађанских
иницијатива из Београда, која је рађена током прошлог месеца, 80 одсто младих је изјавило да би отишло из
Пријепоља, а занимљиво је да исту жељу има и 60 одсто старијих грађана.

Пријепоље
по свим параметрима спада у неразвијене општине у Србији. По просеку месечних
зарада већ годинама је на зачељу, односно последњем месту у Златиборском
округу. Стопа незапослености достигла је 46 одсто, говоре најновији
подаци. Не чуди онда што млади не виде
своју шансу нити опстанак у овом граду.
Овде нема перспективе, као да говоре у један глас. И завиде онима који су, како кажу, на време отишли “преко
гране”.

Планирање
породице је тема која се оставља за неке боље дане, који се више не броје и
рачунају. А кад се зброје, онда је и време истекло… за планирање породице или
нечег другог.

–
Углавном живимо “паразитски”, на рачун родитеља који ни сами немају готово
никаква стална примања. Долазак пролећа
на улице је углавном измамио штрајкаче. Показало се, као уосталом и у
другим градовима Србије, да приватизација предузећа и није донела ништа добро
највећем броју запослених, који буквално преко ноћи остају без посла и без
месечних примања. Опстанак је друга прича, а за чаролију преживљавања чак ни
илузионисти не би успели да смисле трик. Но, ипак… трик постоји, јер се
некако живи. Истина, од данас до сутра.

Да ли
политика може бити изазов у оваквој ситуацији?

Немања Мрдаковић,
гимназијалац, каже да су промене
неопходне, али да млади немају јасну свест о томе да они треба да мењају
ситуацију у њихову корист. За то је крива погрешна политика , која нас удаљава
од Европе и света. Млади би да путују, да се друже и забављају, учествују у
културним и спортским дешавањима. Највећи проблем је незапосленост, а општа
беда изнедрила је и проблеме наркоманије
и алкохолизма. Тако мисли Немања, а
његово мишљење дели већина младих у Пријепољу, показала је иста анкета. Немања,
за разлику од великог броја својих
вршњака мисли да се политиком брже
стиже до циља. Зашто ићи наоколо, када
може пречицом, пита се он али и додаје да политичари онакви какви јесу не буде
у младима жељу да се активирају и баве политиком.

– Ако
говоримо о активизму младих у политици, конкретно у Пријепољу, мислим да се сви
на свој начин баве политиком. Политика је неизбежна тема и дотиче нас
свакодневно. Неког правог ангажовања младих нема, мада би требало јер је и
неопходно. Млади су ти који морају да доносе одлуке, каже Виолета Досковић,
технички секретар СРС, која је као студент активно учествовала у рушењу режима
Слободана Милошевића и била срећна
што је демократија коначно стигла. Каже да се веома брзо и разочарала, а
у Српску радикалну странку приступила је
више из револта и незадовољства.

– Када
сам попуњавала приступницу, нагласила сам да не желим да будем само члан који
долази једном годишње да обнови чланарину. Програм странке ми је одговарао и у
њему сам видела шансу за променама, посебно младим и школованим људима, а
нарочито женама које у овој странци нису дискриминисане. У Пријепољу много тога мора да се мења. Очекујем да ће се
променити однос према младима и нашим потребама. Млади морају да схвате да је
тренутна ситуација таква да захтева
њихово веће ангажовање, а то свакако није само гласање на изборима, мада ценимо
и то.

Адмир
Вељовић је студент и потпредседник Демократске омладине Пријепоља. Покушава да
мобилише нове снаге у редове демократске
омладине. Каже да је Европа као једина алтернатива са свим оним звездицама на
плавом платну засијала у његовом оку када је постао пунолетан. Чврсто је
веровао у Ђинђићеве речи, идеје и визију, а остварење тога је постао и његов
циљ.

