Пише песме и компонује. Одлично свира традиционалне музичке инструменте. Бави се грнчарством…и путује. Дипломирани је етнолог и антрополог…без запослења. У ишчекивању, времe проводи креативно.

 

Младен Томашевић се одмах након завршеног факултета, са дипломом етнолога и антрополога,  вратио у свој родни град. Веровао  да ће брзо наћи посао који ће му поред економске сигурности пружити и прилику да искаже своју  креативност, као и да допринесе заштити како руралне, тако и урбане културе Пријепоља. Посао ни након две године чекања није нашао, али га то није спречило да неке од идеја претвори у стварност.

 

За себе каже да је по природи самотњак, сањар и путник. Човек који живи за културу са жељом да Пријепоље једног дана постане град препознатљив по неким новим и урбанијим културним садржајима. Кроз Удружење за улепшавање и уметничко уређење Пријепоља «Лимарт»  већ две године кроз перформанс «Јесењарење», сиву и суморну свакодневицу јесени украшава бојама лишћа. Тако се прошле године на платоу Дома културе нашао стари фолцваген, а ове године лишћем су украшавани кишобрани и постављени као уметничка инсталација у градском парку. У овој малој игри обележавања јесени учествују деца и одрасли, а жели се изградити градски обичај чији би обреди били да се сваке јесени од опалог лишћа украшавају поједини занимљиви предмети, пеку кестени, а  и запева уз звуке групе “ЛиМузик“, коју је Младен основао пре две године упоредо са удружењем “ЛимАрт“.

 

У госте, специјално за ту прилику, допутује улични свирач «Звукомир» и звуцима седам инструмента  забавља пролазнике.

 

– Звукомир је у ствари члан групе «Путујући ћутутуци» коју сам основао за време боравка у Новом Саду. То је група чији чланови свирају старе инструменте народа са ових простора, али и инструменте других традиционалних музичких култура.  Група је учествовала на свим већим фестивалима ( Еxit, Entrance, Etno England, Врњачки карневал, Зајечарска гитаријада, Ifus, Змајеве дечије игре..) и многим културним манифестацијама у Србији и ван ње. Осим што свирају, чланови групе су и жонглери, па су атракција где год се појаве. За  поједине значајне посете гостију из иностранства, Младен је организатор музичког програма етно села у Сирогојну. Са музејским радницима одржава изузетну сарадњу и истиче овај музеј под ведрим небом као једну од српских “оаза“ која оплемењује и душу и тело.

 

– Етно музика је област којом сам се највише бавио током студирања и  многа истраживања сам урадио на ову тему. Као продукт тога,  у изради је књига “Народне свирале“ посвећена најмлађима како би се они упознали са изворном музиком, музичким инструментима, али и појединим легендама везаним за музику Балкана. Поред овог дела у изради су и приче о “Вили Лени Шуминки“ које се тренутно илуструју, а ту се описују многе занимљивости из вилинског света интерпретираног од стране наших предака као и приче подстакнуте својом и маштом драгих сапутника.

 

Од свега што ради, Младен највише воли да путује. А путовао је често. По Србији  када се није могло преко границе, а касније и ван ње.

 

Можда је село Лис у Француској ,  у које је залутао на једном од својих путовања било пресудно да упише етнологију. Са каменим кућама у рустичном стилу у том селу се окупљају многи уметници, сликари, вајари. Ту је упознао и брачни пар који се бавио дизајном и израдом обуће. Када је у њиховом дому угледао српске опанке окачене на зиду, схватио је одакле инспирација за необичне моделе.

 

У међувремену,  научио  да свира – тарабуку.

 

-За разлику од моје сестре која је била првак Србије на клавиру, ја ни музичку школу нисам похађао. Одбили ме и рекли да немам слуха. Али наду ми је улио познати новосадски композитор Борис Ковач код кога сам често свраћао на чашицу разговора у његов атеље на петроварадинској тврђави.

 

Инспирисали су га ушће Милешевке и Лима, место које је симболично у песми опевано као “Крај града“, затим стари жичани мост,  манастир Милешева, мала Католичка црква, песнички доживљена као најмања катедрала на свету и сл. Осим песме “А ти граде још увек мирно спаваш“ коју је написао професор Јово Љуштановић, и песме “Кућерак на Лиму“ коју је написао Самир Садиковић, све песме и музику за њих написао је Младен.  Основне музичке теме је сам компоновао, а уз помоћ пријатеља музичара из Пријепоља, као и других градова Србије музику доводи на сасвим професионални ниво. Путем интернета размењује информације са многим композиторима, па и на тај начин доводи Пријепоље у везу са светом. Уз све то, Млађо стиже да своје знање пренесе и младим људима.