Национализам овде не станује

Петину
склопљених бракова у Новом Кнежевцу чине парови различите националности. Иако
живе у духу толеранције Новокнежевчани се не познају довољно

Zajedno u dvorištu škole

Да љубав
не познаје границе (нарочито националне)
сведоче примери удадбе и женидбе, углавном младих, на територији новокнежевачке
општине, у којој према последњем попису становништва из 2002. године живи
12.975 становника. У комуни која се на тромеђи код Рабеа граничи са Мађарском и
Румунијом најбројнији су Срби (7.725), следе Мађари (3.846), Југословени ( 207
– још увек непревазиђена категорија из
времена братства и јединства наших народа и народности бивше нам отаџбине), Македонци
, Црногорци, Буњевци , Албанци , Муслимани, Бошњаци, Бугари,… У односу на
укупан број бракова који се у Новом Кнежевцу склопе током године мешовити парови (различите националности) по
правилу чине петину.

– Бракови
склопљени између младих различите националне припадности природна су појава,
тврди матичарка у Новом Кнежевцу Ержебет Лошић.- Брачни завет на венчању у тим
случајевима читам, на захтев младенаца, на оба (српском и мађарском) језика,
или на једном, како ко жели.

Док се
сватови опијају на једном, универзалном језику, песме се певају на оба, па и
више језика у зависности од састава гостију.

У Новом
Кнежевцу је 2003. године склопљено 46 бракова (од тога девет мешовитих), 2004. је
57 младенаца стало на луди камен (10 мешовитих), 2005. – 38 (12), 2006. -41
(девет), 2007. – 54 (13 мешовитих).

Деца
рођена у национално мешовитим браковима, упућује нас Лошићева, најчешће
добијају имена која су прихватљива и у једном и у другом писму, али право
пречег избора обично имају очеви. Рецимо Марија и Александар лако се примењују
и у српском и у мађарском.

Све у
свему, реч је о најблискијим везама међу људима у којима се поред крви мешају
нације, језици, обичаји,…У таквим случајевима одиста су изузетно ретки примери национализма.

Како
сазнајемо од Мирјане Видаковић, психолога у Центру за социјални рад у Новом Кнежевцу,
која се бави и разводима, припадност различитим
нацијама ни у ком случају није разлог за раскид везе пред судом.

– Њихови
разлози за развод не разликују се од разлога других парова и ни по чему се не
издвајају, објашњава Видаковићева. -Деца рођена у таквим браковима обично знају
језик оба родитеља.

Центар за
социјални рад је 2003. евидентирао укупно пет развода (од тога је један брак
мешовитих партенра), 2004. је разведено девет парова (2 мешовита), 2005. и
2006. по 11 (по два) и 2007. у односу на 12 развода разведена су и три мешовита
брака.

И на разини неких других, површнијих веза, општа је
оцена наших саговорника, Нови Кнежевац је
мирна, национално толерантна средина.

– Ако
национализам постоји у адолесцентном узрасту то је вербална агресија, увреде, псовке, понека
туча ван школе, каже психолог у Средњој школи "Доситеј Обрадовић" у
Новом Кнежевцу Мануела Пакашки. – Није то национализам по дефиницији, као мржња
према другој националности. У том узрасту није оправдано говорити о
национализму. Деца су у развоју и трагају за личним идентитетом уз помоћ групе.
Не знамо да ли ће једнога дана, када одрасту, бити илž не бити националисти.
Млади сигурно размишљају и у тим конотацијама, али им национална припадност
није примарна у опхођењу са другима.

Настава
се одвија у одвојеним одељењима, на српском и мађарском језику, а за време
одмора школарци су заједно, или једни поред других у истом дворишту, без
подвајања по националном бићу.

-Ако и
испољавају агресију, испољавају је на неком другом месту, не у школи, него ноћу
приликом излазака, категорична је Пакашка.

