Када је у априлу током перформанса у галерији Културног центра изразила жељу да крене са реализацијом пројекта „Мурализација“ Удружења уметника „Холодром“ Јелена Гавриловић, академска сликарка, није ни сањала да ће се њена визија свега онога што представља Шабац наћи на једном од два до сада урађена мурала. Рад на 140 квадрата у Мачванској 74 увелико изазива пажњу пролазника који у овом делу проналазе велики број детаља које је сигурна Јеленина рука данима, и поред отежаних услова наносила на добро припремљен зид.

 

– Било је напорно и због услова и због самосталног рада. Није лако носити канте од око двадесет килограма по скели. Ипак, све се заборави када угледате своје дело завршено. Током рада пролазници су застајали и постављали различита питања што је дало и неку посебну атмосферу целокупном дешавању – рекла је Јелена.

 

Овакав начин рада није јој стран. Последње три и по године бави се  искључиво зидовима, ентеријерима, екстеријерима, муралима. То је нешто што је тренутно преокупира.

 

– Једноставно више и не знам да се снађем када узмем неки мали формат, папир. Што су већи ти зидови ја имам потребу за још већим зидовима тако да је то сад нека моја и љубав и опсесија и посао и задовољство и све истовремено.

 

Задовољство њеним радом исказали су и сви присутни на несвакидашњем перформансу у Галерији Културног центра када су имали могућност да на лицу места виде настанак једног уметничког дела.

 

– Све је кренуло од констатације да граду недостаје поприличан недостатак уметничких активности и да људи не посећују толико галеријске, али ни било које друге културне, просторе. Како се професионално бавим осликавањем ентеријера доста сам путовала и увек је тај рад код људи изазивао доста пажње. Тако је било и у Културном центру приликом осликавања гипсаног зида на конструкцији од четири метра ширине, а висине два. Током шестодневног рада на муралу са акрилним бојама врата су била непрекидно отворена. Долазила су ђачка одељења из разних школа, обична публика, колеге, пријатељи. Имали су прилике да седну у галерији, поједу јабуку, попију кафу, и посматрају мене како осликавам тај зид. Многи су тада рекли да је на њих тај процес деловао терапијски.

 

Први Јеленин мотив био је повратак публике у галеријски простор и његово претварање у нешто активно и живо. Други је био везан за саму тему мурала која се бавила једним социјалним тренутком инспирисаним уједно и њеном личном причом.

 

– Тема је уско везана за проблем положаја деце са потешкоћама и проблемима у развоју било да су ти проблеми из аутистичног или неког другог спектра. Мислим да ми као друштво треба далеко више да пружимо тој деци подршку, да више обратимо пажње и на те образовне, инклузивне програме и уопште да читаво друштво буде укључено у ту причу пошто је то за сада поприлично селективно. Покушала сам да на нека два битна момента укажем пажњу.

 

Само „уништење“ мурала било је лични терапијски тренутак којим се, на извесатн начин, решавао проблем постојеће треме код уметника од публике и критике у тренутку док излажеш себе и оно што радиш директно широј јавности.

 

– Други тренутак је та потреба да уметник почне са ослобађањем од  претераног везивања за оно што је створио и да једноставно настави даље. У неку руку  желела сам да уништим тај мурал, да поново ослободим и енергију и да се једноставно не везујем за дело у тој мери.

 

Од самог оснивања члан је Удружења уметника „Холодром“ које, као и њеним колегама, много значи у раду и реализовању одређених пројеката.

 

-Тај вид неког удруживања битан је тренутак у смислу подршке у данашњем времену. Ти пројекти су, првенствено, бирократски захтевни, али и на све друге начине. Када је укључено више људи то лако функционише. Мислим  да је то и главни разлог што је овај пројект  овако успешно кренуо и надам се да ће се у њега укључити и још већи број мојих колега и да ћемо буквално све фасаде које је могуће осликати у граду или на неки начин украсити. Не само сликари, него  и вајари, и не само кроз „Холодром“ него и самоиницијативно, како би наш град учинили лепшим.

 

Јелена је свој уметнички печат оставила у Мачванској али то није крај. У плану су и други мурали који ће улепшати улице нашега града али га и ставити на туристичку мапу под одредницом „Шабац – град мурала“.