Породичне фотографије песника Јована Грчића Миленка и његових потомака данас чува књижевница Љубица Поповић – Бјелица – Аманет Черевићанке Милене Попадић, кћерке Атанасија и Катице Грчки
Лирик искрених љубавних и родољубних стихова, нежног тела и рањиве душе, „фрушкогорски славуј“ из „господског села“ Черевића, заувек несрећан и млад, Јован Грчић Миленко (1846 – 1875), у аманет нам није оставио само своје песме и приповетке. После њега је остала легенда, коју није могла да прекрије земља са гроба у порти беочинског манастира, спомен до данас препун свежине и надахнућа. Сачувао се, додуше не у целости, и његов фото-албум, породична реликвија, подсећање на једно другачије време, људе у њему, на песника чија је животна стаза прерано прекинута, пре равно 135 јесени и зима.
На Миленков породични фото-споменар подсетила је, овог лета, једна помало носталгична културна приредба, тринаести по реду Међународни фестивал фотографије и филма „Пауново перо“ у Госпођинцима. Баштиник старинског албума, писац и књижевни критичар мр Љубица Поповић – Бјелица, Черевићанка по мајци и завичајном опредељењу, изложила је том приликом шест фотографија с краја 19. и почетка 20. века. Управо за чување фото-баштине – колекцију из албума породице Грчић (Грчки), у категорији „сепиа“, госпођи Буби је припало Сребрно пауново перо.
Како се ово вредно културно благо нашло у рукама наше познате књижевне посленице и заљубљенице у сјајну прошлост села Черевића?
У черевићком дому своје мајке, крај Дунава, Љубица Поповић – Бјелица нам открива да је Миленков фото-албум добила у аманет од старе суграђанке Милене Грчки, удате за тамошњег службеника Бранка Попадића. Већ у позним годинама, негде осамдесетих, кћи Атанасија Брате и Катице Грчки, бака Милена Попадић, тешка срца је пристала да пред ТВ камерама сведочи о породичној прошлости, песнику Миленку и његовом албуму који је тако љубоморно чувала. Задовољна емисијом и Бубиним уредничким учинком, она је својој мештанки и комшиници са поверењем предала у наслеђе реликвију Грчких, коју су сачували њени родитељи. Занимљиво је, каже наша саговорница, само је Јован Миленко променио презиме у Грчић, сви остали су од давнина били и остали Грчки, а неко време и (по руској верзији) Герески! Баш као њихов угледни предак, богати трговац и добротвор Атанасије Герески (1810 – 1885).
Из Миленковог фото-албума, тврдих корица обавијених у плиш, одавно су нестале поједине фотографије, нема ни украсне копче која га је затварала. Слике, углавном настале у бечким и панчевачким атељеима, нису лепљене, већ стављане у укусно изрезане прозорчиће. Одмах се уочава да у овом својеврсном споменару, временом допуњаваном, али и „пражњеном“, нема ниједне Миленкове слике. А сигурно је ту некада био бар онај портрет настао у Бечу, код фотографа Леополда Витмана (Leopold Wittmann), какав се данас чува у Завичајном музеју Черевића?!
За изложбу у Госпођинцима госпођа Буба је издвојила углавном породичне фотографије на којима су Атанасије и Катица Грчки са кћерком Миленом, има ту и портрета неколицине Миленкових пријатеља. На полеђини једне од њих, на пример, неко је оловком забележио: Атанасије, Катица и кћерка, а Милена Попадић Грчки дописала: Мој бâба, мила мајчица и њихова Милка, док испод још стоји: Синовац Јована Грчића Миленка са супругом и кћерком. Дакле, Атанасије Грчки, звани Брата, био је синовац славног песника, па отуда и породично наслеђивање његовог фото-албума. На наличју друге слике, из 1908, записано је: Мој мили отац, мајчица, Богдан, Мара и Милена. Венчани снимак Атанасија и Катице Грчки начинио је Бечлија Јозеф Шилд (Josef Schild).
У каталогу 13. фестивала „Пауново перо“, уз информацију о награди Љубици Поповић – Бјелица, објављен је студијски рад бечког фотографа А. Дојча (A. Deutsch), с краја 19. века, који је госпођа Буба назвала Заљубљени пар. Данас се не зна ко су елегантни млади господин и његова супруга, пошто Милена Попадић није о томе оставила писани траг. Из галерије портрета Миленкових пријатеља, опет, издвајамо тек два, настала 1868. и 1871. године, мада смо у прилици да разазнамо само потпис оног првог, Стевана Стевановића. Обе фотографије су снимљене у Бечу, једна код Леополда Витмана а друга код Карла Кроха (Carl Kroh). У албуму има снимака и панчевачких „дворских фотографа“ Карла и Стевана Рехницера, припадника чувене фотографске „династије“ Рехницер (Rechnitzer).
Драгоцени фото-албум Јована Грчића Миленка и потомака породице Грчки данас је у прилично лошем стању. Љубица Поповић – Бјелица каже да стручњаци за његову рестаурацију и враћање старог сјаја траже хиљаду евра, што превазилази могућности једне пензионерке. Ето прилике да се покажу надлежни у беочинској општини, па и читавој Војводини. За овакву драгоценост има места у Завичајном музеју Черевића, поред других ствари које подсећају на „фрушкогорског славуја“.