Знањем кроз будућност

Препоруком Министарства културе, као признањем за досадашњи рад, Ђенадија Шујић, очекује боље дане за Јаловичку ликовну колонију

 

У оквиру програма Министарства културе организовано је стручно усавршавање за запослене у институцијама културе широм Србије. Ђенадија Шујић, референт за ликовне делатности у Библиотеци ,,Диша Атић“ у Владимирцима, била је један од два одабрана учесника овог семинара са територије Мачванског округа. У саставу владимирачке библиотеке налази се и Јаловичка ликовна колонија, где Ђенадија обавља послове организатора. Након дугогодишњег рада у култури који подразумева обављање мноштва послова око колоније, она истиче да је семинар у Министарству омогућио упознавање нових људи и стварање пословних веза које ће се, верује, повољно одразити на будућност Јаловичке колоније, јер су контакти овакве врсте изузетно важни за развој културе у локалним срединама.

 

– Циљ програма је да омогући преношење знања и искустава свима којима је то неопходно и који имају мотив за даље усавршавање. Овакав вид сарадње пружа могућност пробијања локалних оквира и, у великој мери, доприноси процесу децентрализације у области културе. Било је изузетно задовољство присуствовати оваквом скупу, где су биле обухваћене теме планирања, али и представљање успешних пројеката у култури. Добила сам низ корисних информација које ће ми помоћи у даљем раду. Препоручила бих свим младим људима из унутрешњости да прихвате учешће на оваквој врсти семинара, када им се за то укаже прилика, јер свака нова информација је од изузетне важности за развој културе у учмалим, прилично затвореним срединама – истакла је Ђенадија.

 

Након семинара и обављене професионалне праксе у београдском Културном центру Rex, понела је препоруку добијену у Министарству која јој отвара врата у многим институцијама културе у Србији, у циљу унапређења рада матичне установе. Препорука је, по личном нахођењу, прихваћена као признање за досадашњи рад, јер, како и сама каже, није једноставно бавити се оваквом врстом посла у средини која не придаје велику важност развоју уметности и културе уопште.

 

– У средини где су људи свакодневно притиснути егзистенцијалним проблемима, живети за уметност и бавити се њоме је веома донкихотовски. Јаловичка колонија има изузетно дугу традицију. Основана је 1978. године на иницијативу двојице људи који, на жалост, нису међу живима, Зорана Симића и Милована Шујића. Изузетно сам везана за колонију, јер сам расла у њој уз мирисе боја, терпентина и глине. Један од оснивача је и мој отац, и поуздано знам колике су биле његове и Зоранове жеље да Јаловик као обично село постане ризница уметности и стециште уметника. Сваке године у августу месецу, у Јаловик долазе уметници из Србије и иностранства који касније, пуни утисака, шире по свету идеју колоније – каже Ђенадија.

 

Поред изузетне љубави према свом послу, жара и воље да очува постојећу традицију, она се веома често сусреће и са проблемима које једино младост може да носи. Зграда колоније је у прилично лошем стању, кров је почео да прокишњава, а оштећен је и санитарни чвор. Борбу против недаћа и често неразумевање околине, ублажавају пријатељи, љубитељи уметности. Сходно могућностима, подршку пружа Општина Владимирци и Министарство за културу које је уврстило Јаловичку колонију међу прве три у Србији.

 

За више од три деценије постојања кроз колонију је прошло много познатих имена из бивше Југославије и света. Уметници из земаља Европе, Америке, из Јапана и призната имена са наших простора, радили су и стварали у овом посавотамнавском селу. Учесници колоније, током последњих година, махом су млади, мање познати људи из иностранства и Србије. О новим тежњама, Ђенадија размишља на следећи начин: ,,Један од разлога за то су и неприкладни услови за боравак и смаштај уметника, јер млађи људи лакше подносе постојеће услове у колонији. Такође, пожелели само и да подмладимо кадар и пружимо прилику младим, мање афирмисаним уметницима да се изразе. Уз залагање селектора колоније, Бранислава Николића, у Јаловик и даље долазе уметници из иностранства. Несебичну подршку пружа нам и претходни селектор, наш познати вајар Коста Богдановић који је деценијама био укључен у рад колоније. Свакако, изузетну част чини  помисао да су у Јаловику гостовали уметници попут Петра Омчикуса, Јеремије, Неше Париповића, Бојана Бема, недавно преминуле Косе Бокшан, мноштва наших, шабачких сликара и других широм земље. Надам се да ће упркос постојећим тешкоћама колонија опстати и доживети боље дане, јер то и заслужује, а када постоји жеља и труд, резултати морају бити позитивни.“