– Клуб
Демократске омладине је формиран прошле године и циљ је да привучемо што више
младих у наше редове како би изградили ту дивну будућност која нам несумњиво
предстоји. У контакту смо са свим регионалним одборима, присутни на саветима
Демократске омладине, активни у кампањама и увек спремни за нове идеје.

Адмир
каже да се млади у Пријепољу лагано буде и постају свесни да је њихово
ангажовање у политици неопходно.

Стижу
коначно, неки нови клинци, одрасли без падова и саплитања, ментално стабилнији,
здравији…неки урбанији свет који гледа мало даље и шире.

Они који би требало, не схватају проблеме
младих, не постоји ни подршка која би их покренула са мртве тачке, па се
јавља изгубљеност и не препознавање
сопствених проблема. И долази до претапања односно идентификације са старијим
што је још једна трагедија младих у Пријепољу.

–
Реалност Србије и Пријепоља је та, да су сви у тој некој болесној пасивности изгубили себе трајно и више не желе да се
осврну на наду која лежи у сваком од нас. А ако је угуше, па ко ће је онда
имати, пита се Адмир.

За
разлику од Адмира који кроз политику жели и хоће да промени ствари не губећи
наду у боље сутра, Денис Јусовић мисли да су млади обично вођени причама о
“фотељама” и да само желе да буду
уживаоци политике и њених благодети, а не да учествују у стварању неких
позитивних дешавања. Сувопарна маштања о фотељама и положајима остаће пусти
снови за све младе који у политику желе да уђу без дана радног стажа, без сата
друштвено-корисног рада и без динара створеног сопственим идејама. Не постоји
политика због фотеље, већ је она инструмент онога што седи у фотељи. Наш
политички естаблишмент користи тај инструмент са великим одушевљењем, мада јако
примитивно. То је оно што нас одвраћа од политике, каже Денис ученик средње
школе.

Бавити се
политиком значи испред себе имати реалне здраве циљеве. Аднан Турковић,
професор и студент постдипломских
студија у Београду, однедавно и члан новоформиране Демократске партије Санџака
каже да би младе требало боље упознати са укупном политичком ситуацијом у
држави и у локалној заједници, јасно им указати на горуће проблеме и начине да
се ти проблеми реше. Активност младих у политици је изузетно важна, јер су млади највећи потенцијал за решавање
проблема у свим аспектима живота и генератор за просперитет целог друштва.

– Ушао
сам у политику са намером да променим нешто у циљу бољег живота Пријепољу.
Сматрам да поред чисто националних проблема има и пуно других који се тичу
осталих народа који живе на овом простору и које хитно треба решавати. То су
проблеми запошљавања, школовање сиромашних ученика сузбијање девијантних
понашања, а све то захтева одговоран приступ и искрену ангажованост, јер
површност и некоректност само доводе до стварања нових. Мислим да актуелна
власт у Пријепољу није функционисала добро у минулом периоду, првенствено
мислим на проблем запошљавања младих. Од раније
се није водило рачуна о националној структури приликом запошљавања тако
да данас имамо институције у општини које су практично једнонационалне. Ако
узмемо свеопшту ситуацију и све оно што се дешавало последњих година, имамо
резултат да се велики број младих
ангажује у политици због претежно личне
користи првенствено ради запошљавања. Али са побољшањем ситуације,
верујем да ће се променити и став младих према овом питању.

Пријепоље
је мали град, малих људи, малих захтева…Овако је Пријепоље и људе у њему пре
десетак година оценио професор Вујица Бојовић. Град је и даље мали и ипак има
душу, али на сцену ступају неки други, млађи и захтевнији. А они желе промене.

Канцеларија за младе која је отворена у
Пријепољу, добра је прилика да се млади докажу и потврде да имају идеје и вољу
да раде на решавању својих проблема. Подршка је дошла од Министарства за
омладину и спорт, Грађанских иницијатива и локалне самоуправе. А обећана су и
средства која су издвојена за најбоље пројекте. Шанса је то да се нешто
промени…и у овој затвореној касаби.