Са расположивим новцем оџачка општина без помоћи републике и покрајине не може да креира напредак. У време кад је Србија једина централизована земља у Европи, процес децентрализације наметнуо се као неопходност. Већа новчана средства, спуштање одлучивања на локални ниво општинама би донеле већу самосталност у одлучивању и доношењу животних одлука за њене грађане

 

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века оџачка општина била је једна од најпросперитетнијих у Србији. Данас је то средина која се суочава са многобројним проблемима чија решавања, по правилу, зависе од добре воље републичких и покрајинских органа. Неуспеле приватизације економских гиганата Хемијске индустрије „Хипол“, Картонаже „Младост“, Фабрике „Итес Лола Рибар“, Млекаре „Оџачанка“, „Пољостроја“ и већине земљорадничких задруга у којима је било запослено око 5.000 људи (колико их је данас на евиденцији Националне службе за запошљавање) додатно су уназадиле и онако осиромашену општину. Разлоге посрнућа Оџака многи виде и у чињеници да је општина са севера Бачке, 60-так километара удаљена од Новог Сада, била једна од ретких у АП Војводини у којој су и после 2000. године на власти остали социјалисти и да су им, као и радикалима који су после њих преузели руковођење општином, контакти са појединим републичким министарствима и покрајинским секретаријатима, који у многом одлучују о судбини локалних средина, били „немогућа мисија“.

 

Иако је након прошлогодишњих поновљених локалних избора и доласка Демократске странке на чело општине успостављен дугоочекивани тзв. вертикални ниво власти, који је од странака владајуће коалиције представљан као спасоносни модел за даљу судбину оџачке општине, ни он, бар за сада, није дао резултате које грађани Оџака после 20 година кризе с правом очекују. Истини да за вољу, због дугогодишњег економског урушавања општине тешко је било и очекивати да се промене десе преко ноћи. Помаци су видљиви, нарочито кад је реч о решавању инфраструктурних проблема, међутим, незапосленост и одлив становништва, посебно оног млађег, и даље је на високом нивоу. Не чуди због тога што је нова „чаробна формула“ за решавање нагомиланих проблема – децентрализација – у оџачкој општини од једног дела грађана примљена са резервом.

 

Иако не спори да је децентрализација значајно питање за Србију, дипломирани економиста Младен Шипка веће ингеренције локалних самоуправа доживљава као нешто од чега оџачка, као и друге мање локалне средине, неће имати неке велике користи пошто је по њему то концепт који одговара већим центрима. Децентрализација је мач са две оштрице, због чињенице да у њену реализацију све локалне самоуправе не улазе са једнаким шансама. Са расположивим новцем, оџачка општина неће моћи самостално одлучивати о својој судбини, него ће и надаље остати препуштена доброј вољи функционера из Београда и Новог Сада, истиче Шипка и додаје да се намеће и питање у којој ће мери челници локалне самоуправе након дугогодишње „зависности“ бити способни да на себе преузму надлежности државних институција које се спуштају на ниво општина.

 

За председника оџачке Скупштине Милоша Пејчића, у време кад је Србија једина централизована земља у Европи, процес децентрализације наметнуо се као неопходност. -Већа новчана средства, спуштање одлучивања на локални ниво, општинама би донеле већу самосталност у одлучивању и доношењу животних одлука за њене грађане. Крајње је време да средства која се прикупе од пореза и доприноса већим делом остану у општинама и да оне саме одлучују како ће располагати тим новцем, а не да локалне путеве, водоводе, гради републичка Влада. Ми у локалу много боље знамо проблемe са којима се наше средине суочавају. Поред недостатка новца, да би се решили неки горећи проблеми, руке су нам често биле везане и због чињенице што смо за све морали да питамо надлежне државне органе – истакао је Пејчић.

 

По председнику оџачког парламента, децентрализација је процес који би морали подржати сви, од политичких организација, па све до грађана, пошто је она у њиховом интересу јер их подстиче на активнију улогу у развоју своје животне средине.

 

 -Ово је јединствена прилика да престанемо да зависимо од других и да судбину наше локалне средине узмемо у своје руке. Са 80 посто прихода од пореза на зараде који ће се у наредном периоду сливати у општинску касу, несмањеним трансферима из републичког буџета, као и могућности да новац добијемо из трансфера солидарности, створиле би се реалне шансе да сами креирамо будућност општине. У току 2010. године на основу пореза и доприноса општински буџет инкасирао је око 100 милиона динара. Ове године, по новом закону, слиће се додатних 100 милиона којима се могу решавати како инфраструктурни проблеми, тако и подстицати самозапошљавање. Осим више новца, не мање је важно и то да децентрализација подразумева и квалитетан кадар, његову сталну едукацију, као и виши степен одговорности локалних челника који за све оно што није урађено више не би могли окривљивати партијске централе. С друге стране, више неће бити важно да ли власт на локалу одговара структури власти у Републици што ће омогућити да се општина нормално развија, без страха да ће јој због политичких разлога неко скратити трансфер – рекао је Пејчић.

 

Док децентрализација не заживи,  као и већина општина у Србији, и оџачка ће још задуго бити препуштена вољи функционера из Београда и Новог Сада који доносе одлуке како о расподели средстава, тако и о решавању инфраструктурних и других проблема, пошто општина за тако нешто нема новца у свом буџету. Пресудну улогу у одабиру „пожељних“ општина и надаље ће играти партијске везе, лобирања… Кад је o томе реч , већ двадесет година оџачка општина је на „дну шешира“. Обећања да ће се то променити било је, али само у време предизборних кампања. Кад оне утихну, остају само обећања. Можда је децентрализација шанса да оџачка општина направи искорак, али само можда.