Каријера обележена успесима

Челници Светске судијске организације начинили су преседан и  ван свих протокола доделили Дамиру Милосављевићу улогу  главног  судије на првенству света у каратеу одржаном у Новом Саду.Са непуних десет година Дамир постаје најмлађи носилац црног појаса..Први дан у тадашњој великој Југославији

 

Мало је области по којима је оџачка општина, некад једна од развијенијих, остала препознатљива. Данас се општина у којој је била  јединствена берза за продају кудеље у овом делу Еврове, позната по развијеној индустрији, пољопривреди, налази на самом зачељу и спада међу пет најнеразвијенијих у Србији. Неуспеле приватизације, привреда на коленима, несналажење у периоду транзиције –  довели су до тога да се све већи број Оџачана опредељује да напусти ову средину у потрази за ,,бољим животом“, одлазећи у друге центре.

 

Иако, на жалост, укупне околности не иду на руку, иако је поред  многобројних успеха заборављен и потиснут у страну, спорт, један од заштитних знакова општине са запада Бачке, захваљујући ентузијастима и  Спортском савезу, и даље одолева и из године у годину иде узлазном путањом. Ничу нови клубови и све више младих  укључује се  у њихов рад, а све то  буди наду да ће се богата оџачка спортска традиција наставити. И заиста, оџачка општина од увек је била непресушни извор спортских талената. Кошаркаши браћа Вучуровић, Јово Станојевић, Мунижаба, Хелд, Боцка, Јовановић, фудбалери Ћирић, Симоновић, Давидов,… само су мали део сјајних спортиста који су пронели славу ове средине широм земље и света.

 

Један од оних чије ће име засигурно бити уписано златним словима у анале оџачког спорта је и каратиста, бивши репрезентативац, носилац црног појаса трећи дан, Дамир Милосављевић.

 

Целокупна  каријера овод сјајног и  трофејног спортисте обележена је успесима и све у њој изгледа готово идилично. Међутим, у све ово што је остварио у спорту Милосаљевић је уложио много рада, труда и одрицања. За то што се одлучио за карате главну ,,кривицу“ сноси његов отац Милосав, носилац црног појаса – пети дан, који је четворогодишњег Дамира одвео на један карате тренинг. Била је то љубав на први поглед и већ са непуних десет година Дамир постаје најмађи носилац црног појаса – први дан у тадашњој великој Југославији. Нижу се успеси и признања, а медаље којима се број не зна постали су саставни део његове такмичарске каријере. Вишегодишњи првак Војводине, Србије и Црне Горе од најзначајнијих издваја освајање златних медаља на европском купу у тешкој и апсолутној категорији у борбама, као и сребрну медаљу са светског купа.

 

По престанку такмичарске, Дамир почиње да се бави судијском каријером и 2005. године добија интернационалну лиценцу. Недуго потом, на првенству света у Новом Саду запазили су га челници Светске судијске организације, направивши преседан и ван свих протокола доделили му да буде главни судија на борилишту. Да је добро одрадио свој посао говори и то да је ,,прескочио“ два звања интернационалног судије и на европском првенству у Братислави (Словачка) постаје најмађи носилац лиценце ,,refree“ на свету.

 

 Да овај млади човек припада оној групи људи која зна шта хоће, да је своју судбину везао за спорт говори и то да је у Београду завршио Вишу школу за спортске тренере. Поред судијске, носилац је интернационалне лиценце за фитнес и националне за бодибилдинг. Председник је клуба ,,Фитнес“, а богато знање стечено на борилиштима у земљи и иностранству, заједно са оцем Милосавом и сестом Мајом, несебично преноси на млађе нараштаје као један од тренера Карате клуба ,,Младост“, најтрофејнијег оџачког спортског колектива.