Децентрализација није тема која у већој мери заокупља пажњу актуелне власти Велике Плане састављене од одборника ДСС и СНС. Као тековина демократског блока и прилично експлоатисана тема УРС-а током изборне кампање, у сенци је очекиваних измена Закона о финансирању локaлних заједница и реформе пореског система као и решавања проблема незапослености и јачање економије
Када је одлуком прошле Владе, под притиском грађана са више од пола милиона потписа на петицији УРС-а, трансфер локалним заједницама повећан са 40 на 80 одсто, умањено је и њихово незадовољство центрима моћи. У тим околностима планирана средства за ову годину у буџету Велике Плане износила су 932 милиона динара, заједно са средствима буџетских корисника нешто преко милијарду динара. Укупни трансфери од других нивоа власти за ову годину су планирани на 229 милиона, док су уступљени јавни приходи 430 милиона. Остварење буџета за прво полугодиште реализовано је, укључујући изворна и трансферна средства са 44,88 одсто, што значи да се у касу слило више од 418 милиона динара. У расходном делу бројке показују да су утрошенa 433 милиона, што представља 43,24 одсто од планираног буџета. Ребалансом који следи на првој септембарској седници, буџет ће бити увећан на више од 1,2 милијарде динара са трансферима од 307 милиона.
Приликом усвајања текућег буџета Дејан Шулкић, ондашњи и садашњи председник општине, рекао је да се на основу додатних средстава које имају од пореза на зараде Велика Плана може надати приливу од 160 милиона динара. За две претходне године ускраћени приходи смањењем трансфера износили су 120 милиона динара што би било довољно да се реализују значајне капиталне инвестиције као што је градња фабрике воде, фискултурне сале, вртић… Изражавајући сумњу да ће ускраћена средства бити враћена, Шулкић је истакао да се захтеви за промене покрећу и преко Сталне конференције градова и општина. Проблем и ту ствара велика концентрација страначких кадрова због чега дијалог запиње.
За општину која има око 45.000 становника, без враћених средстава која се уберу на овој територији, тешко је рачунати на значајније инвестиције и донације по конкурсима јер се тражи учешће од најмање десет одсто вредности инвестиције. Због свега тога општини Велика Плана, као и свим другим локалним заједницама, недостаје део колача који се сакупи од ПДВ-а.
Нови закон
– Неопходно је да Влада Србије донесе потпуно нови закон о финансирању локалних самоуправа којим ће уредити односе између Републике и локалних заједница, да предвиди кључ по коме ће се средства расподељивати, и да буде јасан свима и праведан за све – мишљења је Жељко Лазић, заменик председника СО Велика Плана и председник Савета МЗ Марковац.
– Нови закон би спречио фаворизовање општина, а Велика Плана као средње развијена општина имала би више пара у каси по основу ПДВ-а и других пореза.
Није непознаница да се често нека надлежност пребаци на ниво локалне самоуправе, али не и средства за реализацију тих обавеза.
– Изворна средства нису довољна за инвестирање што се најбоље види на мрежи путева. Све се свело на нужно одржавање, а годишње се асфалтира само неколико улица. Када би се наменски преносила средства само за путеве, општине у Србији би имале знатно квалитетнију и боље уређену мрежу – наводи аргументе у прилог промени постојећег закона Жељко Лазић.
Од трансферних средстава и изворних јавних прихода општина Велика Плана подмирује све обавезе у складу са потребама грађана и буџетских корисника, тврди руководство општине. За велике инфраструктурне пројекте чека се донација, али како се обавезно тражи учешће општине, локална заједница није увек у могућности да конкурише за средства.
– Суштина децентрализације је да нам држава омогући тренутно располагање приходима који се уберу са ове територије. Побољшали бисмо ликвидност када бисмо свакодневно рачунали на прилив новца у потпуном обиму који нам припада, а неопходно је у компјутерској ери поједностави и папирологију – коментарише проблеме око ускраћених средстава економиста Златко Пешић, директор ЈП “Плана“ преко којег се реализују сви значајнији инвестициони пројекти у општини.
Децентрализација би тако схваћена морала да се спусти до најнижег нивоа власти, од републике на градове и општине, а са њих на месне заједнице.
Сваком своје
Имовина створена средствима грађана, углавном домови култура и народни универзитети, није власништво локалних заједница, не може се заложити као хипотека за кредит, а у случају продаје надлежна је Агенција за приватизацију која од тог прихода враћа незнатан проценат.
– Сваком треба да припадне своје, а један темељан закон би решио све недоумице децентрализације по узору на суседне земаље или ЕУ – закључује коментаре општински функционер Жељко Лазић.
Када се говори о децентрализацији у здравству, основна замерка је што велики, беспоштедно, угрожавају мале, што централа одређује број запослених без поштовања специфичности средине.
– Имамо великих кадровских проблема и нисмо једина установа у којој нема довољно лекара. Примењују се често стандарди који могу да важе за београдске домовима здравља, али су нереални и чак врло штетни за установе у унутрашњости. Није испоштована потреба да у селима са већим бројем становника лекари раде у две смене. Годинама чекамо одобрење Министарства за отварање радног места педијатра у Милошевцу који је неопходан деци са посебним потребама у оквиру Центра за породични смештај деце без родитељског старања, а опслуживао би и три околна села – каже др Мирјана Барјактаревић, директорка Дома здравља.
Штета свима
„Децентрализација апотека“ обављена је без видних позитивних ефеката по пацијента пет година раније. Установа је у надлежности општине, функционише под контролом РЗЗО који, разумљиво, прописује квоте, али још увек се за препарате са „Д“ листе, који се не налазе у регистру лекова, путује у Смедерево где је Фонд, за цео регион са три општине и близу 200 хиљада становника, одредио само једну апотеку. Како је нитроглицерин баш на овој листи, пацијент је принуђен да иде по лек у 40 километара удаљену општину и плати карту која је три пута скупља од вредности лека.
– Све се, наравно, може решити отварањем пункта у Великој Плани, у градској апотеци. Захтев је на чекању – појашњава ситуацију Гордана Милић, директорка установе.
Децентрализација је неопходна и у образовању, сматрају директори школа, тим пре што Министарство финансијски незнатно утиче на побољшање услова рада у васпитно-образовним установама остављајући обавезу локалној заједници да са мало пара у каси закрпи све рупе.
Из области у област, са једног на други ниво власти, свуда се истиче потреба за суштинском децентрализацијом која би, најпре, изменом Закона о финансирању локалних самоуправа разгрнула маглу, увела ред у функционисање општина и допринела њиховом напретку, а као последица свега био би, у кампањи од свих странака обећан, бољи живот грађана Србије.