Крагујевачани тешко долазе до информација од
општег значаја, посебно ако се оне траже из Скупштине града или судова.
Међутим, ни сами грађани се баш не претржу у постављању питања

У
Скупштини града Крагујевца, који је центар Шумадијског округа и четврти по
величини град у Србији, тренутно не постоји лице, односно повереник, како је то
превиђено Законом о слободном приступу информацијама, коме би Крагујевчани
закуцали на врата и тражили одговоре. У Информативној служби Скупштине града
претпостављају да би се новинари могли обратити члану Градског већа задуженом
за медије, Зорану Радовановићу, дописнику „Данаса”, али нису сигурни да то важи
и за грађане.

Додуше,
нико им не брани да питања поставе градској Управи преко официјелног wеб сајта
града, али ни о томе грађани нису адекватно обавештени јер то није презентовано
у локалним медијима. Сва питања која стигну на адресу www.кragujevac.оrg.yu
Информативна служба Скупштине града уредно заведе и достави их надлежним
функционерима. А онда, како тврде из ове службе, функционери, односно главни
градски стручњаци из градоначелниковог тима, као и председник, потпредседници и
секретар Скупштине града процењују да ли треба и на која питања одговорити.

Најтеже у Скупштини града

Месечно
стиже око 60-так питања, мада Информативна служба до сада није добила повратну
информацију на колико се питања одговори у том истом периоду. Такође, када сми
их питали да ли знају да постоји законом предвиђен рок у коме се мора доставити
одговор, сазнали смо да им то уопште није познато, нити им је тако нешто
речено.

До маја
ове године Крагујевчани су ипак могли да се обрате Градском грађанском браниоцу
до је ту функцију обављао Милан Петковић, који је био спона између грађана и
градске администрације, односно локалне власти. Међутим, према званичним
подацима канцеларије омбудсмана међу 570 захтева које је ова служба примила у
последњих седам месеци нема ни једног питања које се односи на функционисање
градских служби, примања функционера или планираног буџета, за на пример,
асфалтирање улица у неком градском насељу.

Према
мишљењу Драгана Планића, одборника Скупштине града и председника Градског
одбора Демократске странке обични грађани јако тешко долазе до информација из
Скупштине града.

– Чак и
одборници чекају неколико месеци да им градска управа одговори на питања, а
невероватно звучи да је одборник владајуће коалиције морао да се обрати
омбудсману да би сазнао број запослених у Скупштини града. Ми као опозициона
странка нисмо до сада користили Закон о слободном приступу информацијама, али
смо званично тражили објашњење да ли постоји сукоб интереса код избора градског
архитекте Миодрага Поповића, јер је његова супруга власница архитектонског
бироа у које је он радио пре избора на ову функцију. Нисмо добили никакав
одговор, каже Планић.

Интересантно
је да до дана данашњег на бројна питања новинара и опозиционих одборника
градска власт није одговорила на ово питање, па ни да ли су садашњи функционери
потписали протокол који забрањује да се чланови њихових фамилија јављају на
конкурсе Скупштине града.

Када су у
питању новинари, градска власт је увела једну новину, па новинари и новинарке
не разговарају сами с функционерима Управе, већ све што се каже записује
портпаролка за одређени ресурс, како би после проверила да ли је све што се
објави одређени функционер заиста и рекао.

У суду – „затворени”

Од
усвајања Закона о слободном приступу информацијама већина, институција, али и
разне фирме, имају свог ПР и тиме мисле да се решили све проблеме комуникација,
како са грађанима тако и са медијима.

На
пример, када контактирате портпаролке Општинског или Окружног суда оне се одмах
позову на закон и упуте вас на судији Зорана Илића, који је задужен да покрива
слободан приступ информацијама, или на председнике судова. Судија Илић је
читаво радно време доступан и увек расположен да новинарима олакша приступ
информацијама. Уколико сте те среће да случај о коме бисте извештавали припада
Општинском суду, онда ћете се врло брзо вратити код портпаролке која вам,
нажалост, неће дозволити да разговарате са судијом који води тај процес.
Такође, пошто су обе судије, неће имати пуно времена за разговор и због
превеликих обавеза примиће вас у последњем тренутку.

Са
председником Окружног суда ситуација је мало другачија, јер је до њега веома
тешко, понекад и немогуће доћи. За сада не постоји евиденција, нити статистика
како кроз лавиринт правосуђа пролазе грађани, али ево једног примера како се у суду
гледа на сарадњу грађана и медија.

У
овдашњем Општинском суду пуних седам година траје суђење против троје лекара
специјалиста чија је троипогодишња пацијенткиња Мила Андрић преминула. Пре
извесног времена судија Злата Несторовић на самом почетку рочишта забранила је
новинарки "Светлости" да извештава са суђења, односно одредила је низ
правила.

Прво да
мора имати дозволу од председника суда Жарка Стевановића, потом од судије
задуженог за спровођење Закона о доступности информацијама, али је инсистирала
да она сама одабере шта би то могло из суднице да изађе у јавност.

МУП као светао пример

Најсветлији
крагујевачки пример је овдашњи МУП. Тамошња служба ревносно одговара на сва
питања, шаље и саопштења, па је сада много лакше доћи до информације у полицији,
него ли у неком јавном предузећу или институцијама. Довољно је да само ступите
у контакт са портпаролом полиције или начелником, кажете шта вас интересује
који вам заказује састанак с инспектором који је надлежан за одређене области.
И даље морате попунити захтев и проследити га факсом, али то је више про форме,
а не као раније када сте чекали недељама да вам надлежно министарство одобри
разговор у полицији.

Дешава се
и да полиција прискаче у помоћ новинарима када је неке податке о кривичним
пријавама немогуће добити у тужилаштву, па им уступа све до чега је она дошла у
тим истрагама.

Интересантно
је и да за информације за сајт није потребно упутити никакав захтев, већ се
једноставно по препоруци портпарола крагујевачке полиције Слободана Лазаревића
треба само улоговати на званичан сајт МУП-а и "скинути" све што се
односи на крагујевачки атар. То не искључује да добијете и додатне податке и
информације, као и адекватне саговорнике за одређене рубрике и текстове.

Истраживање
крагујевачке невладине организације Инцијатива младих за људска права, која се
бави искључиво анализом поштовања права мањинских и маргинализованих група,
показало је да и даље Скупштина града не одговара по слову Закона о слободном
приступу информацијама. Наиме, ова организација је упутила захтеве свим јавним
предузећима, факултетима Универзитета у Крагујевцу и Скупштини града да
одговоре на одређена питања. У законски превиђеном року одговорили су само
Установа за децу, обданишта, на питање колико ромске деце похађа вртиће у граду
и Правни факултет о броју студената, док су остала јавна предузећа ,
бибилотека, Народни музеј, Позориште, закаснила само један дан. Нажалост, на
питање колико је запослено људи у градској Управи опет није одговорила
Скупштина града, а Економски факултет је ускратио информацију колико кошта
школарина за школску 2006. годину.