Реновирати Биоскоп “Слободу” крајње је неисплативо, па смо се определили за пројекат Арт-биоскопа који би локалну самоуправу коштао око милион динара
Врањанци још памте духовити графит који је пре десет година био исписан на зиду зграде Занатског дома: на путоказу – стрелици писало је: биоскоп – 30 км, којим је аутор алудирао на нама најближи биоскоп у Владичином Хану. Нажалост како је било тада, тако је и данас.
Једину, испоставиће се, конкретну акцију, под слоганом “Да поново ради биоскоп”, а инспирисани легендарним Ђенком из филма „Маратонци трче почасни круг”, спровеле су управо “Врањске” 2001. године. Тада смо заједно са грађанима петицијом прикупили близу четири хиљаде потписа и предали их градоначелнику Мирољубу Стојчићу. Ових дана тај исти градоначелник бележи 10 година како је на власти, а Врањанци 10 година како немају биоскоп! Необична коинциденција.
Арт-биоскоп
Након тога, негде 2004. године, Драган Петровић, тада шеф одборничке групе Г17 у локалном парламенту, а касније и посланик, грађанима је у предизборној кампањи обећао и биоскоп. Та идеја, наравно, никада није реализована. Да ли је то био једини покушај да ова странка нешто учини по питању биоскопа, шта данас мисле о идеји поновног отварања биоскопа у Врању и да ли је остало нешто од њихове борбе за културу, питамо Нелу ЦВЕТКОВИЋ, функционерку ове странке.
– Наша странка је негде, мислим 2000. године, преко једне француске организације покушала да уради пројекат, у то време вредан миллион мараца, за ревитализацију Биоскопа “Слобода”. Они су чак били вољни да нам поклоне и биоскопску опрему, а једини услов који су поставили био је да на репертоару тог биоскопа буду 60 одсто европски филмови. Међутим, од пројекта смо морали да одустанемо због нерешеног власничког питања зграде у којој је био биоскоп.
Цветковићева сматра да данас овде отворити класичан биоскоп не би била исплатива инвестиција, јер људи гледају филмове код куће. Али, додаје, да је идеја Арт-биоскопа далеко интересантнија, јер у Врању има људи који би радо погледали уметничке или документарне филмове, па и филмове које раде деца у ШАФ, а немају адекватну салу за то.
Међутим, није ова странка једина која је у својим политичким акцијама на неки начин (зло)употребљавала биоскоп. Чинио је то и ДСС, тамо негде 2005. године уколико нас сећање не вара. Дејан СТАНОЈЕВИЋ, тада директор Дирекције за изградњу Врања, шеф ГО ДСС, обећао је ни мање ни више него мултимедијални центар управо на локацији где се и дан-данас налази урушени Занатски дом у коме је некада био Биоскоп “Слобода”. Он је мало превазишао колеге из Г17, јер је његова идеја требало да нас кошта три пута више. Посао би био поверен, коме него Дирекцији, предузећу којим је тада руководио. Док смо чекали да се изгради мултимедијални центар, Станојевић је у међувремену обећао биоскоп. Тада је изјавио:
– Општина је финансирала пројекат реконструкције Биоскопа “Слободе”. Тренутно тражимо донаторе, који ће помоћи у реализацији тог пројекта вредног 18 милиона динара. Планирамо да у склопу биоскопа формирамо јавно предузеће са 20 запослених, а да у њему могу да се одржавају и конгреси, политичке промоције, разне приредбе, позоришне представе, али и да има садржаје попут кафића и места за предах и одмор.
Тиха патња
Биоскоп “Слобода” 2006. године постаје власништво Удружења приватних предузетника, после дужег судског спора између њих и СО Врање. Тада су су чуле још оптимистичније изјаве, попут ове коју је изрекао Миодраг АНТИЋ, члан ДСС и тада председник Регионалне привредне коморе за приватно предузетништво:
– Објекат са којег је пао део крова је у лошем стању. Општина Врање и Дирекција за развој и изградњу финансирале су израду новог пројекта вредну 600 хиљада динара. Наредне недеље на седници Управног одбора Удружења приватних предузетника биће иницирано расписивање тендера за санацију и адаптацију биоскопа.
Ипак, ништа се, погађате, није променило. Биоскоп је остао само још једно заборављено обећање.
Данас, шест година након што је обећао реанимацију биоскопа, Станојевић каже:
– И данас сматрам да је мултимедијални центар боље решење од биоскопа. Биоскопи су затворени у целој земљи, и не верујем да би он добро радио ни у Врању. Исто мислим и за Арт-биоскоп. Није то добра идеја, јер људи данас желе другачију врсту забаве и додатне садржаје. Класичан биоскоп је, по мени, потпуно превазиђен – уверен је Станојевић.
Знајући да је биоскоп наша “тиха патња”, ни коалиција која је тренутно на власти не пропушта прилику да се мало “огребе”. Зоран НАЈДИЋ, члан Градског већа задужен за културу, о томе каже:
– Реновирати “Слободу” крајње је неисплативо, па смо се определили за пројекат Арт-биоскопа који би локалну самоуправу коштао око миллион динара. Он ће имати 80-100 места, а пројекат ће урадити Мирослав Ђерић, а с тим што постоје индиције да би и амбасада Француске то финансијски помогла.
Додајући да ће Арт-биоскоп бити смештен на месту где је сада мала сала Галерије Народног универзитета, Најдић напомиње да ће им у опремању помоћи Народни универзитет са две камере и ШАФ који има обећања из Музеја југословенске кинотеке да ће им обезбедити седишта и нешто од кино опреме.
Време ће показати да ли ће и ово остати само мртво слово на папиру.