За сада – на добром путу

Ваљево је дуго сматрано једном од оних општина у Србији које располажу богатом,
а уз то добро очуваном и зато и те како здравом животном средином. На томе су
Ваљеву и Ваљевцима завиделе многи а Ваљево на тој идеји градило неке од својих
важних развојних амбиција. Имало их је у области туризма али и другде

Подсећамо да су у Ваљеву, седамдесетих година прошлог века, настали
Млади истраживачи Србије, настала је потом Истраживачка станица Петница, па
нешто касније и Еколошко друштво Градац. Ове организације су својим радом
додатно промовисале Ваљево као град који особиту пажњу посвећује заштити
животне средине.Насеље ослободиоци Ваљева

 

Данас се, међутим, слободно може тврдити да је то само делимично тачно,
јер и овај град има мноштво веома крупних, има и алармантно опасних проблема управо
у области животне средине. Површан приступ проблематици животне средине од
стране надлежних органа у прошлости, праћен нереалним концептом профилисања и
развоја индустрије и потцењивањем дугорочно осмишљене градње комуналне
инфраструктуре, а такође и недовољан ангажман целокупне локалне заједнице
довели су до стања којим се не сме бити задовољно.

 

Иницијативе и активности за решавање неких од наведених проблема, посебно
рад на информисању и образовању грађана о значају заштите животне средине, бивали
су углавном дело удружења грађана или понеких предузимљивих појединаца.

 

С друге стране, од почетка деведесетих година у развијеном свету
постепено преовладава мишљење да се проблеми у животној средини не могу
решавати појединачно. Такође, све више пажње се поклања превентивним мерама у
заштити животне средине, што је захтевало један потпуно нов приступ у односу на
дотадашњу праксу. Методологија решавања ових проблема у локалним заједницама
путем израде и реализације Локалних еколошких акционих планова (ЛЕАП) успостављена
је као одговор на комплексност проблематике заштите животне средине.

 

Данас је ЛЕАП  изграђен и усвојен
као стратешко програмски документ за решавање приоритетних проблема у животној
средини, у већини градова и општина у Србији. У Ваљеву је тај посао – израда
ЛЕАП-а – започет у октобру 2003. године када је Скупштина општине Ваљево дала
сагласност за учешће у пројекту «Јачање капацитета у заштити животне средине у
Србији 2003» који Европска унија финансира преко Европске агенције за
реконструкцију. Конкретне активности на изради таквог документа су
започете  у фебруару 2004. године, када
су формирана радна тела и  изабран
локални координатор за израду ЛЕАП-а.

 

Прва радна верзија ЛЕАП за Ваљево стављена је на јавни увид 23.
новембра 2004, а коначан документ је усвојен на седници СО Ваљево од 18.
фебруара 2005. године.

Усвајање оваквог стратешко–програмског документа означило је
почетак  другачијег, рационалнијег и озбиљнијег
приступа овој проблематици.  Документ
садржи основне податке о стању животне средине у Ваљеву, затим извештаје о
стању у областима које су одабране као приоритетне, опис постављених циљева а
такође и разнородне послове које је неопходно урадити. Сходно препорукама из тог
документа општина (данас град) требало је да формира посебну службу за заштиту
животне средине и да предузима мере за унапређење кадровских и свих других
капацитета те службе, као и да формира Еколошки фонд.

 

Требало би уз ово имати у виду и чињеницу да су настанку оваквих планова
ишли на руку и дешавања на републичком нивоу, пре свега усвајање неколико
закона из области животне средине као и подршка ресорног министарства локалним
самоуправама.

 

Данас, непуне четири године након усвајања ЛЕАП-а за Ваљево, мора се
признати да већина планираног није спроведена. Разлога за то има више, од
политичких до финансијских, институционалних и др. Ипак, одређених, по
резултатима додуше прескромних, помака према побољшању ситуације, ипак има.
Толики су, и такви да представљају охрабрење.

 

Са институционалног аспекта, Ваљево је формирало Одсек за комуналне
послове и заштиту животне средине. Овакво решење сигурно није оптимално, али у
односу на претходно «никакво», већ представља известан напредак.

 

Локална власт је унапредила сарадњу са удружењима грађана који се баве
проблематиком заштите животне средине, било у виду подршке њиховим пројектима
уз активно учешће надлежних служби и јавних предузећа, било кроз суфинансирање
пројеката из градског буџета. Кроз такве пројекте успостављена је сарадња са
ресорним министарством, Агенцијом за рециклажу Републике Србије, Сталном
конференцијом градова и општина (програм «Еxchange 1»), програмом UN HABITAT
итд.

 

Не сме се занемаривати ни значајна помоћ добијена од Европске агенције
за реконструкцију, затим од владе Републике Чешке и Министарства за НИП за
пројекте градске топлане, развоја комуналне инфраструктуре и израде пројекте
документације за будућу регионалну депонију. Иако ти пројекти имају карактер
комуналних, они су по свему у директној вези и са заштитом животне средине.
Уосталом, код већине донатора они се управо и воде као пројекти из ове области.

 

Посебно су значајни пројекти усмерени ни информисање и подизање јавне
свести о заштити животне средине. Оваквих пројеката је у протеклих неколико
година било неколико, а реализовани су углавном у сарадњи удружења грађана и
локалне самоуправе. Јавна свест и «еколошка култура» су нешто на чему би се
посебно морало радити. Охрабрује чињеница да је одзив грађана Ваљева на овакве
и сличне акције углавном био добар, шта више – изнад очекиваног.

 

Сигурно је да Ваљево, као град на четири реке, са неколико заштићених
природних добара, са привлачним Ваљевским планинама и многим другим природним
лепотама и капацитетима заслужује много више. Наведене позитивне помаке, који
ни у ком случају нису на нивоу планираних и очекиваних, треба посматрати само
као доказ да се може више, да се мора боље и брже.

 

У наредном периоду приоритети Ваљева су: завршетак санације и
ремедијације постојећег градског сметлишта, изградња регионалне депоније, даљи
рад на унапређењу комуналне инфраструктуре, унапређење квалитета ваздуха и
заштита природе.

 

Предуслови за успешно решавање наведених проблема су боља организациона
решења у градској управи, јачање кадровских и стручних капацитета и издвајање
значајнијих финансијских средстава  за
заштиту животне средине. Даљи, континуиран рад на информисању а такође и образовању
најшире јавности се подразумева.

 

Остваривање постављених циљева показаће колико смо способни да
помогнемо сами себи. Односно – колико смо јединствени у решавању заједничких
проблема који су стварани деценијама а који данас и те како прете свима, чак и
генерацијама које овде тек треба да стасавају. 

 

За сада се може рећи да смо на добром путу. А да ли ћемо на њему и остати
– показаће време.

 

Милош Катић

 

 (Аутор је директор предузећа за
менаџмент и консалтинг у области заштите животне средине «Еко димец» у Ваљеву)