На конкурс “Вукови ластари”, ове године пристигло више од 300 радова. Уручена признања и новчане награде у свим категоријама, а поред добитника из Ниша, Смедерева и Тополе, свечаности присуствовао и велики број поштовалаца поезије 

 

На конкурсу књижевне манифестације “Вукови ластари”, коју већ 36. година организује књижевни клуб КУД “Караџић”, прва награда и седам хиљада динара додељена је песнику Мирославу Мишелу Болтресу из Смедерева за песму “Порушена кућа”, док је другу награду и новчани износ од пет хиљада динара жири доделио Љиљани Ј. Симић из Тополе за песму “Светом Јовану Крститељу”. Трећа награда и четири хиљаде динара припала је Небојши Божиновићу из Ниша за песму “Балада о непролазном”, док је у конкуренцији необјављених циклуса песама, главна награда “Стојан Степановић” и десет хиљада динара припала песнику Милу Остојићу Попари из Ниша за циклус “Сценарио за молитву песме”. Све награде уручили су др Миодраг Богдановић, председник књижевног клуба КУД “Караџић” и чланови клуба Невена Кокановић и Милан Ивановић, док је о манифестацији и учесницима говорио књижевник Љубомир Ћорилић, један од оснивача манифестације “Вукови ластари”.

 

– На конкурс, који је трајао од 1. до 30. октобра, пристигло је око 300 радова стотинак аутора из 27 градова Србије и Републике Српске, што говори о значају манифестације организоване у част Вука Караџића. Ове године смо доделили све награде у обе конкуренције, што ранијих година није увек био случај због недостатка довољно квалитетних радова, рекао је Љубомир Ћорилић.

 

Првонаграђени Мишел Болтрес је о својој песми “Порушена кућа” рекао да  је настала пре 25 година у Штарици, родном селу његове мајке.

 

– Село се налази на обронцима Рудника, између Љига и Горњег Милановца, и ту заиста постоји једна кућа где је живела девојка која је им ала “очи боје меда”, а која се пре тридесетак година одселила у неки град и никада се више није вратила. То је била довољна инспирација за моју песму, казао је Болтрес.

 

Најзначајнија награда на конкурсу “Вукови ластари”, установљена у знак сећања на даровитог песника Стојана Степановића, који је живео и стварао у Лозници, уручена је песнику Милу Остојићу Попари за књигу у рукопису, што се до сада није дешавало, али је жири овакву одлуку образложио чињеницом да је реч о изузетно квалитетном делу које “испуњава критеријуме стваралачке реализације и поетског остварења”.

 

– На срећу, песници и даље пишу и путују стотинама километара да би им неко рекао да су написали добру песму или књигу. Можда би се неке од ових песама свиделе и самом Вуку, када би бануо на ову свечаност да провери како славимо његово име. Он је упознао тадашњу Европу са српским народним песмама које су задивиле и чувеног Гетеа, рекао је Миле Остојић Попара, исказујући захвалност Лозници што пружа могућност песницима да се надмећу за ова значајна песничка признања.

 

У другом делу програма манифестације “Вукови ластари” представили су се лознички песници, чланови књижевног клуба “Караџић”.