У комадима накита који прави Тамара Ранчић налазе се делови са сломљене шофершајбне, кристали са старог лустера, односно све што, како је казала, други сматрају смећем, а она сакупља од када зна за себе 

 

Иако је по струци васпитачица она највише воли да дизајнира и прави накит и различите фине употребне предмете од приородних и племенитих материјала, а у скоро сваком комаду налази се и понешто старо.

 

– Идеја је да се мале, изгубљене, бачене, нађене, поломљене ствари спасу, среде, да се поново види њихова вредност и лепота. Већина комада које направимо има у себи неке рециклиране делове. У прављењу накита ми помаже дечко, Влада, који иначе ради као професор математике – испричала је за ГРАД Тамара Ранчић, која је у Крушевац из Ниша дошла пре шест година.

 

Једна од њених огрлица у себи има део стакла са сломљене шофершајбне, у другу је уграђен део са старог лустера.

 

– Привезак је стаклени… Лустер смо нашли на ђубришту, спасили смо га, средили и почели да користимо неке његове привеске, изгледају као кристали – испричала је она показујући једну од својих рукотворина.

 

Додала је да има доста комада који садрже морско стакло, односно стакло које море обради и избаци.

 

– Читав живот скупљам оно што други зову ђубре. То су за мене мале драгоцености и нешто највредније. Одувек скупљам камење, кристали и минерали су ми велика страст. Трудим се да поред природних материјала користимо само племените материјале и трудимо се да све радимо ручно, односно сваки комад је 95 одсто урађен ручно – казала је Тамара.

 

Жеља јој је да своју страст преточи у посао, а осим што је имала штанд на недавној изложби мале привреде у Крушевцу, оно чиме се бави људи су до сада могли да виде преко интернета, односно на интернационалном сајту за продају рукотворина и старих ствари, где има своју “продавницу”.

 

– Врло мало људи зна чиме се бавимо, а када сазнају одушеве се, допадне им се. Имамо и фејсбук страну, али смо схватили да је у Србији најбитнија реклама од уста до уста – испричала је она додавши да јој је највеће задовољство када се они коју купе нешто врате да им се направе комади по наруџбини.

 

– Изазов је и велико задовољство када успете да направите баш оно што је неко желео – закључила је Тамара.