Радиша Ивановић из села Бусура, код Петровца на Млави, ових је дана, у знак протеста због враћања појицајца Бојана Траиловића (20) на посао, написао писмо министру унутрашњих послова Драгану Јочићу и генералном инспектопру МУП-а Србије Владимиру Божовићу. Разлог његовог протеста је тај што је полицајац Бојан Траиловић, у аутобусу препуном деце и путника, неспретно руковао пиштољем и том приликом, на срећу, само ранио Ивановићевог сина Сенада.
Шта је Сенадов отац, Радиша Ивановић, написао министру полиције и генералном инспектору МУП-а Србије?
Радиша Ивановић је веома илустративно и до у детаље описао како је полицајац Траиловић ранио његовог сина у раме, пуцајући из пиштоља ЦЗ 99, а затим добио посао у некој канцеларији локалне полиције.
„У аутобусу, на путу Петровац на Млави-Бусур”, пише револтирани отац, „мој се син, који је ученик средње школе, враћао се кући. Негде на путу, ван стајалишта, аутобус је зауставио полицајац Траиловић. Ушао је, дошао до задњег седишта, рекао мом сину да се помери и сео поред њега. У селу Шетоње ушло је стотинак ученика од 5. до 8. разреда основне школе, који користе јавни превоз за повратак кућама. Полицајцу Траиловићу пришао је ученик С.Т. желећи да седне измеђи њега и Сенада, али га је полицајац опсовао и рекао да не може да седне. На изласку из села Ћовдина полицајац Траиловић је, без икаквог разлога, извадио пиштољ. Прво је пиштољ уперио у груди ученику Д.П., а затим га прислонио на главу ученика М.В. па на груди ученика О.Т. и шкљоцао неколико пута. Деца су се, нормално, уплашила и упаничила, рекавши му да склони пиштољ јер се плаше. Слично су му поновили мој син Сенад и ученик М.Р. замоливши га да остави пиштољ тамо где му је и место. На ово њихово упозорење Траиловић се није обазирао, већ је рекао: ,Сада ћете да видите како ради жандармерија’, рекавши да један од сто оваквих покушаја може да опали. Репетирао је пиштољ, уперио себи у шаку и окренуо га према мом сину. Сенад је повикао: ,Пази имаш метак у цеви, склони га, може да опали!’ Исти захтев су поновили и други ученици. Тада се мој Сенад склонио у страну, а Траиловић је повукао обарач. Пиштољ је опалио, а метак је прошао кроз Траиловићеву шаку и кроз раме мог сина”.
Шта се касније дешавало? Уз узвике „опалио је” Траиловић је затражио од возача да стане, изашао је из аутобуса, зауставио први аутомобил који је ишао за Петровац, оставио рањеног Сенада у аутобусу, рекавшу возачу да настави пут, што овај и учино, као да се ништа није догодило. Просто је невероватно да возач није чуо пуцањ, већ му је полицајац наредио да стане, а још чудније да је наставио вожњу уопште се не интересујући шта се догодило са Сенадом, јер просто је немогуће да није приметио или да му није речено да је дечко рањен.
Даљи ток догађаја Сенадов отац наводи у поменутом писму: „Тада ме је Сенад назвао мобилним да дођем по њега, јер га је полициајац Траиловић ранио. Одмах сам пошао и срео га уплашеног. Држао се за раме које је било сво крваво. Одмах сам га одвео до хитне помоћи у Петровцу, где су му зауставили крварење и одмах упутили у болницу у Пожаревац”, пише видно узбуђен отац, настављајући своју причу како је Траиловићев ујак причао по селу да ,,Бојану нико ништа не може јер је он полицајац и да може све да побије”, тврдећи да ће му дати бољи посао и пустити га на слободу.
„Усмено сам о овоме обавестио начелника и командира полиције у Петровцу, међутим ништа није предузето, па је мој отац поднео пријаву против Бојановг ујака, јер живе у истом домаћинству. После неког времена добио сам позив из СУП-а Пожаревац да сведочим у дисциплинском поступку против Бојана Траиловића. Дисциплинској комисији мој Сенад је описао све детаље овог инцидента. Стекао сам утисак да је комисију више интересовало да ли је о случају обавештен неко из Београда, него шта се стварно догодило. Ја сам рекао комисији да је Траиловић стављао пиштољ на груди и В.Т. и да је више пута у аутобусу децу везивао лисицама. Нешто касније ми је рекао Бојан Мандић из Бусура да је главни у петровачком СУП-у, те да ће Траиловића да врати у службу на посао издавања личних карата, али је он враћен у службу која контролише оружје. Напомињем да Траиловић није примљен у полицију на редовном конкурсу, јер су га одбили, већ на неки други, мени непознати начин”.
Све ово срочено је у писму министру Јичићу и генералном инспектору МУП-а Србије, али до овога тренутка не знамо да ли је стигао било какав одговор. Познато је, међутим, да је седам дана после овог инцидента, против полицајца Бојана Траиловића поднета је кривична пријава због изазивања опште опасности. На месту несреће пронађена је чаура, а на основу парафинске рукавице је утврђено да је он пуцао. Да ли ће се на овоме завршити овај инцидент, који је само лудом срећом прошао без озбиљних жртава, а свакако их је могло бити у аутобусу препуном деце, остаје да се види. У сваком случају, треба сачекати резултат поднете кривичне пријаве. На реду је суд.