Психолог
школе изузетан значај придаје настави грађанског васпитања, као предмета чија
је тематика усмерена ка толеранцији, разбијању предсрасуда и стереотипа и
освешћењу.

Грађанско
васпитање је, према њеном мишљењу, сузбило агресију ( и у односу на национално) која је почела
да букти пре неколико година. Кроз отворене разговоре о разним темама школарци
уче, исказују се и развијају.

На згради
школе Средње школе, у којој је и новокнежевачка Гимназија, исписани су графити:
уз кукасти крст стоји име Србије. Али Мануела Пакашки не искључује могућност да
су аутори графита, као анонимне категорије, неки други клинци. Без потписа
аутора, што је карактеристика адолесцентног доба, када је лакше рећи своје
мишљење посредством групе, млади посредством графита исказују своје али и туђе
мишљење.

– Искрено,
мислим да нису ни свесни шта
међунационална мржња значи, каже Пакашка додајући да је национализам опасан за све нације (ма које "боје"
биле). Крива слика о некој нацији може да повреди појединца који нема
карактеристике које безразложно приписујемо „туђину“. Однос према „другима“ је
и продукт васпитања и образовања.

Професорица
грађанског васпитања у Средњој школи "Доситеј Обрадовић“ Новка Баришић
потврђује да није доживела националистичке испаде или конфликте ни у току
наставе, ни ван наставних активности.

– Мислим
да деца не би могла да сакрију таква осећања, вели Баришићева. Вероватно не
осећају да су угрожена. У вишенационалној средини васпитавамо их, у оквиру
сваког предмета, у духу толеранције. Разлика не морају бити разлог за страх и
забринутост.

Кроз
часове грађанског млади се образују за демократију, стицање нових знања и
вештина и усвајање ставова и вредности у
духу толеранције. Упознају и признају разлике: постојање других, признавања
једнаких права без обзира на национално, верско или расно – тако су конципирани
планови током школовања.

Професори
у новокнежевачким средњим школама, из неколико предмета, предају ученицима и у
српским и у мађарским одељењима, на наставним језицима. На тај начин ђаци уче и
по добром моделу просветних радника.

Иако
Баришићева констатује да национална мржња није испољена, указује да нису
остварене дубље, интегративне везе (пре свега између Срба и Мађара као
већинског живља). По њеном мишљењу процес зближавања морале би да преузму, пре
свих, школа и локална самоуправа.

– Не знам
у коликој мери наша деца (мислим и на
једне и на друге) знају језик средине, а чини ми се да то никога не
интересује, додаје Баришићева.

– Нови
Кнежевац доживљавам као средину пријатну за свакога, каже председник Општинског
одбора Савеза Војвођанских Мађара Новог Кнежевца Нандор Ујхељи, који одлично
влада и српским језиком. – Проблем је у томе што се немили догађаји на врху државе
одражавају и на општинском нивоу. У време ратова на простору бивше СФРЈ односи
су били затегениути и код нас – међу младима, уз честе туче у школама. Све
зависи од политичке ситуације на глобалном плану. Мислим да живимо у
толерантној средини, а наш највећи проблем је у чињеници да једни друге не
позанејмо довољно. То незнање узрокује
страх, одбојност и повремено нетолерантне односе – неприхватање различитости. Задатак бројних
институција морао би да буде да се међусобно, из дана у дан, све боље упознајемо.
Све зависи и од кућног васпитања. Било би јако добро када бисмо то упознавање
започињали још у забавишту, да бисмо настављали кроз даље школовање.

Као пример вредан хвале Ујхељи наводи лањску праксу
у новокнежевачкој Предшколској установи „Срећно дете“: по избору родитеља
формирана је мешовита српско – мађарска група, са васпитачима на оба језика.
Малишанима је дан почињао уз „добро јутро“ и „јо регелт“, а школска година је
зачињена заједничким играма и двојезичним наставним активностима. Задовољство
су изражавали како клинци и клинцезе, тако и родитељи. На жалост, због одласка
једног васпитача у пензију, група се јесенас распала.