Слике од којих застаје дах

– Руковање хеликоптером није лако, учи се стално уз поштавање свих предрадњи за сигуран лет – прича за “Вести” осамаестогодишњи Вук Папић, заљубљеник у свет фотографије и камере.

 

Дрон, или хеликоптер за прављење фотографија и снимака из ваздуха у жижи је интересовања од инцидента на утакмици Србија-Албанија који је изазвао неподељену осуду целе српске јавности. Већина Ужичана први пут је ову справу имала прилику да види током недавног одржавања Фестивала дечјег фолклора “Лицидерско срце”. Заљубљеник у свет фотографије Вук Папић из фото студија “Холивуд” прича за “Вести” да је експанзија хеликоптера у нашој земљи почела пре три године. Њихове предности су бројне, од нових перспектива које се не могу видети са земље до изванредног квалитета слике начињене из птичје перспективе. Када смо већ код птица оне могу бити и сметња раду хеликоптера, па чак га и оборити, додаје кроз осмех овај осамнаестогодишњак, матурант графичког дизајна Техничке школе у Ужицу. Дронови у свету имају све већу примену и могу се кристити и као видео надзор, рецимо над њивама и праћења учинка у пољопривреди. Од Вука сазнајемо да постоји више модела хеликоптера зависно од тога колико имају елиса и тада се зову квадрокопетри, хексакоптери, октакоптери.

 

– Даљинско управљање хеликоптерима одвија се преко антена и са њима може да се управља камером са три осе. Модернији хеликоптери шаљу слику са висине од више километара. Наш постиже висину од километра, али смо га тестирали само до висине од 500 метара, јер преко тога дрон није у видокругу из уских ужичких улица омеђених вишеспратницама. Рад коптера зависи од издржљивости батерија и у просеку са основним батеријама траје од осам до десет минута. Руковање није лако, учи се стално уз поштавање свих предрадњи за летење, од качења батерија до контролера који сигнализира њихов ниво, подешавања ГПС-а који памти локације, провере рада мотора, конектовања камере за уређај, постављања стабилизатора… – прича овај младић и истиче да се мора водити рачуна да се не направи грешка, посебно када се снима изнад глава људи. Уређај је скуп тако да његов пад може бити значајна материјална штета за власника, јер се цене крећу од 500 па до неколико десетина хиљада евра. Наш саговорник напомиње да не треба снимати по јакој киши или сунцу и да су за рад мини хеликоптера обично потребна два извршиоца. Хеликоптер фото “Холивуда” користио је у протеклих годину дана у комерцијалне свхе. Вук је сликао “Краљеве конаке” за потребе Сајма туризма, куће и окућнице по жељи власника за продају, скупове са великим бројем људи и друга дешавања.

 

– Највише сам задовољан сликом Ужица коју сам направио. Хеликоптер сам “подигао” у близини “Скале” са паркинга, у висини изнад хотела “Златибор” и био одушевљен како изгледа центар нашег града на фотографији. По Златибору сам бележио лепоту предела и пејзаже Водица ,- весело приповеда овај млади Ужичанин који је и за животни позив одабрао камеру што ће нада се и остварити на факултету у Београду, јер знање сигурно неће изостати у шта смо се и ми уверили.