Остали су трагови братства – јединства

Упркос ситним „несугласицама“ живот на подручју
Борског округа је готово идиличан и непознавалац ситуације би могао да стекне
утисак да овде живи само један народ. По попису становништва из 2002. године
на територији општине Бор живи десет хиљада Влаха, док Рома готово и
нема. Стање на терену је знатно другачије

У Титовој Југославији Бор се узимао као пример града
у коме у миру и слози живе припадници више од 20 националности. У оно време није
се ни знало шта значи „bonus vivendi“ и тек у СР Југославији Слободана
Милошевића Борани су почели да се привикавају на разне латинске пословице и,
мора се рећи, појам национализма, углавном у негативном смислу, полако, али
сигурно, постао је тема број један. Космополитизам је и даље важио као
одредница у најужем смислу речи, али се сада национализам и све што је везано
за то свео на готово једину дилему: Ко је на овим просторима старији – Власи
или Срби ? Касније је у ову наметнуту причу ушла и епизода са Ромима, али је
тај део ње далеко на другом месту.

Све остале нације, којих под тмурним борским небом и
даље има више од 20, као да и не постоје. Представници тих других народа,
једноставно, мисле да немају ни потребу да нешто више кажу, а питање је да ли
су за то имали разлога и Власи, односно Роми. Утисак је да ни једни ни други
немају ништа против да и даље живе у слози са већинским српским народом, али у
међувремену су се појавиле разне невладине организације, које уз нападну
реторику на ову тему, наоружани прилично великим међународним парама,
покушавају да националним мањинама у Србији покажу пут којим треба да иду.
Власи и Роми у Бору су, према тим тумачењима, касно сазнали да су им ускраћена
права на бољи живот.

Додуше, ове две нације су и најбројније, мада према
попису становништва из 2002. податак о њиховој бројности није најпоузданији.
Код Влаха из разлога што се многи од њих изјашњавају као Срби, а код Рома зато
што их је у међувремену много дошло у Бор из других крајева (углавном из јужне
Србије и са Космета).

Од 12 сеоских насеља у општини 11 су чисто влашка и у
њима има више од 16 хиљада становника. Уколико изузмемо српско насеље Доњу Белу
Реку, остаје да у другим селама живи око 15 хиљада људи. А према последњем
попису у општини живи десетак хиљада Влаха, рачунајући и оне који живе у Бору.

Података о броју Рома нема, односно број пописаних је
мањи од сто. А према незваничним подацима припадника ове етничке групе има више
од 2.000.

Гужва пред
олтаром

Озбиљнија прича о правима Влаха на овим просторима
почела је пре 12 година, када је у Слатини, маленом селу надомак Бора, основан
Демократски покрет Румуна Србије. Зашто се то догодило баш у овом селу остало
је тајновито, али Слатина је потом постала прави мали центар за „културна“
догађања везана за живот Влаха и Румуна, који живе на територији Србије.

Више од једне деценије у Бору постоји Форум за
културу Влаха, а касније је основана и невладина организација Ариадне филум,
која такође брине о културном наслеђу ове популације.

Први захтев Влаха (Румуна) са ових простора био је
коришћење румунског језика приликом црквених богослужења. На борској телевизији
је 2005. године организовано сучељавање представника Влаха и људи из
Министарства вера Владе Србије. Министар Милан Радуловић је Власима рекао да то
није спорно, али је поставио питање свештенства које говори влашки језик.
Испоставило се да влашки језик постоји, али није озваничено влашко писмо и
према томе ни језик нема легитимитет.

Слично је и са захтевом да се у селима у којима живе
Власи у основним школама уведе матерњи језик. Опет се испоставило да не постоји
влашко писмо. Разговори на ову тему су прилично стари, али како ствари сада
стоје, тешко да ће Влада Србије, ова и оне наредне, одобрити отварање школа са
непостојећим језиком, односно писмом.

Где је погинуо
Краљевић Марко

Исте оне 2005. године догодио се још један сличан
„инцидент“. Делегација борских Влаха намеравала је да у малој, прастарој
црквици у селу Милошево код Неготина, запали свеће поводом неког црквеног
празника. Али, наишли су на затворена врата и касније је цела ствар дошла и у
Министарство вера. Опет је министар Радуловић морао да објашњава борским
Власима да морају да се поштују црквени канони, а у овом случају, свештеник
који је требало да одржи мису, није био рукоположен из Српске патријаршије.
Иначе, постоје мишљења да је баш на овом месту, у окружењу поменуте црквице, у
15. веку била чувена битка на Ровинама, када је погинуо Марко Краљевић, српски
херој који су борио у редовима Турака, против влашког војводе Мирчете.

