Поводом Међународног дана вода, 22. марта, панчевачки Клуб подводних активности у сарадњи с Културним центром од понедељка до петка, 22–26. марта, приредио је седми Међународни фестивал подводног филма и фотографије.
Почетак фестивала обележило је отварање изложбе импресивних егзотичних фотографија морских и океанских дубина и створења која у њима живе, што је уприличено 22. марта у Галерији савремене уметности. Од укупно 121 фотографије десет аутора из Хрватске, Словеније и Србије, пристигле на конкурс фестивала, жири је одабрао тридесет најбољих, које су изложене у овој галерији.
Драгоцена текућина
Ово је била прилика и да се присутни подсете проблема недостатка пијаће воде, због којег је Генерална скупштина УН-а 1992. године на конференцији „Животна средина и развој” у Рио де Жанеиру прогласила 22. март за Светски дан воде.
– Вода покрива седамдесет процената планете, а само је три одсто свеже воде која би могла да се користи за пиће, од чега је врло мала количина доступна људима. Једна шестина светске популације нема приступ здравој пијаћој води, а две и по милијарде људи живи без основних санитарних услова. Подаци Уједињених нација говоре да огроман број људи има здравствене проблеме с високим процентом смртности због загађене воде. С друге стране, сваког дана око шест милиона тона отпада буде бачено у реке, језера и остале водене токове. Лако је закључити зашто се Клуб подводних активности определио да овај фестивал, који иначе спада у градске манифестације, приреди баш на овај дан – навели су организатори на отварању фестивала.
Пецање фотоапаратом
Присутнима се овом приликом обратио и потпредседник Клуба подводних активности Ђорђе Недељковић, а отварању су присуствовали и чланови организационог одбора фестивала Павле Ђукић, Славко Макара и Добривоје Милосављевић.
– Стална жеља Клуба подводних активности јесте да, поред обуке ронилаца, којих је за 14 година постојања Клуба било више од петсто, испољи и рад у спортским дисциплинама, те подводном хокеју и у еколошким и хуманитарним активностима. Фестивал има за циљ да кроз објектив фотоапарата и камере приближи тај лепи подводни свет грађанима Панчева. Присетите се само колико вам је воље, стрпљења и трчања потребно да бисте направили једну фотографију свог немирног детета у парку, па ће вам бити јасно колико вештине тек треба рониоцу да би на пет, десет или двадесет метара усликао рибу која је, попут детета, скоро увек у покрету. Управо у томе и јесте драж ових фотографија – навео је Ђорђе Недељковић.
Изложбу подводних фотографија отворио је Немања Ротар, члан Градског већа задужен за културу и информисање, а након тога су додељене награде ауторима најуспешнијих фотографија, и то у три категорије: композиција, макро и рибе. У категорији композиција награђена је фотографија „Марта” Андрее Тосија из Хрватске, у категорији макро признање је припало Зорану Рубињонију из Београда за фотографију под називом „Анемона”, док је у категорији рибе награду добила Београђанка Ивана Орловић-Крањц за фотографију „Хоба”. Гран при овогодишњег фестивала отишао је у руке Антонија Росетија из Хрватске за фотографију под називом „Црвена краљица”. Поред ових аутора, у Галерији савремене уметности изложени су и радови Дејана Маврича, Јанеза Крањца, Љубомира Ковачева, Мирослава Арбутине, Слободана Алексића и Зорана Орчика.
Упоредо с овом изложбом, у фоајеу Културног центра отворена је поставка уља на стаклу „Љубав у плаветнилу” Предрага Шпањевића Шпање, уметника из Сремске Митровице, који себе сматра ствановником Водене планете. Шпањевић је члан удружења ликовних уметника „Сирмијум”, као и ронилачког клуба „Жандармерија” из Београда. Досад је имао чак 46 самосталних и учествовао је на неколико колективних изложби, као и на бројним интернационалним фестивалима подводне фотографије у Француској, Италији и Шпанији. И ова изложба траје до петка, 26. марта.
Другог дана фестивала, у уторак, 23. марта, приказани су француски кратки филм „Састанак у Глејден Спиту”, затим документарац „Стремљење ка дубинама”, урађен у британско-српској копродукцији, и много пута награђиван амерички филм „Авантура на коралном гребену” у режији Грега Макгиливрија. Последњи дан, бар када је о филмском делу програма реч, била је среда, 24. март. Тада су љубитељи седме уметности, али и заљубљеници у подводна пространства, могли да погледају још једно остварење Грега Мекгиливрија, под називом „Живот је море”, које је 1996. године било номиновано за награду „Оскар” у категорији „најбољи документарац”. Исте вечери приказан је и амерички филм „Океанска оаза” у режији Сејмса Самерхејса.
Покровитељ седмог Међународног фестивала подводног филма и фотографије био је град Панчево, а реализацију манифестације потпомогли су и „International Underwater Film Festival” из Београда и Савез организација подводних активности Републике Србије.