Роми су свакако присутни у социјалним и хуманитарним  активностима, свака друга иницијатива или не даје резултат или је једноставно – нема

 

Општина Пријепоље нема адекватан документ, локалну стратегију нити локалне акционе планове који се тичу Рома, али то не значи да се не бави решавањем одређених питања везаних за ромску популацију.

 

-Учешће Рома у укупном броју становништва одређује и степен и интензитет друштвене акције која се реализује, каже за „Полимље“ члан Општинског већа задужен за ова питања Елдин Јејна. На последњем попису становништва, 2011. године, 244 наших суграђана се изјаснило да припадају ромској националној заједници. У стварности тај је број нешто већи због тога што пописом није обухваћен један број Рома али је, било како било, удео ромске популације у укупном броју становника свакако мањи од једног процента.

 

Највећи број Рома у Пријепољу живи у насељу Јездова Коса. Као и свугде, стамбено су ситуирани на различит начин, свако према сопственим могућностима.

 

-Имам супруга, два сина и снају и сви смо у соби 3 пута три метра, прича нам Сабахета Бајрамовић. Има овде људи који живе у  још тежим условима, има и оних који су у пуно бољој ситуацији. Тако им Бог дао. Али, у целини сви тешко живимо. Нема шта да се ради, нема посла. То нам је највећи проблем.

 

A кад се нема посла  нема се ни пара, додаје Сабахета. Тада се тражи помоћ, стална или једнократна, од локалне самоуправе и надлежних институција.

 

– На евиденцији Центра за социјални рад у Пријепољу  налазе се 22 породице ромске националности које  остварују право на новчану социјалну помоћ и 50 чланова домаћинстава, што значи  да укупно њих 72 користи новчану социјалну помоћ. У овој години, закључно са фебруаром , припадницима ромске националности издата су 63 решења о једнократној новчаној помоћи, каже директор Центра Наил Кајевић.

 

Ни сами Роми нису оргганизовани па је све теже наћи неког са којим се на дуже стазе могу планирати одређене активности. Неретко се догађа да ни пројекти невладиног сектора не дају адекватне резултате због изостанка темељнијих активности „на терену“. Идеја са невладиним организацијама чији би координатори или носиоци посла били управо Роми, тешко може да се реализује. Криза тера и Роме као и све друге у потрагу за сезонским пословима.

 

У Црвеном крсту Пријепоља кажу да је готово половина корисника народне кухиње ромске националности. Свакодневно се у ромско насеље отпремају дневни оброци за око 130 корисника. И донације невладиних организација или појединаца најчешће се усмеравају према том насељу.

 

Помоћ се не одбија, али наши сагоровници у ромском насељу Јездова Коса кажу да би им, уз сву захвалност донаторима, више посла променило живот и смањило издатке које општина и друге институције имају према њима.