Лаза је остао

Променом сетвене структуре обезбедила би се већа упосленост у пољопривредним газдинствима – каже  29-огодишњи инжењер пољопривреде Горан Лазаревић – Лаза, из Оџака, један од оних младих људи који је остао и своју судбину везао за судбину општине у којој је рођен

 

Некад једна од најразвијенијих, данас је оџачка општина међу најнеразвијенијим  у Србији. Време седамдесетих, осамдесетих и почетка деведесетих година прошлог века, када је у производним погонима фабрика Итес Лола Рибар, Напретка из Раткова, картонаже Младост, Пољостроја и  Хипола било запослено неколико хиљада радника, већ је одавно прошлост.

 

Неуспеле приватизације довеле су до тога да се на прсте једне руке могу набројати фирме које и даље раде. Непостојање јасне визије и начина како изаћи из дугогодишње кризе приморавају све већи број, поготову младих и образованих становника ове општине са севера Бачке, да у потрази за послом одлазе у веће центре.

 

-У већини случајева они који се одлуче за тај корак у већим  градовима буквално преживљавају. И поред свих потешкоћа, одлучио сам  да останем  у месту где сам рођен, убеђен да ова општина има перспективу. Добар геостратешки положај, непосредна близина границе са ЕУ, па Дунав, предности су које нас издвајају од већине осталих општина и више су него добра основа за привлачење инвеститора, како домаћих, тако  и страних, спремних да уложе новац у отварање производних погона, што би довело до веће запослености наших суграђана – каже за ,,Наше новине“ 29-огодишњи инжењер пољопривреде Горан Лазаревић – Лаза, један од оних младих људи који је остао и своју судбину везао за судбину општине у којој је рођен.

 

Свестан да на површинама које поседује не може профитирати од узгоја неких од класичних ратарских култура, Лазаревић се пре пет година одлучио за интезивну производњу повртарских и воћарских култура у пластеницима, што доноси веће приходе и до 20 посто у односу на класичну ратарску производњу на истој јединици површине. Управо тај начин производње уз отварање индустријских зона су по њему оно што може довести до тога да се армија незапослених од преко 6000 у нашој општини драстично смањи.

 

Укупну површину општине Оџаци заузима 41116 хектара, од тога површине пољопривредног земљишта учествују у износу од 35000 хектара или 85,24 посто. Регистрованх пољопривредних газдинстава је преко 4000 са просечим парцелама од око четири  хектара по газдинству. Специфичност општине Оџаци и њена обележја кроз потенцијал површина пољопривредног земљишта је најосновнија перспектива и потенцијал који је приоритетан и кључни у даљем развоју оџачке средине. Главна пољопривредна акивност је земљорадња, али у последње време у све већем обиму становници оџачке општине баве се и производњом млека, узгојом стоке и перади.

 

-Међутим – истиче Лазаревић – то представљају активности које се реализују пре свега због опстанка и голе егзистенције. Променом сетвене структуре пољопривредне производње, повећањем површина засадима интезивне повртарске производње, воћарством, виноградарством, производњом зачинског, ароматизованог и лековитог биља, цвећа, унапређењем и развојем ратарских култура, индустријским и крмним биљем са обавезним повећањем површина под заливним системом, у пољопривреди би неминовно дошло до бржег и значајнијег  развоја и нових инвестиција у виду прерађивачких капацитета: хладњаче, сушаре, конзервирање и паковање производа, мешаоне сточне хране и слично.

 

-Променом сетвене структура – истиче саговорник ,,Наших новина“ – као и унапређењем и развојем сточарске производње, обезбедила би се већа упосленост у пољопривредним газдинствима. Данас једно газдинство, у већини случајева, обезбеђује егзистенцију једном до два члана домаћинства, и то веома скромну и на прагу материјалне издржљивости. Међутим, променом структуре, просечно би се могла обезбедити егзистенција и до шест чланова домаћинства, док би отварањем прерађивачких капацитета запослење могло да се обезбеди и за неколико стотина наших суграђана. Истовремено – додаје  Лазаревић – око 75 посто анализираних површина у оџачкој општини погодно је за органску производњу, што је предуслов за добијање сертификата зеленооргнаске општине, односно средине у којој се производи здрава храна која је и до 50 посто скупља од класичне.

 

Наравно – истиче саговорник ,,Наших новина“ – да би се све ово спровело у дело потребно је време, али и да се реше проблеми пре свега наводњавања, уситњености парцела и неискориштеност ливада и пашњака.

 

Своја запажања Горан Лазаревић преточио је у писани документ који је уврштен у Стратегију развоја оџачке општине која садржи 99 области и за коју је Ненад Поповић, уважени макроекономиста, рекао да је један од најбољих и најтемељнијих програма који представља добру основу за  развој локалне самоуправе на свим нивоима.