Најављује се легализација, али је питање – шта легализовати, и шта ће после те легализације бити другачије? Хоће ли добити елементарну инфраструктуру, и услове за живот достојне човека у 21. веку, без предрасуда иноплемених суграђана о њиховим навикама и обичајима? Како су то у рецимо Шведској чисти и уредни, како то тамо имају људске услове смештаја, а у Србији их немају? Је ли проблем у Ромима, или у држави?
Роми у Врању живе углавном у три махале – Горња чаршија, Сарајина и Панађуриште, мада их има широм целога града; они су неодвојиви део културе Врања, али оно што им је, поред осталог, заједничко, па било где живели, то су, најблаже речено, неадкватни услови становања.
Достојно човека
Без воде, канализације, у ад хок надограђиваним објектима, без икакве дозволе, Роми на југу Србије трају свој чемерни живот, неретко и по три-четири генерације заједно у кући, ако се то тако може назвати. Најављује се легализација, али је питање – шта легализовати, и шта ће после те легализације бити другачије? Хоће ли добити елементарну инфраструктуру, и услове за живот достојне човека у 21. веку, без предрасуда иноплемених суграђана о њиховим навикама и обичајима? Како су то у рецимо Шведској чисти и уредни, како то тамо имају људске услове смештаја, а у Србији их немају? Је ли проблем у Ромима, или у држави?
Поред свакодневних животних проблема и дискриминације, Роми у Врању суочени су и са проблемима становања у неадекватним условима, великом стопом незапослености, лошом здравственом заштитом и ниском стопом образовања.
Роми за своје домове, најчешће немају правно регулисан власнички статус. Насеља у којима живе су углавном сиромашна и нехигијенска. Мали број улица има канализацију, а поједини делови насеља на периферији немају ни водовод. За њих су карактеристичне мале куће, збијене једна до друге. У њима живи и по неколико породица, које су удаљене од центра града и важних установа и институција. Ситуација у сеоским насељима такође није много боља.
-У Бујановцу има око 6.500 Рома. У укупном броју становника учествујемо са око 12 одсто. Подаци кажу да у самом Бујановцу има највише Срба, потом Рома, па Албанаца. Бујановачки Роми су сконцентрисани на две градске локације. Прва се зове „Морава 76“, где живи близу 800 ромских породица. Друга локација је такозвано Ново насеље где живе углавном Роми избегли са Косова.
Велики број ромских породица, на жалост, средства за егзистенцију остварује у зони „сиве економије“. Али, и за ту причу се може рећи: некад било – сад се помиње. До продора Кинеза и јефтине робе са истока, бујановачки Роми су имали у закупу по 200 тезги годишње. Данас једва да их има 50. На тезгама су остали да за мале паре раде само они млађи, они који могу и који морају.
Како би се живот Рома на југу Србије побољшао неопходно је обезбедити адекватне услове за становање, образовање и здравствену заштиту. Потребна је изградња инфраструктурне мреже, као и поправка постојећег лошег стамбеног фонда до нивоа минималних стамбених стандарда.
Роме расељене 1999. са Косова нико не помиње, а овде се пре свега мисли на насеље Салваторе на периферији Бујановца у коме они тренутно живе.
– На жалост, – каже Рашитовић – то велико нехигијенско насеље представници власти су видели више пута. То су видели и представници међународне заједнице. И једни и други су дали толико обећања. Ипак, тих косовских Рома данас нема у великим и звучним документима. Они нису тема преговора Београда и Приштине. Уместо Брисела, паралелних институција, административних прелаза…они су пре пет месеци добили заједничку чесму. О чему даље да причамо?
– Шта год да је по среди, проблем интерно расељених лица са Косова траје неоправдано дуго. Чиме држава, каква год да је, може да оправда чињеницу да тамо и даље око 70 породица живи у нељудским условима, без свог крова над главом. Шта данас има горе од тога? А све је то последица небриге,
Санитарни контејнер
U divljem naselju Ciganski Rid u Vranju, u kome žive pre svega Romi raseljeni sa beogradske Gazele, Fondacija Caritas Luksemburg postavila je sanitarni kontejner.
Iz gradske vlasti najavljuju izradu plana detaljne regulacije i rešavanje problema stanovanja Roma u tom naselju koji žive u katastrofalnim uslovima.
Branimir Stojančić, portparol Gradskog veća kazao je da sanitarni kontejner kompletno ispunjava higijenske uslove za stanovnike Ciganskog rida.
– Samo biodisk koji prerađuje vodu iz tog sanitarnog kontejnera košta 35.000 evra. Na poslednjem sastanku Romi iz tog naselja su me pitali da li mogu da se usele u kontejner, jer je čistije nego u njihovim kućama – kaže Stojančić.
Fondacija Caritas je finansirala i dovođenje struje u naselje Ciganski rid za sanitarni kontejner, a sada se prema Stojančićevim rečima radi izrada plana detaljne regulacije.
– Da li ćemo da ih iseljavamo,da im stavljamo kontejnersko naselje to je sve u planu i to se rešava – kaže portparol Gradskog veća.