Писац пишчевим стопама

Снежана Писарић Милић, ауторка два романа и романсиране биографије, из Сомбора, овогодишњи победник конкурса који слави дело највећег српског реалистичког приповедача

 

Седам приповедака Лазе Лазаревића остало је незавршено у рукопису од његове смрти 1891. године. Тако је српска књижевност делимично остала ускраћена за ремек-дела творца српске психолошке приповетке. Прилику да пођу Лазиним стопама имали су сви заљубљеници у писану реч захваљујући др Ружици Јовановић, професорки српског језика и књижевности, иницијатору идеје о расписивању конкурса Високе школе струковних студија за васпитаче у Шапцу. Од педесет пет радова из Србије, БиХ и Црне Горе за најбољи је проглашено дело под шифром „Лазарева субота“.

 

– Човек годинама чита. Годинама чита и временом осети да је дошло време да нешто каже своје. Одједном као да се све то силно прочитано прошло као кроз неко сито кроз моју главу. И ја сам онда почела да градим свој стил. А када човек узме да прочита нечија туђа дела онда на неки начин то дође као кад имате своје дете, па усвојите туђе, па га волите исто као и своје. Е, отприлике могла би се тако протумачити та моја жеља да довршим приповетку Лазе Лазаревића. Када сам видела конкурс и прочитала онај први део за мене је свака реченица у том делу била као празник. Имала сам страшну жељу  да покушам да наставим и донекле следим његов стил. Нисам баш била сигурна да ли сам успела, колико ће то бити успешно, али негде, интуитивно сам осећала да је то добро. Свака реченица која је у наставку нашла је упориште или у његовом делу или у његовом животу. И негде је ишло само од себе ако може тако да се каже – каже Снежана Писарић Милић, по струци дипломирани економиста, а по опредељењу писац.

 

Верујући да  жена  може боље да осети, проникне у причу, дух и душу самог дела, Снежана је урадила оно што би мало ко успео. Да је то тако потврђује и одлука жирија у саставу председник проф. др Душан Иванић, шеф катедре Филолошког факултета у Београду, и чланови  др Славица Јовановић и др Ружица Јовановић, професорке српског језика и књижевности Високе школе струковних студија за васпитаче.

 

– Није било тешко одабрати јер се врло брзо међу радовима видело да је текст Снежане  Писарић Милић најгозистентнији. С једне стране одговара језику и  стилу Лазе Лазаревића дајући, на тај начин, готово природан наставак Лазаревићевог текста. Томе је допринео одабир књижевних средстава, као и добро означена ситуација и јунаци. Због тога није било дилеме, барем мени не, да ли неко други треба да добије ту награду – истакао је проф. др Иванић на додели награде прошле среде, 11. јуна, у просторијама Високе школе стуковних студија за васпитаче.

 

О слојевитости Лазиног језика овом приликом говорила је др Анђелка Лазић, професор и лингвиста. С колико је озбиљности приступљено одабиру сведоче и речи др Ружице Јовановић која је нагласила да би конкурс био поновљен да нису добили текст који је следио Лазин стил и његова упутства за завршетак приповетке, као и слојевити језик својствен овом великану српске реалистичке прозе. Наредних шест година путем овог конкурса довршиће се и преостале Лазине приповетке.