Пада у очи да у последњих неколико година као печурке
после кише ничу разне невладине организације са „националним“ предзнаком. Неке
брину о култури у ширем смислу, неке се боре за матерњи језик, неке за
богослужење на матерњем језику, а заједничко им је да све оне настоје да
обезбеде што више новца за остварење сопственог „програма“. У настојањима за
обезбеђење услова за нормалан рад, понекад дође и до трагикомичних ситуација,
које, у ствари, могу да упуте и на прави траг о циљевима поједине невладине
организације. Наиме, у борској општини постоји пет-шест НВО са влашким
(румунским) префиксом, али међу њима нема готово никакве сарадње. Као
илустрацију наводимо и дубоку подељеност влашких организација у току кампање за
избор председника Србије. Неке подржавају Тому Николића, неке Бориса Тадића, а
неке Велимира Илића. Није потребно говорити да су у претходним изборима ове
странке биле на разним странама, али се догађало да буду и у једном блоку.

Дворац Карађорђевића
за влашко-српско пријатељство

Пример добре сарадње већинског и мањинског
становништва у борској општини је реконструкција дворца Александра
Карађорђевића из 19. века. У Брестовачкој бањи је у току поправка старог
дворца, који би већ ове године могао да добије првобитни сјај. Здање је заиста
импресивно, а средства од око 230 хиљада евра, обезбеђена су из заједничког
српско-румунског фонда за прекограничну сарадњу. Дворац ће бити посвећен
српско-румунском пријатељству, али сада није познато како ће се то пријатељство
конкретно развијати.

И ма колико на први поглед изгледало да су односи
између српског народа и Влаха у општини мало закомпликовани, истина је да је
стање потпуно нормално. До већих ексцеса никада није долазило, не рачунајући
графите на просторијама клуба Ариадне фулим у Бору (четири С са српске заставе)
и поломљена стакла на истој просторији. Утврђено је да су ово била дела пијаних
младића и све је легло на своје место. Домородачко, влашко становништво, у
великој већини живи мирно и у слози са српским живљем, поштује писане и
неписане законе и, углавном, не бави се политиком. Неки ексцесни наговештаји
долазе из малих елитних група, али, за сада то остаје између зидова
канцеларија. Све више постаје јасно да је у целој овој ствари прсте умешао
новац и он, сам по себи, без чврстог упоришта у народу, тешко да може
допринети погоршавању међуетничких односа.

Роми – слична
прича

Рома у борској општини има много мање него Влаха, али
они гласније показују да су ту. Додуше, у граду постоји десетак организација
које се баве ромским питањима, али су и оне разједињене из истог (новчаног)
разлога. Прошле године је између две супротстављене ромске групације дошло и до
физичког обрачуна и морала је да интервенише полиција. За разлику од Влаха,
Роми (у већини случајева) у целој ствари имају споредне делатности, а главна је
ситна крађа са крупним финансијским ефектима. Пре десет дана полиција је
ухапсила групу од 38 Рома, који су наочиглед стражара, крали секундарни бакар
из погона РТБ-а. Овакве крађе постале су у последње време веома честе, а групе
лопова дрске и басенска служба обезбеђења захтевала је интервенцију
органа реда. Недавно је на радном месту погинуо млади стражар, бежећи од
разјарене групе лопова. Догађа се да се Роми приликом оваквих акција полиције,
позивају на „национални имунитет“.

За разлику од Влаха, просторије ромских организација
у Бору никада нису биле на удару вандала и хулигана (изузев што су једном
покрадене), што само потврђује да је већинско српско становништво толерантно
према националним мањинама и да су појединачни и ретки ексцеси само плод
тренутних актуелних догађања.

У сваком случају, тачна је оцена да самозвана
елита две највеће националне мањине на простору борске општине нехотице
уноси немир у животни међупростор и то из чисто економско-личних разлога. Ти
разлози су све видљивији и због тога постају све мањи проблем.