Наслов Фељтона под којим чланице Локал преса сада пишу о сопственим искуствима, бар када је реч о Бору, могао би да буде мало прецизнији и мало дужи. У написима се обично пише о медијској сцени у општинама Србије после локалних избора из 2004, али пишући о том делу медијске сцене познавалац борских прилика не би смео да не помене стање у овој области у периоду од 5. октобра 2000. до јесени 2004. Другим речима, Фељтон би могао да се зове „Борски медији после локалних избора 2000, са освртом на стање после локалних избора 2004. године“. Ко зна коме би ово упоређивање уопште користило, а утисак је да би, али, под условом да се зна због чега је ова анализа потребна. А потребна је из неколико разлога, од којих је први само наизглед статистички. Једноставно, треба видети какав је однос општинских власти према локалним медијима био у време владавине Милошевића и после тога и то због исправљања пропуста, којих је било и онда и сада и који су, у крајњем случају, веома заоштрили старо питање: Колико су медији слободни?
Дакле, много тема у једном поднаслову, па ћемо о слободи новинарског изражавања неком другом приликом.
Боље је када штрајкујете
Радио Бор је основан пре 35 година, а телевизија је три пута млађа. У граду бакра постоје и два штампана медија: „Колектив“, који је напунио 58 година рада и „Борске новине“, које излазе од 1994. Постоје још две радио станице које се искључиво баве испуњавањем музичких жеља и које ће се у предстојећој новој расподели фреквенција вероватно угасити. А да ли ће се угасити и остали електронски и штампани (поменути) медији, за сада је неизвесно.
Радио телевизија Бор је јавно предузеће, што указује да потпуну бригу о њеном функционисању преузима Скупштина општине, а то преведено у динаре износи нешто мање од 15 милиона (нешто више од три и по процента буџета за 2005. годину). Сви остали медији препуштени су сами себи и са те тачке гледишта за њих је било боље да је на септембарским изборима 2000. године победио Слободан Милошевић. Јер, многи су добијали донације из иностранства. Али, срећом, победила је демократија која, на борском примеру, није успела да се снађе у области тако важној као што је информисање. Једноставно се мислило да је победа над претходним режимом довољна сама по себи и да су тиме створени сви предуслови за брзи развој. Показало се да развој не иде баш толико брзо, али се ни данас не схвата да је то делом и због равнодушног односа према медијима.
Карактеристично је мишљење претходног председника општине Бор Крсте Калчића (од 2000. до маја 2004.), када је током једног недефинисаног штрајка новинарима телевизије рекао: Боље је када штрајкујете.
Председник је на тај начин, пре свега, дао сопствени коментар на рачун новинарског заната, али је, такође, и признао да општина нема начина да ствари доведе у ред. Прављени су разни погрешни потези, па је чак и уредник телевизије доведен из другог града, а у оближњем предузећу пронађен је и директор који се у новинарство разумео као Марица у криви торањ у Пизи.
Много касније ствари су доведене у ред, уредник и директор су се вратили кући, а остале су мале последице: плата је каснила пет месеци, а њен износ није био довољан ни за четвртину потрошачке корпе. И то оне средње. За све време док су се играле жмурке у борску Радио телевизију није донесена ни једна нова камера, ни један компјутер, ни једна слушалица, а предајник декларисане јачине 300 вати од умора је спао на трећину снаге. Телевизијски дневник у седам увече трајао је три минута.
Нови људи и – мали помак
Онда је, у мају 2004, у борској општини уведена принудна управа. Функцију председника преузело је петоро људи из разних странака и они су веома добро схватили значај медија. Додуше, само електронских, али и то је значило нешто у поређењу са претходним властима. Наравно, на прагу су били избори и можда је то и утицало на схватање значаја телевизије. Али, видеће се, мало касније, да су проблеми само ублажени и да је помак на боље видан, али недовољан. Додуше, сада на путу бржег развоја информисања стоји велики камен непознате тврдоће – приватизација. Али, и о томе ћемо другом приликом.
Избори за локалну самоуправу су били и прошли, а на челним местима је остао и један број руководилаца из времена принудне управе. Неки мисле да је победи демократске коалиције (ДС-ДСС-СПО) знатно допринела борска телевизија, али ни то није предмет ове приче.
За разлику од претходних, нови руководиоци телевизији посвећују знатно већу пажњу. Динамика исплата зарада доведена је на месец за месец, плате су мало и порасле (новинар са факултетском дипломом сада прима 13,5 хиљада динара). Можда је то из захвалности за велику услугу, а можда и због тога што се рачуна и на следеће изборе, било кад они буду актуелни. Новинарима, наравно, то и није много важно. У међувремену, борска телевизија је добила и неколико нових камера, компјутера и остале технике. Телевизијски дневник сада траје 25 минута.
Поверење свима значи
Али, шта је са етиком?
То питање је недавно поставио новинар Другог програма РТС-а директору Телевизије Бор: Да ли је тачно да вашу телевизију називају „Величковизијом“? (Величковић је председник општине Бор).
Председник општине Бор Драган Величковић није био у овом јавном предузећу у последња три месеца. Он, наравно, утицај може да остварује и телефонима, али то не чини. Чак је посланик у Републичкој Скупштини Срба Џамић (владајући ДСС), недавно претио уреднику ТВ да ће га тужити суду због неких погрешних информација.
Телевизија Бор извештава са свих конференција за штампу, чак и странака које немају одборнике, јавно објављује да радикали покрећу акцију на сакупљању потписа за смену председника општине, они преко таласа борске телевизије јавно нападају и траже смену уредника и директора тог јавног предузећа…То у време владавине ДОС-а није могло ни случајно да се догоди, да не говоримо о ружном времену владавине Мире Марковић.
Уредници, новинари и директор борске телевизије свесни су да је ова фирма, пре свега, јавно предузеће и да због тога не сме да се претвори у дневно-политички сервис опозиционих странака.
И, ма колико то неновинарски звучало, сасвим смо убеђени да ни садашња општинска власт не користи довољно умешно све предности телевизије. Искрено речено, очекивало се да ће борска Радио телевизија имати много мање слободе него што је заправо има. То би могло да буде и потцењивање медија у тренуцима када нису неопходни, али ми смо пре за другу страну, која упућује на закључак да је реч о поверењу према новинарима. Или још конкретније, утисак је да је поверење обострано и то би могао да буде добар знак.
На жалост, опет помињемо приватизацију медија, која ће све ове дилеме, моралне недоумице и питање даљег опстајања довести у сферу економије. Тада ће, сасвим сигурно, бити неопходно писати неке нове кодексе и нека друга правила, која ће све ове приче отерати у историју. Или, можда је лакше и једноставније да се сва та правила избришу, чиме би се и званично огласио улазак у нову, непознату еру новинарства.