Иако је Пирот вишенационална средина у којој поред Срба живе
и Бугари и Роми, ово је миран град и у њему нема екстремизма, сем појединачних екстремних
понашања, али ни она нису била бројна у протеклим годинама.

Екстремно понашање најчешће се повезује са адолесцентима и
младима до тридесете године.

Александра Панић, инспектор за сузбијање малолетничке
деликвенције Полицијске управе Пирот, истиче да политичког екстремизма међу
младима у Пироту нема.

– Повремено се појављује национално и екстремно понашање.
Неколико пута су у нашем граду осванули графити у којима су нападани Роми.
Међутим, нисмо имали изражен ни национални ни верски екстремизам. У
Димитровграду постоји Адвентистичка црква, али напада на њу није било, као ни
на друге верске објекте у нашем округу – рекла је Панићева.

Хитлер инспирација дванаестогодишњаку

У Основној школи „8. Септембар” ученици су 2004. године
запалили неколико дневника, а у ходницима су осванули кукасти крстови.

– Идентификовали смо ученике који су то урадили, међутим, у
разговорима са њима закључили смо да нису били свесни оног што раде. Ученици
који су имали између 12 и 14 година нису имали праву представу шта симболише
кукасти крст. Један од ученика нам је рекао да воли Хитлера. У разговору са њим
сазнали смо да су га неколико пута на путу од школе до куће тукли Роми. Онолико
колико је познавао историју, закључио је да је и Хитлер мрзео Роме, а самим тим
што воли Хитлера, пред Ромима ће бити
јачи – испричала је Александра Панић.

Ова инспекторка истиче да највише ромске деце има у двема
пиротским школама – Средњој стручној школи и школи за децу ометену у развоју
„Младост”, па се догађа да се потуку ђаци ромске и српске националности.

– Међутим, не може се говорити о националном екстремизму,
иако се ромска и српска деца често потуку. Просто се ради о младим људима који
у пубертету воле да одмеравају своје снаге – каже Панићева, додајући да
повремено на фасадама пиротских кућа освану исцртани и пентаграми.

Клупе у Нишави – храброст пред друговима

– У Пироту нема екстремистичких група везаних за национални
или верски екстремизам. Колико ја знам, регистрована је једино навијачка група
„Пиргоси”, али она није екстремна. На утакмицама до сада није било сукоба са
другим навијачким групама нити са Ромима – каже Панићева, додајући да се
екстремно понашање код младих најчешће манифестује у одевању.

Тугомир Јовановић, директор ОШ „Вук Караџић”, каже да
забрињава пораст агресивног понашања међу ученицима.

– Мислим да је такво понашање деце одраз услова у којима
живе. Дечјих туча је било и до сада, а биће их и убудуће. У нашој школи нема
организованих туча. Своју агресивност ученици испољавају рушењем школског
инвентара, а у нашем граду најчешће руше корпе за отпатке, а клупе са Кеја
бацају у Нишаву. Вероватно на такво њихово понашање утиче алкохол, дрога или
стање у породици. Мислим да немамо организованог начина за контролу незадовољства
наших ученика и када то кажем, не мислим на разговоре које наши педагози и психолози
воде са појединим ученицима – каже Јовановић.

„Мрзим Цигање”

Проблемима младих и адолесцената бави се и служба у
општинском Центру за социјални рад. Директорка ове установе Марија Васић,
специјални педагог, истиче да Центар много ради са ромском популацијом.

– Из угла рада Центра за социјални рад могу да кажем да
екстремизам није изражен у нашем граду, нити је изражен међу младима. Јављају
се нека спорадична екстремистичка понашања, али она нису алармантна јер не
попримају веће размере. Наиме, има појединачних случајева када млади исписују
графите и мислим да најновији графит поред Средње стручне школе „Мрзим Цигање”
није последица неког организованог, удруженог деловања екстремистичких група,
већ је појединачна реакција неког ко је био незадовољан понашањем Рома који га
је можда вређао, малтретирао или физички напао – каже Васићева, додајући да
овакве спорадичне реакције не указују да треба предузимати озбиљније мере.

– Пирот је толерантна средина. Млади се уче духу колективног
понашања и духу толеранције, тако да екстремно понашање може да буде последица
гледања разних филмова који нуде насиље и неке екстремне садржаје. И по одевању
младих закључује се да они не излазе из оквира нормалног понашања и мислим да
екстремизам у нашем граду није чест као у другим српским или европским
градовима – рекла је Марија Васић.

Директорка Центра за социјални рад примећује да се млади у
Пироту чак не баве ни екстремним спортовима, а није сигурна да ли је то због
тога што нема услова, или зато што је Пирот миран град.

У екстремним понашањима у Пироту нема правила. Млади су на
удару екстремизма нарочито у доба адолесценције, када се сукобљавају сами са
собом, или после великих трагедија као што је смрт чланова породице, када су
посебно рањиви и када верске заједнице могу да нађу начин да дођу до њих.

Инспектор за сузбијање малолетничке деликвенције Александра
Панић истиче да су адолесценти најподложнији екстремним понашањима.

– Имала сам прилике да неколико пута видим екстремно
понашање младих људи. Једном приликом, више њих са ролерима излетало је испред
аутомобила. Мислим да је прорадио адреналин и били су усхићени када су се
возачи у последњем тренутку заустављали тик испред њих. Такође знам да се у
нашој главној улици ноћу веома често организују брзинске трке аутомобилима. Сматрам
да је то начин да се адолесценти покажу и докажу пред својим друговима– каже
Панићева.

Ова инспекторка сматра да се појединачни случајеви
екстремног понашања младих најчешће решавају разговорима са њима. Њена служба
је током прошле године у пиротским школама одржала низ предавања. Сами ученици
су тражили да предавања буду о дрогама и алкохолизму. Ове године организоваће
предавања о теми о којој и ми пишемо – екстремизам и насиље.